Komentari

pedesetplus.blog.hr

Dodaj komentar (43)

Marketing

  • mali brat

    Sve je završeno po nebeskom poretku. Pustimo natjecanje!To je za sportaše, političare i ostale ... Svi bi se mi tribali poggledati u šupljo ogledalo. KUDA...

    avatar

    27.07.2007. (01:01)    -   -   -   -  

  • blogamimoga

    Ne bih se baš složila oko ovog zadnjeg. Energije IMA, ali je raspršena. U tome je problem. Fali nam Mesija. A tu ulogu nitko ne želi (ili ne zna). Jer je došlo vrime da se traži odgovornost koja se ocjenjuje vrlo surovo. Malo je onih koji mogu podnit taj pritisak, a pogotovo se nosit sa sudom javnosti. Treba samo što prije prihvatit opće promjene koje su se dogodile (tempo života, nove prioritete, novac kao mjerilo svega...). I za uspjeh teba bit - korak ispred. Ali o tome možemo na kavi. Dobra je stvar da imam vjeru. Vjeru da se može, što i nije baš lako u poplavi opće malodušnosti koja i mene nekad zna povuć. Snaga je oduvik bila u masi (koja to još ne shvaća), a ne u pojedincima (koji su sve razgrabili i diktiraju pravila). Ispričat ću ti o jednom generalu Domovinskog rata i tezi kako se "narod je stoka" naglo mijenja u "dali bi im sve samo da ne talasaju". Eto, vidiš do čega smo došli, do tvog "talasanja" na Vicinom blogu. I to treba. I neka. Ko ima problem u glavi imat će ga i sa i bez talasanja.

    avatar

    27.07.2007. (02:00)    -   -   -   -  

  • osejava

    moj problem je sljedeći: dok vidim tvoj novi post obuzme me neka radost i odmah poželim komentirati. samo da ti kažem da si me razveselila. onda skuham kavicu i na tanane polako čitam i guštam. zato u ovom komentaru, ili bilo kojem prvom prethodnom i nema neke filozofije, pameti ili šta bi već tribalo biti. sada odoh na pripreme za čitanje posta. baj!

    avatar

    27.07.2007. (09:14)    -   -   -   -  

  • vesna

    vesna
    a di ti u Makarskoj, u spici sezone razmisljas o energiji. U kaosu energija, u gradu na nadmorskoj visini, ispod surog Biokova sa masom podzenih potoka i potocica, trazis ravnotezu. Nu, molim te!
    Volim ljude poput tebe, spontane, iskrene. Cijenim to sto radis i ti i tebi slicni, zapravo divim vam se. Ja nemam tu hrabrost i bojim se odgovornosti. Volim komotnost moga mira i bezbojnosti. Nikada nisam bila clan nikakve organizacije, nikada se nisam nicime isticala, a ipak smatram da imam pun zivot. Ja ti dodjem kao publika, nikada nisam na sceni, ja pratim predstavu i suosjecam sa glumcima!
    Zeljela sam otvoriti svoj blog na kojemu bih bila i ostala totalni anonimac. Blog na kojem bi se druzila sa sobom, u kojemu bih sebe stavila na scenu. Ne zato jer mi scena nedostaje, vec da bi sebe bolje upoznala!
    Vidis i ja nabacih nekoliko misli koje nisu rodjene u glavi, vec tamo negdje drugdje...

    avatar

    27.07.2007. (10:23)    -   -   -   -  

  • vesna

    Moj virtuoz kaze da posaljes komentar kao bloger i da ce proci.Ovako je zastitio blog od raznoraznih anonimusa sa losim namjerama!

    avatar

    27.07.2007. (11:21)    -   -   -   -  

  • Hogar

    Za razliku od BMM ja mislim da je snaga oduvijek bila u rukama pojedinca i kako je on zatalasao tako se i masa ponašala.
    Što se tiče " zone sumraka " ne odobravam taj pesimizam, jer kao što je nekad davno rečeno : zlo može pobijediti jedino onda ako dobri ljudi ne učine ništa.
    A ja još uvijek vjerujem da dobrih ljudi ima.

