Komentari

lanxsatura.blog.hr

Dodaj komentar (52)

Marketing

  • xanthus

    ah kako nas muči kanalizacija.....

    avatar

    19.05.2007. (20:50)    -   -   -   -  

  • ljelja

    U našoj sredini onaj koji oprašta smatra se bezkarakternom osobom, za razliku od lupeža!

    avatar

    19.05.2007. (21:10)    -   -   -   -  

  • idesbeba

    Najteže je sam sebe natjerati na oprost, to je vještina koju treba trenirati...

    avatar

    19.05.2007. (21:18)    -   -   -   -  

  • rU

    ... oprostiti je božanski, vele ...
    no, onda nam nude slike strašnog suda i pakla ...
    čini se da ni božanstvima opraštanje ne ide baš lako od ruke...

    opraštanje obično vidimo kao nešto uvjetovano ...
    bit će oprošteno onima koji se pokaju ...

    no, ja mislim kako opraštanje baš nema previše veze s onim koji nas je povrijedio, već s nama samima ... nešto se u nama mora dogoditi, da bismo bili u stanju oprostiti ...

    dugo pamćenje nanesenih nam krivdi i neopraštanje truje nam život.
    no, oprostiti istinski, od srca, nije nimalo lako.

    avatar

    19.05.2007. (22:10)    -   -   -   -  

  • rU

    i, najčešće je lakše oprostiti drugima, nego sebi ...

    avatar

    19.05.2007. (22:11)    -   -   -   -  

  • posoljeni zrak

    Oprostiti?! Životna tema... zato valjda i tako teška....
    Gdje sam ja? Ponekad na 75%, nekad manje, nekad više.... Tako mi dobro zvuči da sve ono što je prešlo polovicu za + opciju, što će reći - za oprostiti - ide k dovršetku... Kao i ono da kada prijeđemo tu polovicu onda se stvari događaju u obrocima.. vjerojatno ne prevelikima.. i zato je potrebno vrijeme... a to znači čak i godine....
    Nije to lak proces, ali to ne znači da treba od toga odustati...
    A što se tiče opraštanja sebi? Mislim da ne oprostiti sebi znači oholost - nešto u smislu da mislimo da smo mi super i kako se to nama moglo dogoditi... Ne znam točno da li je ispravno napisati da s time, na sreću ili sam takva ili.. ili sam površna (mislim da nisam) nemam većih problema.. Možda u prvom trenutku i vrlo kratko vrijeme....
    Još bih samo komentirala fotografije s početka posta.... Ne znam tko što vidi, ne znam vidim li ja točno, ali meni se čini da je užas stradanja od one davne godine sada mržnja... prezir.... ono što ja kažem u nekom slengu: neš' ti mene.... s onom posebnom intonacijom....
    Želim ti da uvijek mogneš toliko raditi na sebi da ti iz pogleda sjaji dubok mir i radost... ma što se događalo...
    Ugodnu nedjelju želim i šaljem veliku pusu, draga moja aquario :)))

    Nemam problema s tvojim rijetkim javljanjima samo češće dođem provjeriti... bila sam i večeras i nije bilo novog posta... a sad pred odlazak na spavanje tema za razmišljanje....
    Sve dobro!!!!

    avatar

    19.05.2007. (22:11)    -   -   -   -  

  • Santea

    Teško opraštam,teško zaboravljam i sebi i drugima...to je nešto na čemu moram još proraditi.
    Ma tko bi se na tebe mogao naljutiti?Što ne dolaziš?Aquaria moja draga ja te čitam i baš me briga što te nema kod mene i možeš me se jedino riješiti ako mi komentiranje zabraniš:)))
    Pozdrav veliki i kisa u ovaj kasni noćni sat

    avatar

    20.05.2007. (00:39)    -   -   -   -  

  • slatko grko

    Lako je o oprostu govorit kad se radi o nekim sitnim životnim nepravdama ali kad se radi o težim stvarima, kao ovaj nesretni rat, kad ti neko ubije dijete, ne znam da li bi ikad mogla oprostit tako nešto, a kunem se da sam dobra katolkinja, eto ti apsurda.
    Nisam sigurna da bi neke stvari mogla oprostit a kamoli zaboravit i divim se ljudima koji u sebi pronađu tu snagu, kad nekoga povrjedim i sa malim stvarima grizem se po nekoliko dana, ne prestajem mislit na to, ne opraštam ni sebi lako ali naravno na kraju da.
    Meni odgovara ovaj tvoj tempo jer ni ja nemam vremena a žao mi je kad propustim neke postove, a kad me nema po par dana na blogu toliko se toga skupi da jednostavno ne stignem sve pročitat.
    Ako želiš možeš prepisat te stranice iako mislim da bi ih bilo bolje pročitat u cjelosti tj. uzet knjigu.

