Komentari

vaseljena.blog.hr

Dodaj komentar (26)

Marketing


  • Hudoba Hudobic

    svako proslo vrijeme
    bilo je bolje.

    avatar

    19.05.2007. (21:22)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Hudoba, imam jedan dobar post za tebe. Evo, ovaj iznad komentara. Doduše, govori baš suprotno od ovoga što ti tvrdiš, ali baš zato ga i preporučujem - dobro je čitati tekstove s kojima polemiziramo, koji nas motiviraju na dijalog sa samima sobom, makar taj razgovor bio i glasan. Jedan moj prijatelj je često pričao sam sa sobom, i to je bilo poveliko društvo!
    Čuj, inače zapažanje ti je O.K.; u kojem si domu umirovljenika smješten? Naime, i moj deda to uvijek ponavlja, samo on dodaje: Prije je bilo bolje, jer sam mogel fukati!
    Njega kužim.
    Tebe za sada ne.

    avatar

    19.05.2007. (22:49)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    u jednoj ruci pishtolj, u drugoj noz

    avatar

    20.05.2007. (00:39)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    "... jako je prikladno kuhinjsko oruđe za redatelja uskoga dijapazona, ili za površnog tv-feljtonista".
    odredjena mesta u ovom textu prikazuju nam i njegovog autora, koji pribegava jevtinim i netachnim- zutim abrovima, kao povrshnog feljtonistu: sablasnog (i) mita. Margita nije umrla u Londonu, i samo u poslednjoj instanci od droge (nju bi ovo raschlanjavnje uzasnulo i zacnulo- ta mitomanija i nostalgija za nekim debilnim vremenima): uostalom beogradski novi talas ispunjava sasvim drugacijom atmosferom mitomansku mashtu, izmedju ostalog i zato shto je ta scena bila vishi stisnuta, na udarnom polju aparatchika iz omladinskih organizaciji, televizije i pgp-a (ali imali noc i prostor za sebe u koji su se imali sakriti).

    i to je bila good , casual art. ima raznih bandova koji mnogo pre zasluzuju da budu pomenuti u kontextu novog talasa, od kojih su neki bili chak i komunistichki pajaci za kasarne i brigadire radnih akcija, od Idola. ali , jebesh to.

    ovaj film sam video u okviru festa jednom, na fdu, gde se onda za studente pojavio i redatelj ovog losheg filma: vrhunac neugodnosti, ali ujedno i podvig, dolazi u onom delu gde ovaj vreba negde u utrechtu dzonija, a ovaj ne zeli odbija da se vidi sa njim; to bi se moglo nazvati autodesktruktivnim egzibicionizmom.
    onda su ga josh napali neki mladi i beogradski nastrojeni studenti: "zashto se u filmu bavio tako malo beofradskom scenom, ili zashto nije pomenuo disciplinu?!"

    anyway, ova nesudjena otvarajuca scena iz Titograda: shteta shto nije odgovarala prichi za prodaju.
    shta sam ono hteo da kazzem: ah, da- verovatno i jeste neukusno gledati romantichno na ex-yu osamdesete, jer to shto je u nima bilo lepo, bilo je samo posledica uzivanja u skrajnutu paznji sa onoga bitnog: gde mi to zivimo i gde zelimo zapravo da zivimo ?
    ali, novi val se pokazao kao mach sa dve oshtrice. komunisti, kriptokomunisti, i ovi koji su radili za radne obaveshtajne sluzbe, chesto su na kraju precutno odobravali mnoge stvari koje su ih takodje nedirektno i precutno bockale, sluzeci se vremenom i explicitno njima , kao dostignucima real-socijalne politike i statusa-quo.
    zapravo taj status-quo, to neuchestvovanje u ratnoj psihozi hladno-zaracenih svetskih blokova, ta neupitanost i bezbriznost pod plavim nebom na krvavoj zemlji koju chuvaju "nashi piloti u migovima", kasnije su ex-yugosi iz umjetnih, na fintu troobrochnih menzi imali da plate ratovima, raseljenom nesrecom-: metak-imetak.
    ok.. toliko za sada.

    ps. hteo sam da sa tobom porpicham o coilu i tvojoj ljubavi za njih- slushao sam ih malo pazljivije...
    dobro je shto si me podsetio na borghesiu- to je jedam od najboljih bandova iz tog doba, i nikako pretecha techna- to je stvarno uvreda za Borghesiu.

    avatar

    20.05.2007. (01:52)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    izrazito ja - brishi prethodni - ovo je redig.
    OK ?!