    PS. Nadam se da se ne ljutiš na ono "stara", bilo je iz srca, pozdrav svima ( BMM, Vesni, Anki Makaranki, Osejavi ...), lipo Vas je čitat

    avatar

    27.07.2007. (12:37)    -   -   -   -  

  • Anka Makaranka

    Dve su velike vrednosti tvog bloga:
    1.Sjajno pišeš i umeš da izraziš kristalno jasno
    ono što bi i drugi rado napisali, ali ne umeju...
    2.Svi komentarišu slobodno, ne razmišljajući
    o razlikama, i tek kada se pročita post s
    komentarima, dobija se celovita slika.

    Lično se po ovoj temi slažem s Hogarom.
    Hvala na pozdravu, zadovoljstvo je nadmetati
    se mislima i rečima sa takvim sagovornicima.
    Zlatica kao predvodnik, coach,
    a mi ostali deo tima. Sjajan trener,
    a nisu za bacit ni saradnici.

    avatar

    27.07.2007. (14:39)    -   -   -   -  

  • pedesetplus

    @pa dobro malli brate, zašto stalno minjaš pseudonime? Nisam baš shvatila što si tio reči sa natjecanjem i šupljim ogledalom
    @bmm, tras, bum, znam da je doživljavanje stvarnosti individualna stvar, drago mi je što ti osjećaš da ima energije, ja na žalost ne osjećam energiju potrebnu za stvaranje, da se ne ponavljam - kreativno stvaranje, sve se svelo na konzumerizam kako materijalnog tako i duhovnog. Što se tiče prilagođavanja promjenama koje si dobro uočila, e tu mi je najveći problem-protiv toga se borim i rukizin i nogizin. Hundertwasser je rekao da sve što se u prirodi kreće pravolinijski i brzo, znači smrt; energija, voda... priroda ...se kreću u valovima, spiralama, oblinama, krugovima. Iza prodornosti, brzog uspjeha i bogaćenja skoro uvijek stoji pravolinijsko gaženje, a ne hodanje korak po korak uz pažljivo obilaženje.
    Možda ipak nastavim talasati onako u laganom soul ritmu ne bih li zakrivila koju pravu liniju.
    @osejava, polako i staloženo pa priloži koju priču, još koju s vodonošcem da nam Weso živne.
    @vesna, cijeli život potajno želim baš tako živit al kao da mi nije suđeno. Uglavnom radim na tome, povratak u prirodu, oazu tišine, ili neko malo misto gdje je vrijeme stalo, mi je san.
    A i ti i tvoj virtuoz niste shvatili da se na komentarima ne mogu registrirat kao bloger već anonimac, negdje smo falili pri registraciji.
    @hogar, kad ćeš se otkrit ? Ne slažem se s tobom, svi znamo da ima dobrih ljudi koji čine dobra dijela, al čini mi se da na cijeloj planeti trenutno vladaju zli, tj. prevladava zlo- kako god se ono drugačije nazivalo.
    @anka, razvija se nešto, jel'da ?!

    avatar

    27.07.2007. (16:52)    -   -   -   -  

  • mali brat

    Ne minjam pseudonim , to je neka tehnička greška.Pustimo riječi i smisao, jer to malo tko razumije. Ali ja stojim iza svakog svog napisanog slova, do krajnjih granica. Blaženi bili oni koji jesu . . .

