E, tako je to, ne moš s njima, ne moš bez njih ! A kad odu na studije pa se zapravo nikad više ne vratu oni nego neki ljudi... Vako vidi, radiš na rivi, doktor M. K. je u penziji, al još privatno radi, gospođa S.D. i ti ste i ranije radile oko teatra...jel dosta ?
30.08.2007. (11:30)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Tek sad vidin naslov...pa ne nose samo srce, nose i dušu i novce...sve naše zauvik nose sobon ! I da te ne zbuni, u šesti misec, u mom prvon blog životu, ti si napisala post di spominješ našu S. glede u svezi MDF-a i nastupa dice, a ja komentar da ju pozdraviš - eto to je točka po kojoj znan da si ode di san i ja, drugo ne znan.
30.08.2007. (12:57)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Eh da, naša mala i velika stvrenja; oni su jednostavno dio nas...dok su u kući, svađaju se, viču a mi urlamo na njih, spremamo za njima...a tek kad ih nema samo jedan cijeli dan...pustoš u sobi...ne vrijedi ni što je sve na svom mjestu, niti što je čisto kad njih nema...trenutno kod mene jedna fali i to ona koja uvijek postavlja pitanje " koju više voliš?" Ma zamisli...veliki pozdrav
30.08.2007. (20:12)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Rastu i trebaju nas sve manje.I to je normalno.Nek rastu,nek odlaze,nek su živi,zdravi duhom i tijelom(po mogućnosti) i neka smo slobodni mi od njih i oni od nas....to tako treba biti.Ljubav se ne umanjuje kako oni rastu,ali normalno da im je svijet s mamom i tatom premalen.,da mi trebamo ljubiti ih nesebično,otvarajući dlan da lete,lete.... Sretno,L. Neka su ti blagoslovljeni tvoji letovi.
30.08.2007. (22:26)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
čiovka
Moja Starija je na ekskurziji, svima nan fali, jedva čekamo subotu.Posebno Mlaja, cila je izgubljena bez sestre! :-))
30.08.2007. (10:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
more nade
Oooo... ma vratit će se on. Vidiš da zove. Fališ i ti njemu ali šuti mudro.
30.08.2007. (10:41) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Koraljka
E, tako je to, ne moš s njima, ne moš bez njih ! A kad odu na studije pa se zapravo nikad više ne vratu oni nego neki ljudi...
Vako vidi, radiš na rivi, doktor M. K. je u penziji, al još privatno radi, gospođa S.D. i ti ste i ranije radile oko teatra...jel dosta ?
30.08.2007. (11:30) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
sebi pripadam
E, samo da te sad čujem da kažeš rič protiv L... (baš mi drago što ti fali!)
30.08.2007. (12:32) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Koraljka
Tek sad vidin naslov...pa ne nose samo srce, nose i dušu i novce...sve naše zauvik nose sobon !
I da te ne zbuni, u šesti misec, u mom prvon blog životu, ti si napisala post di spominješ našu S. glede u svezi MDF-a i nastupa dice, a ja komentar da ju pozdraviš - eto to je točka po kojoj znan da si ode di san i ja, drugo ne znan.
30.08.2007. (12:57) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Sanja ...
bijeli koralj Mudrice moja...gospođa je s.d.v., molim lijepo
30.08.2007. (13:41) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
otkucaj
Eh da, naša mala i velika stvrenja; oni su jednostavno dio nas...dok su u kući, svađaju se, viču a mi urlamo na njih, spremamo za njima...a tek kad ih nema samo jedan cijeli dan...pustoš u sobi...ne vrijedi ni što je sve na svom mjestu, niti što je čisto kad njih nema...trenutno kod mene jedna fali i to ona koja uvijek postavlja pitanje " koju više voliš?" Ma zamisli...veliki pozdrav
30.08.2007. (20:12) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
leticia
Rastu i trebaju nas sve manje.I to je normalno.Nek rastu,nek odlaze,nek su živi,zdravi duhom i tijelom(po mogućnosti) i neka smo slobodni mi od njih i oni od nas....to tako treba biti.Ljubav se ne umanjuje kako oni rastu,ali normalno da im je svijet s mamom i tatom premalen.,da mi trebamo ljubiti ih nesebično,otvarajući dlan da lete,lete....
Sretno,L.
Neka su ti blagoslovljeni tvoji letovi.
30.08.2007. (22:26) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...