    "... jako je prikladno kuhinjsko oruđe za redatelja uskoga dijapazona, ili za površnog tv-feljtonista".
    odredjena mesta u ovom textu prikazuju nam i njegovog autora, koji pribegava jevtinim i netachnim- zutim abrovima, kao povrshnog feljtonistu: sablasnog (i) mita. Margita nije umrla u Londonu, te samo u poslednjoj instanci od droge (nju bi ovo raschlanjavnje uzasnulo i zacnulo- ta mitomanija i nostalgija za nekim debilnimi naizgled burnim vremenima): uostalom beogradski novi talas ispunjava mahstu mitomana sasvim drugacijom atmosferom, izmedju ostalog i zato shto je ta scena bila vishe stisnuta u komunisticke stege, na udarnom dlanu aparatchika iz omladinskih organizacija, televizije i pgp-a

    i to je bila good , casual art. ima raznih bandova koji mnogo pre zasluzuju da budu pomenuti u kontextu novog talasa od idola, od kojih su neki bili chak i komunistichki pajaci za vojnike u kasarnama i oznojene , netushirane brigadire kojekakvih radnih akcija. ali , jebesh to.

    ovaj film sam video u okviru festa jednom, na fdu, gde se onda za studente pojavio i redatelj ovog losheg filma: vrhunac neugodnosti, ali ujedno i podvig za pravog gledaoca, dolazi u onom delu gde ovaj (redatelj) vreba negde u utrechtu dzonija, i zove ga telefonom, a ovaj ne zeli, odbija da se vidi sa njim; to bi se moglo nazvati autodesktruktivnim egzibicionizmom.
    onda su ga josh napali neki mladi i beogradski nastrojeni studenti: "zashto se u filmu bavio tako malo beogradskom scenom, ili zashto nije pomenuo disciplinu i blah blah?!" sev u svemu neprijatno. ali mislim da je ovaj isprichao o toj dogododovshtini iz Titograda.

    anyway, ova nesudjena otvarajuca scena iz Titograda: shteta shto nije odgovarala prichi za prodaju.
    shta sam ono hteo da kazzem: ah, da- verovatno i jeste neukusno gledati romantichno na ex-yu osamdesete, jer to shto je u njima bilo lepo, bilo je samo posledica uzivanja u skrajnutoj paznji sa onoga bitnog: "gde mi to zivimo i gde zelimo zapravo da zivimo ?"

    novi se val pokazao kao mach sa dve oshtrice. komunisti, kriptokomunisti ( i ovi koji su radili za radne obaveshtajne sluzbe ), chesto su na kraju precutno odobravali mnoge stvari ljudima koji su ih takodje indirektno i precutno bockale, sluzeci se, vremenom, i explicitno njima , predstavljajuci ih onda dostignucima real-socijalne politike i statusa-quo.
    zapravo taj status-quo, to neuchestvovanje u ratnoj psihozi hladno-zaracenih svetskih blokova, ta neupitanost i bezbriznost pod plavim nebom na krvavoj zemlji koju chuvaju "nashi piloti u migovima", kasnije su ex-yugosi iz umjetnih, na fintu troobrochnih menzi imali da plate ratovima, raseljenom nesrecom-: metak-imetak.
    ok.. toliko za sada.

    ps. hteo sam da sa tobom porpicham o coilu i tvojoj ljubavi za njih- slushao sam ih malo pazljivije...
    dobro je shto si me podsetio na borghesiu- to je jedam od najboljih bandova iz tog doba, i nikako pretecha techna- to je stvarno uvreda za Borghesiu. 20.05.2007. (01:52) - # - zadnje uređivanje

    avatar

    20.05.2007. (02:04)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    ipak izvrsno napisan text.

    avatar

    20.05.2007. (03:35)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    "... jako je prikladno kuhinjsko oruđe za redatelja uskoga dijapazona, ili za površnog tv-feljtonista".
    odredjena mesta u ovom textu prikazuju nam i njegovog autora, koji pribegava jevtinim i netachnim- zutim abrovima, kao povrshnog feljtonistu: sablasnog (i) mita. Margita nije umrla u Londonu, i samo u poslednjoj instanci od droge (nju bi ovo raschlanjavnje uzasnulo i zacnulo- ta mitomanija i nostalgija za nekim debilnim vremenima): uostalom beogradski novi talas ispunjava sasvim drugacijom atmosferom mitomansku mashtu, izmedju ostalog i zato shto je ta scena bila vishi stisnuta, na udarnom polju aparatchika iz omladinskih organizaciji, televizije i pgp-a (ali imali noc i prostor za sebe u koji su se imali sakriti).

    i to je bila good , casual art. ima raznih bandova koji mnogo pre zasluzuju da budu pomenuti u kontextu novog talasa, od kojih su neki bili chak i komunistichki pajaci za kasarne i brigadire radnih akcija, od Idola. ali , jebesh to.