    avatar

    27.07.2007. (23:47)    -   -   -   -  

  • osejava

    jesmo, pedesetice, u zoni smo sumraka. u tamnoj komori zone. i tko mi god kaže da nije istina samo laže i licemjer je. jer oko nas vlada ljubomora, zloća, mržnja, nepovjerenje, licemjerje, strah, kompleksi, snobizam ... i ne znam kako se sve zovu ljudska stanja.
    ja volim slušati o bolesti i volim saznavati kako se nositi sa spoznajom da si baš ti kao osoba odabrana da patiš. ako je to patnja. jer sam ponekad zamišljala da sam bolesna ali i da sam istovremeno sretena jer imam iskustvo više. zato ću rado pročitati, kao uostalom i sve što pišeš, kada s eodlučiš otvoriti i pričati o boli, bolesti, ljtnji i što sve id euz bolest. i ono najvažnije, zna li uopće čovjek da je bolestan tako teško. jer, jebi ga, što j erak ako nije teška bolest. zar on može biti lagan? a nema energije zato jer su svi prodane duše i samo pričaju ali ne žele raditi. ima takvih pun grada. grad je pun pozera.
    ali evo jedna priča za tebe i maloga brata karla, kako si mi i predložila. daleko je od tvoje teme ali ne otežava razmišljanje:

    'vjenčanje u kratkim hlačama'
    Neki se mladić trebao oženiti, ali sve do večeri uoči svadbe nije bio isprobao odijelo. Obitelj se užasnula kad se ispostavilo kako su mu hlače predugačke za cijelih pet centimetara. No, mladoženja je izjavio kako mu to uopće nije važno i otišao spavati.
    Negdje oko ponoći, probudi se njegova sestra sva u brizi oko hlača. Odšunja se u njegovu sobu, odreže suvišnu dužinu, uredno porubi nogavice i vrati se zadovoljna u postelju.
    Oko tri sata digne se majka, oka nije mogla sklopiti od brige. Uvuče se u sinovljevu sobu, odreže pet centimetara hlača, obradi rub i ode tiho natrag na počinak.
    U šest sati ustane baka. Iskoristi priliku dok joj unuk još spava, pa učini kao prethodne dvije brižne osobe.

    ..... (mislim da je to kraj. ako kraja i treba biti. voljela bih znati što je mladoženja napravio iako pretpostavljam)

    (iz 'Kako postati i osati (ne)sretan?', D. Miljković i M. Rijavec)

    avatar

    28.07.2007. (00:01)    -   -   -   -  

  • blogamimoga

    Osejavo, ova priča mi je totalno simpa. Ne znam kako drugi, ali ja bi završila ovako. Pred vjenčanje mladoženja mrtav-'ladan obuče svoje kratke hlače, nimalo zabrinut. Ode pred oltar i vjenča se. Svi su se okolo zgražali, ali njemu to nije bilo bitno. Pop samo što nije pao u nesvist, a u okupljenoj masi su se već počeli javljati i oni s "'neš ti stvari" izjavama i ženskim pogledima tipa "kako su mladoženji dobre noge, triba je odmah ići na varijantu kratkih gaća", koje su razbijale koncepciju većine. Vrlo brzo svi su počeli mislit o janjetini, jer je upravo većini to i pojam vjenčanja. Mladoženja je samo mislio kako će uskoro opet u krevet. Ovaj put sa svojom dragom.

    avatar

    28.07.2007. (14:18)    -   -   -   -  

  • pedesetplus

    @ Bravo osejava, gimme five, meni se priča apsolutno uklapa, naravoučenje bi bilo, ne čini dobro ako te nitko ne pita, ili bez plana i dogovora jer i to zna završit neusmjereno i po štetu nekoga, tj. kaosom.
    Ali sam se smijala jer ja sam jedna od tih mama, tetaka i baba "šalturica" koje rado
    "interveniraju" na svoju ruku.

    A vid naše Luce, prava je režiserka !

    avatar

    28.07.2007. (19:32)    -   -   -   -  

  • blogamimoga

    Ma kakvo režiranje... samo primjena priče u praksi. Odnosno, nastavak priče kakav bi bio u nekom našem okruženju. "Daj da vidimo šta ne valja i ajmo na janjetinu (kad smo već kupili poklon ;-)"

    avatar

    29.07.2007. (16:00)    -   -   -   -  

  • Anka Makaranka

    "Charlie Chaplin je rekao:
    Treba nam jedan minut da primetimo posebnu
    osobu, jedan sat da je zavolimo,
    jedan dan da se zaljubimo u nju,
    a posle treba celi jedan zivot da je zaboravimo."