    avatar

    20.05.2007. (00:51)    -   -   -   -  

  • Majstorica s mora

    Ja sam veliko zlopamtilo, ali ne u smislu nekakve osvete ili da me to opsjeda, već jednostavno ako mi se neko zamjerio čim ga vidim se sjetim toga i ne prolazi me baš, mogu normalno komunicirati, ali ne mogu biti kao prije...srećom, nisam imala nekih velikih razloga za opraštanje jer ne znam kako bih se s tim nosila, što kaže slatkogrko...a uglavnom većina knjiga sličnog sadržaja govori da se treba oprostiti zbog nas samih, da ne nosimo u sebi nekakav bijes, vjerujem da je tako, čisto zbog vlastitog mentalnog zdravlja...ipak mislim da ženi na slici, kao i onima iz tih krajeva, nikakav oprost neće skinuti taj teški pogled iz očiju, jer vjerojatno ni ne znaju kome bi trebale oprostiti s obzirom što ih je sve snašlo, već svoju tugu trebaju gurati dalje i preživjeti s njom...
    A ti piši i komentiraj kad stigneš, ja sam dva tjedna na bolovanju pa sad imam više vremena, ali isto tako ne stižem i jako puno se okupiram blogiranjem, što nije lako kad si u pogonu obaveza, a pogotovo sad kad je došlo ljeto i svi žudimo za boravkom vani...

    avatar

    20.05.2007. (09:34)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    Veoma jednostavan odgovor s moje strane po pitanju riječi..OPROST!
    Kao što SlatkoGrko reče...što i kome oprostiti?Ja postavljam sebi pitanje...znam li oprostiti.
    Da,znam,jer to isto očekujem i od onih koje sam ja povrijedio.Ali,opraštati zlim djelima koja
    su unesrećila tuđe živote...ne,nikada!
    Oko isprike da li ćeš stići ili ne obići drage ti blogove...kod nas mnogih isti problem.Ja sam ga riješio rjeđim editiranjem postova,a onda kada stignem obiđem jedan po jedan..čitati,a komentare ostavljam,kao što si i napisala..tamo,gdje su oni nastavak neke komunikacije.
    Lijep dan odmora ti želim i osmjeh ostavljam!

    avatar

    20.05.2007. (12:45)    -   -   -   -  

  • svaasta.

    citirat cu gibonija: Moglo bi bit da je lakse umrit, nego ljudima rec oprosti.
    tuzno ali istinito.
    oprostiti znaci spoznati mir i znati ga primjenjivati.
    pozzz

    avatar

    20.05.2007. (16:55)    -   -   -   -  

  • Irida

    obično nas povrijeđenost spriječi u oprostu (želimo kazniti onoga tko nas je povrijedio, želimo da i njega boli, da bi shvatio kako nas boli), no ona se lako prometne u trajnu tugu koja nas posve zablokira i onesposobi za opraštanje, zato umjesto komentara ostavljam ovaj pjesmuljak:

    TUGA

    Tuga isklija
    Iz malog, sitnog,
    nezamjetljivog bola.

    Kad kratko bljesne,
    sijevne, zaboli,
    mi ga potisnemo.

    Zlehudi ubod
    naraste iznutra,
    nabuja.

    Ljuti, otrovni
    ujed na duši.

    avatar

    20.05.2007. (17:17)    -   -   -   -  

  • Nemam pojma!

    Izgleda da tu knjigu moram pročitati jer je u ovom blogosvijetu mnogi spominju. Ja osobno opraštanje doživljavam kao odustajanje od osvete ili kazne... što i nije baš preteško... više od toga... ma nemam pojma... i da... biti će ti oprošteno ako ne navratiš... zaboravljeno... ne baš... stižem ponovo :-)))

    avatar

    20.05.2007. (18:35)    -   -   -   -  

  • otkucaj

    Teške stvari; oprost i zaborav, upravo sam u prilici da oprostim i zaboravim, ali mislim da zaboravit neću nikad. . .pozdrav

    avatar

    20.05.2007. (18:37)    -   -   -   -  

  • katrida

    ........gledala sam dokumentarac o pronalaženju djevojčice-žene........ja dosta toga opraštam i ti ljudi u meni ne izazivaju emocije, ništa, pa ona površna konverzacija sa njima mi ništa ne znači....meni će biti drag svaki citat koji spomeneš u postovima i tvoj i drugi komentari o njemu.......a posebno drago će mi biti da što više blogerica pročita knjigu........svi rijeđe pišemo postove jer se društvo povečalo ........