    ovaj film sam video u okviru festa jednom, na fdu, gde se onda za studente pojavio i redatelj ovog losheg filma: vrhunac neugodnosti, ali ujedno i podvig, dolazi u onom delu gde ovaj vreba negde u utrechtu dzonija, a ovaj ne zeli odbija da se vidi sa njim; to bi se moglo nazvati autodesktruktivnim egzibicionizmom.
    onda su ga josh napali neki mladi i beogradski nastrojeni studenti: "zashto se u filmu bavio tako malo beofradskom scenom, ili zashto nije pomenuo disciplinu?!"

    anyway, ova nesudjena otvarajuca scena iz Titograda: shteta shto nije odgovarala prichi za prodaju.
    shta sam ono hteo da kazzem: ah, da- verovatno i jeste neukusno gledati romantichno na ex-yu osamdesete, jer to shto je u nima bilo lepo, bilo je samo posledica uzivanja u skrajnutu paznji sa onoga bitnog: gde mi to zivimo i gde zelimo zapravo da zivimo ?
    ali, novi val se pokazao kao mach sa dve oshtrice. komunisti, kriptokomunisti, i ovi koji su radili za radne obaveshtajne sluzbe, chesto su na kraju precutno odobravali mnoge stvari koje su ih takodje nedirektno i precutno bockale, sluzeci se vremenom i explicitno njima , kao dostignucima real-socijalne politike i statusa-quo.
    zapravo taj status-quo, to neuchestvovanje u ratnoj psihozi hladno-zaracenih svetskih blokova, ta neupitanost i bezbriznost pod plavim nebom na krvavoj zemlji koju chuvaju "nashi piloti u migovima", kasnije su ex-yugosi iz umjetnih, na fintu troobrochnih menzi imali da plate ratovima, raseljenom nesrecom-: metak-imetak.
    ok.. toliko za sada.

    ps. hteo sam da sa tobom porpicham o coilu i tvojoj ljubavi za njih- slushao sam ih malo pazljivije...
    dobro je shto si me podsetio na borghesiu- to je jedam od najboljih bandova iz tog doba, i nikako pretecha techna- to je stvarno uvreda za Borghesiu. (izrazito ja 20.05.2007. 01:52)