    Kako se ovo slaže s janjetinom?

    avatar

    29.07.2007. (20:23)    -   -   -   -  

  • VIRTUOZ

    "Virtuoz" omogucio komentiranje i "anonimcima"

    avatar

    30.07.2007. (08:13)    -   -   -   -  

  • osejava

    anka makaranka, ja sam se pronašla u čaplinu. ali mislim da je to samo kod nepopravljivih idealista. koji su u stvari budale. oni koji znaju što je život oni njih minjaju ko čarape. i ne znaju šta je ljubav.
    drago mi je šta je moja pričica pala na tlo. nešto slično poput luce sam i ja zamišljala iako bi ih ja sve poslala s pira kući. ali kad je čovik zaljubljen ne vidi ništa.
    50+, još ću ja priložit koju priču. tražim kraće da ljudima nije dugo čitat, ali opet zašto ne bi i duge malo priložila pa neka se čita. meni je baš drago kad si ti na dugo i na široko.
    pozdrav tebi s nadom da te ova jutarnja sparina ne lomi.

    avatar

    30.07.2007. (08:46)    -   -   -   -  

  • borut

    Prica je odlicna i ima puno poruka, ali mene je najvise nasmijalo priznanje 50plusice: ...ja sam jedna od tih mama, tetaka i baba "šalturica" koje rado "interveniraju" na svoju ruku. Ima nas jos takvih.
    off topic/50+sjetila sam se, kako si se zacudila, kad si jednom u neradno jutro srela moga sudjenoga u odjelu i kravati???

    avatar

    30.07.2007. (22:12)    -   -   -   -  

  • Anka Makaranka

    Osejava,
    neka smo idealisti, takvi se rađamo i takvi odlazimo.
    Možda smo i budale. Ali u knjižici "Nebeska tkalja"
    od Smiljane Stojanović postoji pasus koji ću slobodno
    prevesti (baka priča unuci): "Nije mi žao što starim,
    nije mi žao što nisam više lepa, što me telo ne služi,
    samo mi je žao što je za mene
    zauvek prošlo vreme ljubavi".

    I meni će samo toga uvek biti žao.

    avatar

    31.07.2007. (10:05)    -   -   -   -  

  • obrtnik

    zlato, zlatice, moram ovde ostavit komentar jer ne znam di bi drugo. mito udrija gradonačelnika! jupi! počelo je. kad čovik vidi da nema pravne države ostaje mu jedino počet se tuć. je da nije pristojno nego je primitivno ali u sadašnjem trenutku jedino ispravno. bravo za mitu! doli lopovi, izdajice, potkupljivači, ulizice, prodavači duša, tajkuni, šutljivci (iako mi je ža bebeka jer je ka dobar, ali niko nije dobar kad vlada u našemu gradu pod ovakvim prilikama.).... oprosti zlate ali sam mora

    avatar

    31.07.2007. (12:58)    -   -   -   -  

  • pedesetplus

    @Anka, čudi me da ti se taj tekst svidio, vrijeme ljubavi nikad ne prolazi.
    L.Hay preporučuje ovu -mantru-:
    Duboko u središtu mog bića jest neograničeni izvor ljubavi. Ja sada dopuštam ovoj ljubavi da
    ispliva na površinu. Ona ispunjava moje srce, moj um, moju svijest, moje biće ; širi se u svim smjerovima i vraća mi se umnožena.
    @obrtnik, kosidasi, ne znam zašto se meni obraćaš, jesam anarhista, tj. anarho socijalista i po svim javnim istupanjima isčitava se da mislim da narod triba držati vlast na uzdi, ali ne opravdavam nasilje osim kao krajnju mjeru.
    Mito mi je jako drag čovik ( mada bi mu zabranila da koristi mikrofon), vridan i istinoljubiv, ali naivno strastven i nepromišljen-čula sam da su ga oni lukavi "napalili" na gradonačelnika koji je trenutno najmanje kriv ( jer je tek stupio na vlast) za makarska s.anja od kojih ljudima kad tad pada mrak na oči.
    Priznaj i da je u gradu totalni iznered jer liti nastaje grabež na sve strane i da sve to triba svesti na kulturnu mjeru. A tu je naheba onaj koji je zadužen činiti red . Naročito kad mu to padne napamet činiti usrid lita a ne zimi kad se planski dogovara sezona, izdaju javne površine
    i propisuju zakoni o javnom redu.

