Komentari

lifeforsucks.blog.hr

Dodaj komentar (5)

Marketing

  • ana_andreja

    Hey...

    avatar

    25.06.2007. (12:18)    -   -   -   -  

  • Slums Of Shaolin

    sviđa mi se blog, super, de je moj do toga.......još dosta mi treba........

    avatar

    25.06.2007. (22:21)    -   -   -   -  

  • Profesor Lukić sa četvrto

    e da vise necu komentirat, jer cu te ostaviti da zaboravis i prebolis svoju gresku.

    avatar

    26.06.2007. (14:26)    -   -   -   -  

  • Profesor Lukić sa četvrto

    Tad još nisam ništa znao
    i još nisam verovao,
    da na svetu tuge ima.

    Jedino mi važno bilo
    da postanem levo krilo
    il' centarfor školskog tima.

    Tad sam iznenada sreo
    najtoplijeg leta deo,
    to su njene oči bile.
    Imala je kose plave
    i u njima na vrh glave
    belu mašnicu od svile.

    Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
    za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

    Kad je prošlo djačko vreme,
    padeži i teoreme
    i stripovi ispod klupe,
    nije više bila klinka,
    počela je da se šminka
    i da želi stvari skupe.

    Tako mi je svakog dana
    bivala sve više strana,
    slutio sam šta nas čeka.
    Pa sam prestao da brinem
    kako da joj zvezde skinem,
    postala mi je daleka.

    Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
    za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

    Danas je na sedmom nebu,
    kažu mi da čeka bebu.
    Našla je sigurnost, sreću, dom...
    Ima muža inžinjera
    pred kojim je karijera
    i mesto u društvu visokom.

    Ja još kradem dane bogu.
    Ja još umem, ja još mogu
    da sam sebi stvorim neki mir.
    Još sam sretan što postojim,
    pišem pesme, zvezde brojim.
    Još sam onaj isti vetropir.

    Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
    za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

    avatar

    26.06.2007. (14:27)    -   -   -   -  

  • Profesor Lukić sa četvrto

    da,da evo zavrsit ce sve ko marina

    Marina, tek uz pomoć starih slika,
    još mogu da se setim tvoga lika,
    i bude se tad neki nemiri zli i
    drugovima pričam da si moja bila ti,
    sav pijan od te laži, ko od dobrog
    rumenog vina.

    Marina, ti si bila moja prima,
    Marina, svetlo, tama, leto, zima.
    I verujem još, u tome je spas,
    i često tako smišljam neki život za nas.
    A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.

    Marina, ja još iste pesme pevam.
    Marina, ja još iste snove snevam.
    Iz ničega smeh još stvoriti znam,
    na kraju svake pesme ipak ostanem sam,
    i uvek čujem kako šumi more iz daljina.

    Marina, dal' ćemo se ikad sresti?
    Ja ne znam kuda će nas to odvesti.
    I dobro je to što ne znamo kraj,
    Sad zbogom, neću reći da te volim,
    ali znaj,
    Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.

    Marina...

    avatar

    26.06.2007. (14:28)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...