    avatar

    20.05.2007. (07:33)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    M., od drveća ne vidiš šumu, a ovo je tekst upravo u šumi. O kontekstu!
    Taj se društveni kontekst, kao i njegove političke pretpostavke, redovito u tumačenju new wavea u Jugoslaviji ne uzima u ubzir, svijesno i namjerno: svijesno i namjerno jer bi protagonoste tih događaja, navodne protagoniste navodno autentične, izvorne građanske kulture tadašnje Jugoslavije, taj kontekst ispostavio kao savršeno nesvjesne i neosvještene osobe usred posvemašnje manipulacije koja je, uostalom, trajala puno kraće no što se to, također, voli kazati: onaj udarni val trajao je ni pet godina!
    Manipulacija se sastojala u sljedećem: ono što ti zoveš odobravanjem mnogih stvari, zapravo je odobravanje cjele te stvari! Nakon čistki sedamdesetih, Partija je - o tome briljantno piše i Jurdana, u tekstu o Hidi Bišćeviću u "Stupovima društva" - općedruštvenu impregniranost partikularnim nacionalizmom svjesno pokušala odmijeniti tzv. kontrakulturalnim univerzalizmom rock'n'rolla (zanimljivo je da su se nasljednici SKH ponašali po jednakom obrascu i dvedeset godina kasnije, kad je Račan koketirao s Bareom!).
    Dakle, ono što je u svemu tome meni zanimljivo, svijest je o toj manipulaciji, kakvu je u ono doba recimo izražavao projekt 'Idola' kao 'Dečaka', tj. ono što je tome prethodilo ili cijeli projekt pratilo, npr. Rečnik tehnologije, o čemu gotovo da nitko više ništa ne zna, kao recimo ni o Draganu Papiću, tvom sugrađaninu. Jednako tako, meni je fascinantno da ljudi koji očito ne znaju ama baš ništa o New Waveu, o duhu toga vremena, o BITI tih promjena, govore o 'sretnom djetinjstvu': Igor Mirković trabunja o tome, jer je eto popio tri pive na četiri koncerta, a BOG JE NARAŠTAJA MRTAV, jer se Curtis ubija, Siouxie pjeva o svojim gotskim noćnim posjetiteljima, cijela je scena radikalno psihodelična (trebam li nabrajati sve i sva od 'Cabaret Voltairea' nadalje...), eksperimentira se od Mađarske i Czukaja do LA i The Residentsa, u opticaju su divna imena poput 'This Mortal Coil' i 'Damon Age' ili 'Dead Can Dance', a Igor Mirković ima sretno djetinjstvo o kojem i Rajko Grlić sjetno snatri uz sina Baneta koji tko zna što sada studira! Ma idite mi u pičku materinu katatonu: ovdašnji ljudi zaista su iz generacije u generaciju sljepo crijevo povijesti, potpuno zaokupljeni svojim apartnim životom! Kad 'The Durutti Column' odmah u prvoj polovini osamdesetih, nakon što se sve ubrzano desi i prođe, ogrezne u melahkoliju - 'Coil', ne This Mortal, nego Coil o kojem ti pričaš, radikalna je konzekvenca toga stanja, ali 10 godina kasnije, 1986. kad se magla i dim povlače, a krvava rosa njiše sa zagaženih trava bojišta: Horse Rotorvator iz pjesme u pjesmu oda je i propitivanje smrti, uostalom na teškim, razarajućim drogama - Mirković i generacija to ni ne primjećuju, jer ovdje je tek krenuo Radio 101 pa je sve high i sve je super i sve je za pet, par godina kasnije i evo ti i Lazarevih mošti i Šolevića, i novi krug spirale balkanskog autističnog užasa spreman je i pokrenut; o devedesetima više da i ne govorim.
    O tome ćemo nasamo, jer o tome mogu, a i treba se satima: Curtis je imao 23 kad sam ja imao 17. Nije pjevao već ni Darku Glavanu ni Draženu Vrdoljaku - pjevao je meni, baš kao Siouxie Njetočki. Ja sam kao dijete ovoga grada doduše zaista proveo sve te dane u Kavkazu (i Kinoteci), čak sam prvi puta zašao u neku redakciju posjećujući Figenwalda u ondašnjem "Poletu", ali to je sve skupa nevažno: puno je važnije zašto je meni "She's lost control" već o prvog takta pa do dan danas palila krv u žilama, (zašto je to stvar kojom mi se čovjek što će se netom ubiti izravno obraća i zašto ga ja kao teenager, kao i cijela moja generacija, tu u Zagrebu tako dobro razumijem?), baš kao što već neugodno dugo godina na My night shift sisters/Await your nightly visitor/They dont bother me/No they dont bother me, reagiram kao da je poruka upućena osobno meni. Moja je generacija u Zagrebu uhvatila posljednje odbljeske sutona flower-powera, i ja sam zapravo freak: s 15 slušao sam Grateful Dead, Roryja Gallaghera i mislio sam da treba ići Oshou koji je tada bio samo
    Bhagwan Shree Rajneesh, u Poonu naravno, što je poneko od starijih dečki i učinio, dok smo frend i ja čitali The Mustard Seed, (ne bi vjerovao, jučer me je taj prijatelj, inače doktor političkih znanosti s New School of SR iz NY-a pitao za tu knjigu, nakon gotovo 30 godina!) dok nismo primili u ruke Schelera, Blocha, Heraklita - tim sam redom ja, primjerice, u srednjoj započeo Holzwege - a onda je sve bilo gotovo: znaš već i sam što se dogodi pametnom klincu u toj kozmološkoj životnoj fazi.
    Izgubio sam se na ovoj stranputici...Javit ću ti se kasnije. Za Coil ne brini. Horse Rotorvator je kolekcionarski raritet i zato sam ga tražio (imam ga sprženog, ali hoću original). Drugo mi je od drugorazrednog značaja. Ne brini: imao sam i boljih prigoda i zanosnijih pjesama za vješanje! Recimo da je sreća tih dana bila kao Joy Division!

    avatar

    20.05.2007. (08:48)    -   -   -   -  

  • inhibitor

    Prekjučer sam proslavio obljetnicu smrti Iana Curtisa s litrom mirogojčeka na Mirogoju.

    avatar

    20.05.2007. (10:11)    -   -   -   -  

  • inhibitor

    Iznenadio me Kuljišev tekst, no on je ipak pravi anarhist jer inicijali njegova imena daju DK.
    California ubber alles!
    P.S.
    Zašto ste se okomili na Mirkovića kad je i sam rekao da je to dokumentarac iz njegove infantilne perspektive? Bez veze.

    avatar

    20.05.2007. (10:20)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Zato jer je dokumetnarac iz njegove infantilne perspektive o mojoj mladosti. Kaj ne radi dokumentarce o svojoj mladosti.
    Prosto k'o pasulj.
    Postoji, jasno, i ozbiljniji odgovor: pročitaj ga u tekstu iznad. Nitko ne govori o Mirkoviću, nego o tom vremenu, što je bitna razlika.
    Boli me kurac za Mirkovića, a ti čitaj tekstove koje komentiraš.

    avatar

    20.05.2007. (11:37)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Kad se Curtis ubio, ti si imao 6 godina! Ahahahahah, pa koji ti kurac tamburaš o Curtisu?
    Kao da ja počnem o Bill Haley and the Comets! Pa stari bi me po vuhima isti čas!
    Malo poštovanja, balavče, ne bi ti škodilo!