    avatar

    31.07.2007. (18:01)    -   -   -   -  

  • obrtnik

    zlatice moja, i ja sam isti mito, skačem na prvu. evo san se malo oladi i sve mi drugačije miriše. imaš ti pravo. iskustvo je iskustvo. oprosti šta sam te zlorabija

    avatar

    31.07.2007. (21:30)    -   -   -   -  

  • pedesetplus

    @obrtnik, ne izvinjavaj se jer sam se sinoć dobro uzrujala kad sam čula da će Mito biti misec dana u zatvoru, što znači i da mu je ovo lito propalo jer Jadran ne može ploviti bez kapetana-kako kaže Roza. A snervala sam se zbog učinkovitosti pravne države kad je u pitanju vlast.
    Slučajno sam sinoć prisustvovala široj diskusiji na temu "grabeži", kako naše vlasti koja precjenjuje svaki centimetar javne površine i to ne čineći razliku između Makarana i letećih sezonskih trgovaca ili nazovi ugostitelja, tako i nediscipliniranih koncesionara kojima nikad dosta površine i prostora. ( Dvije godine smo i mi imali mali štand s autorskim radovima-svi su nas hvalili da bi samo takvi štandovi trebali biti na pijaci suvenira na Plaži-ali nije se isplatilo jer smo jedva pokrili troškove najma, a uloženi rad i sredstva takoreći poklonili kupcima. Ovo napominjem jer razumijem ljude koji imaju štandove sa vlastitim proizvodima-ne govorim o trgovcima masovne i jeftine potrošaćke robe, sa malim "robnim kućama" koji su ruglo grada-što našoj vlasti očigledno nije važno-bitno je utržiti javnu površinu i to što skuplje. Ali razumijem i njih, od nečeg se mora živit, a ova jadna dva miseca turizma su jedini izvor prihoda mnogima).
    A o nasilju i pravnoj državi - sjetih se Martina Ujevića koji ne samo da ponosno šeta gradom već se i vratio na radno mjesto u školi-Ana i obitelj ga svakodnevno sreću i sad će ravno godina dana kako čekaju na krivični postupak. Da ga je otac koji ga je zatekao na Ani zatuka
    glavom o zid vjerovatno bi bio u zatvoru a ovaj i dalje, zahvaljujući našoj pravnoj državi, slobodno šetao. Fuj, gadi mi se sve.

