Komentari

shirahimeshou.blog.hr

Dodaj komentar (5)

Marketing

  • Asura Katz the blue line

    Oho, ti si čovjek? Dobar dan, drago mi je. Naime, nisam primijetila tvoju ljudskost prije. Vidjeh samo nekakve periferne komentarčiće. A zapravo te zbilja želim upoznati. Bi mi se dala? Vidim da te ima, pa...

    avatar

    14.04.2007. (15:03)    -   -   -   -  

  • Ishikoridome No Mikoto

    Da, drago je i meni.
    Periferni komentarcici, ljudskost? Eh, tomejto, tomato.
    Da, naravno da bih.
    Da, ima. . .

    avatar

    14.04.2007. (21:11)    -   -   -   -  

  • Asura Katz the blue line

    Periferni komentarcici, ljudskost? Eh, tomejto, tomato. Fuj, don't say that. Uskogrudno odbijanje. Rekla bih - glava-rep. A povlače me za rep i ovako i onako svaki dan, pa bih rado uputila se prema srcu i glavi. Izravno. Ja bih, znaš, savijala te, upoznavala i, zapravo, vrlo ti blisko objasnila da se nadam, ali ti se samo tučeš... i zahtjevaš i prodaješ mi bubrege pod srce u komentarima koji zapravo i nisu upućeni meni. Želim te upoznati, no morat ćeš mi ipak prići malo bliže da bih te sagledala. Eto, osjećam dugo i bolno da sam čovjek, a ti ga spominješ, pa se nadam da i ti nešto znaš (ili osjećaš)...

    avatar

    14.04.2007. (22:37)    -   -   -   -  

  • Ishikoridome No Mikoto

    Boli zapravo, ljepota. Jako boli.
    Covjek si. Jesam li ja?? Tesko. Ne mogu se pohvatati. Rado bih, zaista bih.
    Mozda je to onaj medjuprostor u kojem nam je potrebna pomoc.
    Asketski se istina trazi u neko drugo vrijeme..

    Da, da stavim ruku na tvoje lice. Stvoriti Ljudski odnos? Da, idemo.

    avatar

    14.04.2007. (23:07)    -   -   -   -  

  • Asura Katz the blue line

    Umoran smiješak i Milićevićev predah. Jednu ruku na sljepoočnicu, drugu na srce. Jesi li čitala Anastaziju? Naime, ako uskladimo otkucaje, mogle bismo uskratiti prostor međuprostoru, uskratiti prostor sebi, rasprsnuti se i shvatiti da smo oduvijek svemir i da već dišemo jedna drugom. Prostor i mi plinovite, kakve god - sve, no sada otkucaj. Želim ti reći što vidim otkucajima... interes, izazov, tjeskobu i čežnju skrivene u plućima mirnih udisaja, odstupanje, zatim hirovit odgovor. Vidim ustajale knjige u kojima nalaziš lakoću obilježenog i poznatog pristupa drugima, plavičaste paučine u kutovima sobe i jednu ispod tvog desnog oka. Vidim zatvor i bojim se u njega ući. Vidim da vrištiš, no u isti te mah nalazim u tuđem dimu cigarete u žaru pljesnive konverzacije o znaš već čemu (svi već znamo generacijama, zamorno). Sad sam dobila sliku tebe kako pristupaš platnu, grizeš donju usnicu i već znaš da se nećeš prepustiti procesu. Jesi li se ikad prepustila? Mislim da jesi u svom prvom doživljaju, prije nego što si ih počela prezentirati drugima. Sada su tvoji doživljaju sapleteni i osakaćeni reflektorima. Tvoje oči, vizije i prekrasan mozak na paru stvaraju uzvisujuće doživljaje, no ne dijeliš ih zapravo. Slijepa sam, možda vidim na šrek. Reci mi...

    avatar

    14.04.2007. (23:38)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...