    Što se pak tiče 'Dead Kennedys' (über, ne ubber), ha, ha, opet veselo ime banda!
    Mirković je zaista imbecil.
    U vrijeme kad je svaki drugi band imao smrt u imenu i prizvuku, njemu je sve bilo LOL.
    Čak i kao dječak, mogao je recimo imati barem rudimentaran senzibilitet za Zeitgeist; ali on je baš sljep, gluh i nijem.
    Seljačić.
    Bit će da se na duhanskome putu osjećao neugodno (kao da stoji pred Marinom nesiguran je li mu zakopčan šlic).
    Ako je njime ikada kročio.

    avatar

    20.05.2007. (11:48)    -   -   -   -  

  • Hudoba Hudobic

    pod broj jedan, kuljis je moj smrtni neprijatelj zato jer je debela svinja i zato jer mi duguje neke novce (al nije to radi novaca, jer je toliko vremena proslo da mu taj dug oprastam)..

    sta se tice mog komentara ja sam samo citirao jednog spanskog pjesnika, i uopste me ne tangira sto deblela svinja pljuje po good old times. ako po necemu treba pljuvat onda je to iritantni stulicev glas.

    vidim da si se malo naljutio, pa da se iskupim evo moj mali skromni prilog temi novog vala i punka u jugoslaviji, cisto edukativno:

    http://www.ri-rock.com/portreti031.htm

    a sada, excuse me, idem fukat

    cheerio!

    avatar

    20.05.2007. (12:47)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Hudoba, nisam se naljutio - kao što si vidio, zajebavao sam se opaskom da je jučer bilo bolje jer smo mogli fukat, kako govori moj navodni djed - ali vidim, ti jesi.
    Ne znam čemu ovakva uvreda na Denisov račun, ali ja i dalje tvrdim - a sad mi je jasn i zašto je tome tako - da nisi najbolje shvatio tekst.
    Očito, nisi ga shvatio, jer ga ne želiš shvatiti: čim to tvrdi Denis Kuljiš, drugim riječima, tebi je to neprihvatljivo.
    Da, kužim.
    I ne odobravam.

    avatar

    20.05.2007. (12:54)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Komentar jednog mog prijatelja u tuđini

