pa nemoj tako.. mene su na faxu jednon naučili da strahove napišemo na komad papira, pročitaš i onda ga baciš. bude ti lakše, stvarno.. ako već nemaš nekoga za popričat..
22.08.2007. (19:22)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Ako misliš da ti je tako lakše, onda ne mijenjaj ništa. Svatko ima svoj način, ali to već znaš. Ako si u ovim krajevima, možemo na kavu raspričušu ili nešto već, promjene radi. Btw, ovo zadnje... Ne sumnjam da je blizu. Gore glavu!
22.08.2007. (19:27)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nikada se nisam otvarala osobi koju volim. do nedavno. pogriješila sam. više se nikada neću otvoriti. sada imam nekoliko ljudi s kojima komuniciram i koji mi pomažu da prebrodim najgore razdoblje u životu. njima govorim sve. jer, kažu da se pričanjem stvar razvodni. ili pisanjem. dovoljno je što pišeš. dijeliš tugu s nama.
23.08.2007. (09:06)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kao prvo, drago mi je što si nam se vratila. Drugo, žao mi je što si tužna. Treće, bilo mi je izuzetno lijepo za čitati u tvom pretprošlom postu one natuknice, kolikogod neke bile tužne, obožavam vidjeti da netko poznaje sebe toliko dobro. Već zbog toga budi ponosna na sebe. A o šutnji tijekom rastuženosti znam mnogo, slično kao i kod tebe... I ne samo to, naučila sam da previše pričanje drugima o svojim problemima može druge samo tlačiti, barem ja imam takav osjećaj, čak i kad ponešto spomenem u minimalnim količinama. Stoga sam odmalena naučila nikoga ne opterećivati, mogu reći što me muči, ali jedino sama sebi mogu na kraju pomoći. Šutnjom, pričanjem sama sa sobom, kakogod, ali ponekad me bude strah da drugi uopće saznaju za neke moje tuge. Vidiš, paradoksalno, jer mislim da sam inače izvrsna slušačica. I čitačica - stoga, ponekad plakanje na jastuku zamijeni plakanjem na blogu. Možda pomogne :o)
23.08.2007. (14:04)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
ako trebaš odšutjeti, odšuti. ali nađi neki način, ne moraju biti riječi, da sve ono iznutra baciš vani. jer inače ostaje negdje i kopka nas iznutra. i kad se najmanje nadamo, dotuče. drago mi je da si optimist bez obzira na bol. jer to i je jedini pravi put prihvaćanja života.
23.08.2007. (15:40)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
delnice
pa nemoj tako..
mene su na faxu jednon naučili da strahove napišemo na komad papira, pročitaš i onda ga baciš.
bude ti lakše, stvarno..
ako već nemaš nekoga za popričat..
22.08.2007. (19:22) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Athena Air
Ako misliš da ti je tako lakše, onda ne mijenjaj ništa. Svatko ima svoj način, ali to već znaš. Ako si u ovim krajevima, možemo na kavu raspričušu ili nešto već, promjene radi. Btw, ovo zadnje... Ne sumnjam da je blizu. Gore glavu!
22.08.2007. (19:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
ista kao prije
i moj tako šuti,naučen je tako i jako mi je teško zbog toga jer sam ja drugačija....dobro je otvoriti se osobi koju voliš...
22.08.2007. (20:08) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
tamara
nikada se nisam otvarala osobi koju volim. do nedavno. pogriješila sam. više se nikada neću otvoriti. sada imam nekoliko ljudi s kojima komuniciram i koji mi pomažu da prebrodim najgore razdoblje u životu. njima govorim sve. jer, kažu da se pričanjem stvar razvodni. ili pisanjem. dovoljno je što pišeš. dijeliš tugu s nama.
23.08.2007. (09:06) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Gracia
svatko ima svoje nacine...
i ja cesto sutim. samo s nekima razgovaram.
23.08.2007. (11:44) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Red Dreams
provjeren način.. to je i moj stil.. puno pričam, al kad je stvar ozbiljna niti glasa od mene.. i do sada se pokazalo dobrim.. (ex zagi).. :*
23.08.2007. (12:45) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
izgubljena
meni je osobno lakše podijeliti nešto s nekim nepoznatim
23.08.2007. (12:47) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kinky Kolumnistica
Kao prvo, drago mi je što si nam se vratila. Drugo, žao mi je što si tužna. Treće, bilo mi je izuzetno lijepo za čitati u tvom pretprošlom postu one natuknice, kolikogod neke bile tužne, obožavam vidjeti da netko poznaje sebe toliko dobro. Već zbog toga budi ponosna na sebe. A o šutnji tijekom rastuženosti znam mnogo, slično kao i kod tebe... I ne samo to, naučila sam da previše pričanje drugima o svojim problemima može druge samo tlačiti, barem ja imam takav osjećaj, čak i kad ponešto spomenem u minimalnim količinama. Stoga sam odmalena naučila nikoga ne opterećivati, mogu reći što me muči, ali jedino sama sebi mogu na kraju pomoći. Šutnjom, pričanjem sama sa sobom, kakogod, ali ponekad me bude strah da drugi uopće saznaju za neke moje tuge. Vidiš, paradoksalno, jer mislim da sam inače izvrsna slušačica. I čitačica - stoga, ponekad plakanje na jastuku zamijeni plakanjem na blogu. Možda pomogne :o)
23.08.2007. (14:04) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
bobelline
ako trebaš odšutjeti, odšuti. ali nađi neki način, ne moraju biti riječi, da sve ono iznutra baciš vani. jer inače ostaje negdje i kopka nas iznutra. i kad se najmanje nadamo, dotuče.
drago mi je da si optimist bez obzira na bol. jer to i je jedini pravi put prihvaćanja života.
23.08.2007. (15:40) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...