    avatar

    01.08.2007. (09:08)    -   -   -   -  

  • Anka Makaranka

    Neki ljudi nikad neće ništa naučiti, više im se isplati da ne znaju i neće
    da znaju. Žao mi je Mite, strastvenost u objašnjavanju često košta
    zatvora.
    A da vidimo šta smo naučili iz americkih filmova:
    Detektiv moze da reši slučaj samo ako je suspendovan sa dužnosti.
    Muškarac neće pokazati znakove bola dok prima najokrutnije udarce,
    ali će se tresti dok žena pokušava da očisti njegove rane.
    Jedna šibica dovoljna je da osvetli sobu bilo koje veličine.
    Svaka brava moze se u sekundi otvoriti kreditnom karticom ili
    spajalicom - osim ako to nisu vrata koja vode u zgradu u plamenu
    s detetom zarobljenim unutra.
    Jedan čovek koji puca u dvadeset ljudi ima vise šanse da ih ubije,
    nego dvadeset ljudi koji pucaju u jednog čoveka.
    Nije važno ako ste višestruko nadbrojani u borbi koja uključuje
    borilačke veštine - vaši neprijatelji čekaće strpljivo da vas napadnu
    jedan po jedan, plešući naokolo u pretećem maniru sve dok ne
    borite njihove prethodnike.
    Policajcima se uvijek dodeljuju partneri koji su njihova potpuna
    suprotnost. Pošteni i radišni policajci po pravilu bivaju upucani
    tri dana pre penzije.
    Jednom nanesen ruž za usne nikad se neće izbrisati - čak i dok
    ronite s punom ronilačkom opremom.
    Sto vise muškarac i žena mrze jedno drugo, veća je verovatnoća
    da će se zaljubiti.
    Kada se suocite sa zlim međunarodnim teroristom,
    sarkazam i duhovitost su vaše najbolje oružje.
    Ako treba ponovo da napunite oružje, uvek ćete imati dovoljno municije
    - čak iako je pre toga uopšte niste ni poneli.
    Ako vas neko lovi po gradu, mozete se skloniti u paradi Svetog Patricka
    koja je otvorena u svako doba godine.
    Kada plaćate taksi, ne morate pogledati u novcanik dok vadite novcanicu
    - samo zgrabite jednu nasumce i dajte je. Bice to uvek tačan iznos cene
    vožnje.
    Ako odlučite da plešete po ulici, svako na koga naiđete znaće korake.
    Televizijske dnevne vesti obicno sadrze priču koja vas lično pogađa
    tačno u tom trenutku.
    U Americi svaki "dejt" zavrsi fakingom.

    avatar

    01.08.2007. (09:44)    -   -   -   -  

  • obrtnik

    i ja pročita da će mito u zatvor misec dana pa sinoć iša gledat brod. nema svirke. neka ga je zbomba, mito će priživit.
    šta se tiče ujevića neka on šeta, ma mu je džabe šta nije u zatvoru. bolje bi mu bilo da sam ode i da sidne i da odradi kaznu. ovako je ko blekov, košto i je. ja zamirim ocu šta ga nije stuka. pa u zatvor, ali bi bar zna da je za svoje dite učinija nešto.
    glavni krivac ujevića nije on nego žena mu koja sustavno krije njegovo nasilje nad sobom i nad ostalima. i još nije odstupila s mjesta ravnateljice. nadam se da će on nju na mrtvo pribit jer drugačije on neće na sudsku stolicu. je malo crno, ali tako je.

    avatar

    01.08.2007. (11:01)    -   -   -   -  

  • pedesetplus

    @je, upravo je to filmska stvarnost, zaboravila si napisat da svi bolesni umiru i da jednim udarcem gl.lika svi padaju u nesvist a njega tabaju satima a on se -žilavko jedan- ne da.
    Ovom spisu triba nadodati što učimo iz meksičkih sapunica.

    @obrtnik, kao da nikoga u ovom gradu nije briga, svi muče, ritko kad sugrađani reagiraju, daju podršku ili pružaju pomoć. Slično je u ciloj državi, kad čovik vadi auto koje je otklizalo u more, gomila slikaje mobitelima; kad se žena na očigled cilog mista na moru bori za život i nakon sat i po stradava - to završava kao strašna vijest u glavnom dnevniku - jedan na gliseru je pokušao spasiti a ostali paralizirani gledali. Da ne nabrajam slučajeve auto ubojica koji i dalje slobodno luduju po cestama. Prestrašno.
    A što se tiče slučaja Ujević, eto ima pristojnih i poštenih ljudi kao što je moja prijateljica Dušanka koja vjeruje u pravnu državu.
    Gospođe Milice mi je na neki način žao, ovaj njegov ljigavi izgred joj je bila prilika da se lično oslobodi nasilnika, ali i da se trenutnom suspenzijim supruga dokaže kao sposobna direktorica škole. Žena očigledno nema hrabrosti i snage.

    avatar

    01.08.2007. (13:44)    -   -   -   -  

učitavam...