    Kuljis sere i zapravo bi bilo sasvim dovoljno to reci, jer kad netko procita
    to sto je napisao samo koji trenutak poslije vise se nece sjecati sta je
    pisalo a i nema se razloga sjecati, osim zbog nekog osjecaja da je Kuljisu
    to tako strasno vazno kakav je film napravio Mirkovic o njegovoj
    (Kuljisevoj) mladosti, a naravno ni to nije nimalo vazno. Jedino sto je u
    cijelom tekstu vazno to je ono sto sto Kuljis spominje i preko cega prelazi
    nekom kao za njega tipicnom ironicnom zajebancijom, da je urednik nekih
    crnogorskih novina izresetan kalasnjokovom u tipicnoj sacekusi. Mogao bi
    lijepo Kuljis spomenuti i da je Vjeko Slisko svrsio na isti nacin a da i
    njegov drug, kojeg on istice kao pravog prvoborca i pravog tvorca Novog
    vala, Nino Pavic, hoda pracen tjelesnom zastitom, da mu je letio auto u
    zrak, a netko je, koliko se sjecam, natamburao i Kuljisa.
    Ni Kuljis, ni njegov tekst, ni Mirkovicev film ni siroti novovalni pjevci
    koji zaista nisu skupili ni stihova ni stvari za dva CD-a, nista od toga
    nije vazno jer naprosto nije to bilo posebno vazno ni tad osamdesetih osim
    Mirkovicu i Kuljisu koji je bio uvjeren da je subverzivan pa ga je Partija,
    zamisli, poslala u neku zajebanu jedinicu. Ne, on je mislio da je vazan JER
    ga je Partija poslala u Bitolu ili vec gdje. Ili, kako je to lijepo rekao
    Tomc, «tadasnja je vlast bila spremna krsiti ljudska prava kako bi obranila
    svoje privilegije». Umjesto da se s njim obracuna u klasicnoj sacekusi, kao
    sto se obracunvala s onima sto su ispuzali s Bleiburga, pa onda , cini mi se
    negdje 88. s Nikolom Stedulom, ali neuspjesno, pazi gdje – u Skotskoj. Eto,
    tko je bio vazan, a Kuljis stvar prokazuje kroz «jos fascinantniju pricu» da
    ostarjeli diktator nije ni dao intervju, nego je urednistvo, okruzen
    kamarilom primio u nekoj vili i stenjuci upitao kad cete se vi mladi nas vec
    jednom rijesiti. Fasninantno! Jos fascinantnije: Neda Ukraden i Brega su
    pjevali neke borbene. To je Kuljiseva varijanta povijesne istine. Otprilike
    kao ona «uglednih akademika» i svjedoka povijesti Vladimira Dedijera i
    Dusana Bilandzica. I Igora Mirkovica i Rajka Grlica.
    Vidim i Tomc je frustriran pogedom preko ramena i – naravno –
    inkonzistentan. Sta ga kurac boli sta netko danas slusa punk. Misli li on da
    bi to njegovo moderno drustvo masovne demokracije u kojem trijumfiraju
    obicni ljudi bilo moguce bez Elvis is alive! onda onih heavy metal bikera
    sta se skupljaju u Puli i bez Rolling Stonesa koji se raspjevavaju od Fijija
    do Budve s Dadom Topicem i Timeom kao predgrupom. A samo im svima ti punkeri
    idu na zivce. Alo, demokrati, gdje ste. Jos kad Kuljis pocne kako je onaj
    prasio po Londonu a ova umrla naravno od droge mistifikacija se vraca svojim
    bljutavim korijenima.
    Meni se cini da je njjima malo to frka. Ljubljana je provincija, to je posve
    jasno, kao i cijela Slovenija. Uredna ali bolana. No, takvo sto je izvor
    samo individualnih frustracija. Problem je sto je i London zakurac (A ha,
    sjecam se kad je Buda Loncar potkraj osamdesetih isao srediti tu stvar oko
    Vinka Sindicica direktno s Thatchericom a Mladina je pisala UDBA zucne,
    Vinko tucne! Sta je ono pisao Kuljis?). I Amerike su, vidimo zakurac, a
    najveci je slavitelj Amerike u Srednjoj Europi, koji je u Hrvatskoj
    intenzivno prevodjen, Peter Handke, uostalom svojedobno dobar pisac zavrsio
    spustajuci se camcem po Moravi ko u Kusturicinom filmu, slaveci Milosevica.
    No, sta se u takvoj situaciji dogodi nasem Kuljisu, jednom uostalom zapravo
    benignom tipu, koji – moram ti to naravno reci – pise duhovito i mastovito,
    zabavno ali tipicnom komunjarskim refleksom vazne stvari, kao nekoc Tenzera,
    tutne u polurecenici, kao usput, a ostalo plete nakolo od Triglava do
    Vradara, koji je na isti taj nacin «subverzivni» furao ovdje i amerikanizam,
    a koji mu je ispao zakurac. To sto se i Kuljisu takvom talentiranom i
    duhovitom dogodi to mi je najgore, za sve drugo mi svejedno, dakle najgore
    mi je sta on svoj tekst poentira pozivajuci se na autoritet, koga –
    knjizevnice Isidore Bjelice, koja je kaze Kuljis kontroverzna! Pa sad ja jos
    mogu shvatit da je Tomca i Kuljisa nesto individualno zasmetalo u tom filmu
    koji uostalom nit sam gledao nit bih ga gledao osim usput na telki, al da on
    taj seoski bosanski prigovor, sta nisi jebo pa ne bi filma pravio, uzima
    autoritativnom primjedbom, to je onak too much. A sta ja znam, mozda ni
    Kuljis nije tad jebo, a po godinama je trebao, mozda ni Isidora, tko ce znat
    pa su nasli Mirkovica koji je tad tek poceo drkat, prokazivat da je nejebac.

