Komentari

nikefuriosa.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing

  • Susjed Gorana Milića

    bar ne drhtiš u zimskoj robi na +28 u hermetički zatvorenom stanu ko ja , naivac mislio da će bar jedno proliće lišo proć kad počnu stabla cvjetat
    ipak se za tako neambicioznu osobu ne bi mjenja

    avatar

    08.04.2007. (11:04)    -   -   -   -  

  • Nike

    sto se tice neambiciozosti povezane s mojim danasnjim postom, ja i ti se razlikujemo samo u 2 stvari:
    1. po tome sto tebe ne bi smetao prst prasine, neoprano sudje i neposlozena roba
    2. po tome sto bi ti rado bio sad na nekom uskrsnjem rucku, a ja uistinu ne bih jer inace ne bih odbila 3 poziva i to sva 3 od ljudi koji su mi dragi

    avatar

    08.04.2007. (13:23)    -   -   -   -  

  • Susjed Gorana Milića

    O oćemo se vrjeđat;
    1.po tome što ja imam korisnije liste prioriteta i više me smeta prst masti na trbuhu i nepripremljeni ispiti
    2. po tome jer nisam na uskršnjem ručku jer sam pozive za razliku od tebe odavno počeo odbijat pa me više niko ni ne zove

    avatar

    08.04.2007. (15:47)    -   -   -   -  

  • Nike

    iz nacina na koji ovdje drzis svoje male prodike, moze se uociti tvoja nesigurnost i nedostatak samopouzdanja koji prikrivas laznom prepotencijom i bahatoscu

    avatar

    08.04.2007. (16:02)    -   -   -   -  

  • Guedes

    ne znam jel te Bog gore razumi, ali ja možda i da. i tako mi dođe i ne samo u ove dane, ili slične dane čudnice, i ovako mi dođe, samo bih se zatvorio. zna bit teško to izvest, a za što je kriv i moj glupavi, nemirni karakter, ali ipak se ponekad dade to učiniti. već dugo ne uspjeh baš skrot, no danas i sutra sam blizu tome, čini mi se. ne znam, nadam se, i ja se već nadam. čudan sam si, pokušavam se ponašati baš kako se osjetim u kojem trenutku, no, ko i uvijek, teško je to tako kada su i drugi ljudi tu, pa se onda mičem od sebe zapravo i pokušavam se ponašati tako da i njima paše. ali mi ne uspijeva to, sve manje mi uspijeva to. jer jednostavno ne mogu više ništa odglumiti, pa što god već ko mislio, pa bolje, kad već ne mogu sa mnom takvim, a ne kažem ni da je to ugodno ni da trebaju sa mnom takvim, bolje da se sakrijem, sklonim, nekako, na neki način. kući biti, moglo bi baš biti i dovoljno. no svejedno je zapravo, neka me i okruže, ja opet, primjetio sam, i nisam prisutan nešto.
    a Bog...pa mora da me razumije, jer i to sve što me čini bio bi On, po svim mojim spoznajama. trebao bi biti....baš to! pa je razumijevanje posve prirodno.
    pozdrav ti!

    avatar

    08.04.2007. (17:07)    -   -   -   -  

  • Mineola

    Nike.Po drugi put ti unosim komentar.Prvi mi nije bio pohranjen ,ne znam zasto.Ni ja nisam isla na misu.Radila sam.Mozda je tako i bolje, ne znam.Da mi je BZBDM blize ,potrudila bih se doci na misu,a jos da si mi i ti blize...Ponekad mi je lakse raditi nego biti doma.Imam odredjeni raspored kojeg se nastojim (i moram)drzati.Kod kuce se ulijenim,a osim toga nemam koga da me pozuruje.Sve stagnira:racuni(koje mrzim pisati iz dna duse),sporka roba,prasina svuda(koja se ,ne znam ,kako stvara svaki sat),i sporka kada(to me najvise bode u oci).Ionako niko zanimljiv ne dolazi.Mogu cili dan biti u pidjami ,ako nista drugo.

    avatar

    10.04.2007. (19:43)    -   -   -   -  

  • saudade

    nisam sigurna da razumijem, jer masnu kosu mrzim strašno, ali razumijem tu odabranu izolaciju, jer što drugo odabrati nakon vremena provedenog sa ljudima koji te nit vide nit čuju, samo pričaju o sebi, predstavljaju se, traže sve tvoje za sebe, hoće da ih se doživljava, da ih se osjeća, a za tebe samu osjećaja nemaju više no što ga imaju za vlastite kućne ljubimce... što poželjeti nakon toga, nego izolirati se?... ali nije to rješenje, treba se svim tim ljudima samo slatko nasmijati, smejstiti ih tamo gdje ih nitko drugi nema hrabrosti smjestiti, natrag u njihova mala ja... zatim uživati slobodna, makar među ljudima maskama, u sebi zadovoljna, naiđe ipak tu i tamo netko kome nisi nevidljiva, takva kakva već jesi, svakakva...

    avatar

    11.04.2007. (08:13)    -   -   -   -  

  • Nike

    Sto da kazem, secer na kraju : Senhor, Mineola, Saudade...

    Guedes, e pa da.. ponasati se kako ti dodje u nekom trenu u mnogo slucajeva ispadne egoisticno, razmazeno i bezobzirno.. a u neki slucajevima je jedino ispravno sto mozes napraviti, bas se ponasati kako ti dodje... naci neku zlatnu sredinu bilo bi pravo rjesenje..
    a gluma, gluma moze biti jako naporna ukoliko bi se zbilja zelio razgoliti, a nesto te koci da ides do kraja...
    skloniti se i bjezati to je samo kratkorocno rjesenje nakon kojeg stvari cesto puta budu jos gore, a problemi jos nagomilaniji...da

    Mineola, "ionako niko zanimljiv ne dolazi"... a znas sto, nemam ni volje da mi itko dolazi... dobro, ovo se ne odnosi na neke ljude koji su mi dragi i za koje znam da mi ne bi zamjerili... ali mene bode u oci i htjela bih da sam malo ucinkovitija na svim planovima...i onda sam zbunjena, utjelovljenje sam i perfekcionizma i totalne lezernosti, pa sad ti budi pametna... samo se ta lezernost itekako vidi i potkrepljuje iz dana u dan, a perfekcionizam uvijek ostaje u glevi, nigdje se ne vidi konkretno :(

    Saudade, super si to srocila i kao uvijek, tocno do boli, tocno "do kosti"... (a masna kosa je samo posljedica te izolacije...i lose kvalitete vlasi)...da, znas sto, kad bih prekrizila te ljude (zbog kojih odem u izolaciju) cini mi se da bih ostala doslovno izolirana, uz dvoje, troje ljudi koji me ipak izvuku, nasmiju, razvesele, s kojima mi je gust druziti se jer njima kako kazes nisam nevidljiva. Koja mala brojka, dvoje troje ljudi koji su ok. I koji tad, kad meni bude bas puna kapa svega, moraju biti na nekom drugom mjestu, s nekim drugim ljudima koji su mali "ja"... moram vratiti onu svoju tehniku "neobadivanja" :)

    avatar

    12.04.2007. (00:46)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...