    avatar

    20.05.2007. (21:06)    -   -   -   -  

  • detalj

    Pažljivo sam pročitala i prepoznajem te kao temeljitu osobu u svemu. Ako sam dobro shvatila da se knjiga o kojoj pišeš zove '' Žena ''. baš me zanima i stavila sam ju na popis. Lijep ti i blagoslovljen novin radni tjedan!

    avatar

    20.05.2007. (21:20)    -   -   -   -  

  • champs-elysees

    Za sbe obično kažem da opraštam ali teško zaboravljam, što bi prema onome što si napisala o oprostu ipak bilo da oprostim nekih 70%, hm...

    avatar

    21.05.2007. (11:27)    -   -   -   -  

  • Tri Pojma

    glupost, propust, nemarnost, brzopletost i sve što iz toga naopako nastane, opraštam relativno dobro. zloću - teško. ponekad mi i uspije. ljudima koji uopće ne opraštaju... hm.... njima zaista jako, jako teško :)
    za komentare se ne brini.
    pozdrav :)

    avatar

    21.05.2007. (12:13)    -   -   -   -  

  • Sadako's apprentice

    vidio sam tu emisiju. jedna od malo njih koja me ostavila zamišljenog. bilo je dosta nagovaranja da žena skine vel s lica, a kad je skinula, oči su joj naprosto sijevnule. nekako imaš osjećaj kao da gledaš povijesnu snimku.
    oprost. da, ako ga druga strana zatraži. inače to nije obostrano, nema te komunikacije, pa nije ni kvalitetan. mislim da je zatražiti oprost teže nego ga dati, naravno, kad je namjera iskrena.

    avatar

    21.05.2007. (12:25)    -   -   -   -  

  • prilagodba na tijesnu kožu.....

    Ja držim da je opraštanje ono sveto u ljudima. To je ono što ni jedna škola ne može naučiti poput one životne. Onaj koji zna, hoće ili želi oprostiti sretan je čovjek, jer putuje bez prtljage, neopterečen tuđim teretima......to su ljudi koji vjeruju dobrom-jer je tako najljepše......to su ljudi koji vjeruju da sve ima razlog.......
    Ja govorim u svoje ime, jer hoću, mogu i želim oprostiti.Uvijek, svuda i svakome. Ali ono što je najteže je oprostiti sebi.....za sve mane, propuste, teške riječi koje su nekada bačene pred svinje koje danas možda ipak imaju ljudski oblik.....
    U svakom slučaju, ja sam za oproste.....
    p.s. što se tiče komentiranja, ne opterećuj se glupostima, pa nismo ovdje po službenoj dužnosti
    Veliki ti pozdrav draga moja.....

    avatar

    21.05.2007. (13:10)    -   -   -   -  

  • daj SANJAJ

    OPROST je čitava filozodija....

    ali zato kad oprostimo sve postaje - KRISTALNA JEDNOSTAVNOST!!!!

    avatar

    21.05.2007. (14:15)    -   -   -   -  

  • Klara

    u cijelom tom procesu opraštanja možda je najteže ovo prvo: odustajanje

    avatar

    21.05.2007. (14:53)    -   -   -   -  

  • piskaralo Tixi

    već sam ti napisala kako je imam na polici već jako dugo, ali nikako s njom pod ruku, pa na neku klupicu za čitanje...jednom će doći na red...
    opraštam, ali ne zaboravljam, i to je razlog, što sam ja kao biće puna neoproštenih riječi i djela...prema drugima, ali najviše prema samoj sebi

    avatar

    21.05.2007. (18:33)    -   -   -   -  

  • LaLoba

    čitamo iste knjige, volimo iste pjesnike...hvala ti za ovaj post...valjda mi je trebao za moje trenutno duševno stanje.

    avatar

    21.05.2007. (19:36)    -   -   -   -  

  • Vinci

    i ko ti sad nakon svega ovoga ne bi oprostio?! ;)

    avatar

    21.05.2007. (22:15)    -   -   -   -  

učitavam...