    Jebemti, što vas je Kuljiš napalio! Moram pejstat još tekstova!

    avatar

    20.05.2007. (13:23)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    ... ko bre ne vidi shumu ? ovakvog si choveka nashao da falsifikujesh, i objavljujesh neredigovane komentare. tc tc tc... nema veze- sam sam kriv: ziv klan- nedoklan.

    dakle, chitava pricha o nekom novom valu je sablasna, jer pochiva na scheinopazaju romantizovanog schein zbivanja. rekao bih chak i da ova pricha samu sebe izjeda: bash kao recimo i taj nesrecni film o srecnom detinjstvu: MITOMANIJA.

    ne znam odakle ti ideja da je kenjingradski ogranak novog vala, trudbenici i hudoznici njegovi, bolje proshao od hrvastkog recimo. uzmimo Mgi za primer, kao vec pominjanu i uznemirenu: umrla je u garazi na periferiji, gde je zivela posldenjih godina: od osamljenosti u neprekidnom nizu shabana, deklasiranih i dehsparantnih, ljudi bez pameti- shto ne znaju za pljuskove zvuka, boja i mirisa. ali izgleda da sa njom nije umro i onaj njen deo koji je najvishe prezirala: nepocudne gradske heroine, oko koje su neumorni mitomanski pauci ispleli mrezu privida koja zapravo nema nishta sa njom. e, to je upravo glavni problem novoga vala- ti ljudi koji su na osnovu svojeg nesuvislog i neartikulisanog bunta u isto vreme fungirali kao okoreli protivnici kriptokomunistichkog rezima, ali i njegovi miljenici: sinovi, kceri ...
    pogledaj recimo danas ex-Idole: odano se bave podupiranjem jedne od najskarednijih vlada u evropi- kao "PR-savetnici". prvo su radili za miloshevica (krstic i shaper), a danas za ds i dss: dok srbijom vladaju "tajkuni", ministarstva se rasparchavaju radi raskusuravanja unutar neodstupajucih pohlepnika, gubitnichki se licitira osecajem srpske sudbonosnosti, kosovom itd... dakle, mani me , molim te, priche o idolima. Shaper je ruzni sin ("retko vidjan sa devojkama") Rashe Shapera, choveka koji je kao chlan raznoraznih samoupravnih sportskih komisija ukrao milijarde dinara. pricha o dechacima je dostojna kakve romantizovane biografije.
    a ta bjelica je jedna najobichnija klerofashistichka pletilja i bestidna drolja, koja kao takva pada kao melem na rane nazadnog i josh uvek maloletnog- zapravo, tu se radi o nekom gadnom nervnom oboljenju gde telo stari, a um samo tupi, neprosvecenog naroda.

    avatar

    20.05.2007. (13:52)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Da poentiram

    Nisam prenio ovaj tekst kako bih konstatirao, za boga miloga, da je nečiji prikaz jedne mladosti netočan!
    Ovaj tekst sam donio, i to se očito ne razumije, samo iz jednog razloga: jer izriče savršeno precizno bit nesprorazuma s vremenom Novoga vala. Taj nesporazum, točnije ta laž o vremenu druge polovine sedamdesetih, glasi:
    To su bila sjajna vremena u kojima je Zagreb izgledao poput Londona, a Jugoslavija je dokazivala da može biti solidna, građanska država, unatoč socijalizmu, ili upravo zbog njega; s ljudskim licem, ukratko!

    E, prijatelji, to je laž! To kaj smo mi u tom trenutku imali oko dvadeset, dvije, tri više, manje, pa smo manje ili više ševili uz dva, tri generacijska banda, 'Novi kvadrat', 'Polet' i koncetre po Kulušiću, ne govori o karakteru toga režima još uvijek ništa dobroga, dapače,
    to samo svjedoči o perfidiji jednog režima u kojemu u istom tom trenutku ljudi čame po zatvorima kao politički zatvorenici, kao što su čamili po zatvorima te zemlje sve do 1990.godine, a neobavještena mladost pleše: Svi mraš na ples!

    To što Rajku Grliću treba slika Jugoslavije kao divne zemlje čarobne besproblematične mladosti, prijatelji, to meni nesnosno ide na kurac, ne samo zato jer mi Jugosalvija ide na kurac, što ide - što ne tajim ni sada ni inače - nego mi je ogavan taj Grlićev žal za jednom izmišljenom zemljom nestvarnih događaja jedne konfabulirane mladosti. Kad se uzmu u obzir sva Grlićeva djela koja se bave takvim temama i sentimentima, od "Grlom u jagode" pa da do "Štefice Cvek...", recimo, čovjek bi se zapitao: A kog ste vraga takvu zemlju rušili? I to je ono što nam Rajko Grlić ima za poručiti.
    Jer, ako se u obzir uzme vremenski raspon o kojem Grlić govori, nevjerojatno je o kojoj su to zemlji govorili Žilnik i Pavlović, recimo, ako se meni u mom urenebesno arogantnom i militantnom hrvatstvu ne vjeruje!
    Kak je to bilo super, to vrijeme Baneta Bumbara koji vječno studira a te je godine Valentina Terješkova bila prva žena kozmonaut, kak je to bilo super jedne godine uzeti lovu SIZ-a u Hrvatskoj, druge u Makedoniji, onda opet u Sloveniji koprodukcijski sa Sarajevom, i tako kroz pet godina nekako prirodno opet dođe na red Zagreb i hrvatska lovica, 'bem ti miša, kakva dobra zemlja! Još su se svi skupljali oko Zvečke, Blata i Kaveza, stari je Sever grlio mlade poetese koje purpurne pečate ljubavi nose pod košuljama, Johnny je naizust recitirao albume i albume nezapisane nepatvorene poezije, Tadić je upravo postajao kultni režiser nesnimljenih filmova, a čak je i Jajo nekaj karao dok smo ono zlo od Vlade Gotovca zatvorili u bajbok, da nam ne uništi ovako lijepu, poetičnu i raspjevanu zemlju!
    Sad, ne velim ja da bismo trebali hodati u crnini i šutke zato jer su Tuđman, Budiša i Gotovac tih godina, koliko već koji - o čemu sam ja jedini u ovoj zemlji mjerodavno pisao - robijali ili putovali Europom, tj. da bismo manje trebali spominjati Polu Horvat zbog Milke Planinc, ali mislim da sam dovoljno jasno kazao da se ne može govoriti o jednom, a da se ne spomene i drugo.
    Naime...Može, ali onda to nema nikakav značaj.
    Ta, možda bi onda mogli opisivati i veselje tijekom božićnih blagdana 1943. u Dachauu: baš je bilo gemutlich, reš purica, dobar rajnski rizling, obersturmführer je donio s dopusta iz Berlina ploču Marlene Dietrich, netko je doveo cure iz Joy Division... iz i uz adekvatan silber-bor i lirski točnu inscensciju snježne, ciče zime, gotovo da je logor utonuo u neki čudan, celestijalan mir i ekstazu duha!
    Pa da, o svemu se tako može, dekontekstualizirano.
    O tome ja pričam.
    Samo o tome: o kontekstu!

    avatar

    20.05.2007. (13:55)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Po prvi puta u životu mi se frapantno - slažemo!
    "Dakle, chitava pricha o nekom novom valu je sablasna, jer pochiva na scheinopazaju romantizovanog schein zbivanja. rekao bih chak i da ova pricha samu sebe izjeda: bash kao recimo i taj nesrecni film o srecnom detinjstvu: MITOMANIJA.", kažeš!

    U, jebote, sad si me zabrinuo! Jer, kao što vidiš odmah ispod tvoga teksta, pejstanog tri minute ranije - ne misliš valjda da sam u tri minute sposoban...hm, dobro, nije mi baš argument - ja u svome tvrdim to isto!
    Zato sam i zabrinut. Nešto ne valja u argumentu, čim i ti to tvrdiš.
    Idem sad na ručak.
    Njoki.

    avatar

    20.05.2007. (14:44)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Ovo s Bjelicom i nije neki argument: to što je drolja ne znači da je u krivu kad govori o karanju!
    Ovaj, kako da kažem...

    avatar

    20.05.2007. (14:46)    -   -   -   -  

  • Hudoba Hudobic

    ja sam ipak podrijetlom bodul, i soldi su mi iznad razuma, vi srbi ste stocari i nomadi, vi ste drugi mentalitet.. ono sto zapravo zelim reci jest da se nisam naljutio vec se samo, kao sto vidis, nespretno izrazavam.

    avatar

    20.05.2007. (14:58)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Iz činjenice da se bavim stokom ne treba sljediti da su svi Srbi neminovno stočari.
    S druge strane, i Srbija je sve više otok.
    Ništa se ja stari ne jedim, nemoj biti lud, samo se ti slobodno ovdje zajebavaj, dao bog takvih nesporazuma!

    avatar

    20.05.2007. (15:14)    -   -   -   -  

  • inhibitor

    Nemanja naravno da sam pročitao tekst i zaboli me kurac za Mirkovića, a što se tiče Divisiona nisam znao da imaš autorska prava na njihove albume koje sam slušao (ne bi vjerovao) u mladosti.
    To ti samo govori da si staro, olinjalo đubre.

    avatar

    20.05.2007. (20:40)    -   -   -   -  

  • inhibitor

    P.S.
    Ne znam kako ti je kao zagriženom fanu prekjučer promaknula obljetnica Curtisove smrti!?
    LOL

    avatar

    20.05.2007. (20:42)    -   -   -   -  

  • inhibitor

    P.S.
    Ne znam kako ti je kao zagriženom fanu promaknula obljetnica Curtisove smrti!?
    LOL

    avatar

    20.05.2007. (20:43)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    mashala, nesho!
    nadam se da majmun nije imao sidu !

    avatar

    21.05.2007. (01:54)    -   -   -   -  

učitavam...