Komentari

idemisenegde.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • elektrokuhinja

    Vakuum? Meni je vakuum drugo ime. Vučem se na posao, vučem se s posla, i na kraju... čemu sve to.

    avatar

    23.03.2007. (06:54)    -   -   -   -  

  • what the fuck

    kada sam prvi put krocila na Crveni trg, rekla sam samo hmmm...pa ok. nije mi se dojmio, pogotovo sto sam mislila da je crkva Vasilija Blazenog mnoooogo veca.

    avatar

    23.03.2007. (08:38)    -   -   -   -  

  • la lara

    Kad cu ja sleteti u Njujork, pitam se

    avatar

    23.03.2007. (11:30)    -   -   -   -  

  • etotako

    @Kujna-mene vuku na posao :)
    @WTF-Ispravićemo to sa i mojim hmmm hmmm.
    @Laro-i ja se to pitam. Ali možda ove tehnike, pošalji druge da se stacioniraju, pa im se pridruži, upale.

    avatar

    23.03.2007. (11:39)    -   -   -   -  

  • Mooshema

    Upravo preksinoć, kada je konačno prošao opening event kojem je prethodilo onoliko sranja, ugruvane energije, napregnuća svake vrste, kreativci koji kasne sa rešenjima, realizatori koji kasne sa realizacijom, grešaka tipa 'ljudski faktor', ispravljanja grešaka,... i konačno, u svom tom šljaštu svečanosti otvaranja koje izgleda kao da funkcioniše taman kako treba, osetila sam užasnu, jezivu prazninu. Crnu rupu u svim emotivnim porama.

    I ne znam zašto, iz fundusa emocionalnog pamćenja mi se vrati davno doživljen osećaj nakon premijere, kojoj takođe prethodi sve slično kao gore, kod nas uvek nekom događaju prethodi sve slično kao gore, i pomislim kako se nakon premijere doživljava katarza. Kako je moguće, pitala sam se, da to više uopšte nemam?

    Da li sposobnost da doživiš katarzu nestaje s godinama i iskustvom ili ona zaista ime veze samo sa umetničkim činom?

    avatar

    23.03.2007. (11:47)    -   -   -   -  

  • etotako

    @Mooshema
    Htela sam da dođem na taj ceremonijal, no...viša sila, i to upravo ta koja pakuje "onoliko sranja, ugruvane engergije, i napregnuća svake vrste". Doduše, ne kasnimo sa rešenjima :)
    Nego.
    Katarzu u tom vrzinom kolu o kom pričaš, više odavno ne osećam, jer suviše različitih emotivnih naboja, suviše različitih cigala uđe u jedan projekat, i jedina katarza koju ocećam posle tih (sve manje ličnih realizacija), je SAMO DA PROĐE, SAMO DA PROĐE, SAMO DA PROĐE. I prođe.
    Mislim da godine nemaju nikakve veze sa tim.
    Ali, kad u jednom timu, znaš da je svaki komad uložene energije ličan, strastan, kad se čvrsto veruje u to što se radi, onda je katarza neminovna makar da se ima i sto godina. Ali kako se svemu pristupa ofrlje, površno i sa rečenicom na usnama "nema se vremena", razrešenje i užitak izostane. Kao i san.
    A umetnički čin. Hm.
    Čudno je to. To je sve što znam.
    I katarzičan je uvek.

    avatar

    23.03.2007. (14:20)    -   -   -   -  

  • budna

    kad ti je dobro sa samim sobom. e to mi dodje kljuchna rechenica. onda i vakum dodje dobro!

    avatar

    23.03.2007. (15:06)    -   -   -   -  

  • xiola bleu

    New York skoro pa nije Amerika. Za razliku od Los Angelesa. Idem se sad izvakumirat, mozda mi bude bolje.

    avatar

    23.03.2007. (16:05)    -   -   -   -  

  • etotako

    @budna.
    Mislim da to jeste kljuc i medjukontinentalnih odnosa :)
    @xiola
    Pratim pratim :)

    avatar

    23.03.2007. (16:29)    -   -   -   -  

  • caricavrta

    ja sam skužila da su svi gradovi u kojima ne radiš super. da moram ić na posao bilo bi mi isto sranje ko i doma :)

    avatar

    23.03.2007. (18:14)    -   -   -   -  

  • Mooshema

    Ja sam baš skontala obrnuto od caricevrta: svi gradovi u kojima ne radim su mi sranje. Svi gradovi u kojima radim mi mogu biti dom.

    Malo sam preterala, ali otprilike ovo mi je najbliže intimnoj istini: svi gradovi u kojima bih živela sa svojom porodicom, meni su odgovarajući; velegrad isto kao i selendruča. Dobar grad je onaj grad u kojem smo Mi.

    avatar

    23.03.2007. (20:59)    -   -   -   -  

  • etotako

    @Mooshema
    Lično sam isprobala te promene. Gradova. Porodica čak.
    Shvatiš da je nebo svuda isto! Plavo i lepo :)
    I nevažno da li je pakovano u Ti Mi Vi Oni. Relacije su ionako vrlo lako raskidljive, a vrlo teško uspostavljive. I sklone promeni, za razliku od neba. Za sada bar!
    PS. Iako ovo vreme, upravo tvrdi suprotno, pošto zgradi od skoro stvorenog jezera ispred iste, jedva priđoh!

    avatar

    23.03.2007. (21:06)    -   -   -   -  

  • etotako

    @carice
    Prosto, ili imam sreće, ili pameti, ali ja ludo volim svoj posao :) Pa i gradove u kojima mogu da ga radim.

    avatar

    23.03.2007. (21:07)    -   -   -   -  

  • caricavrta

    ma, mislila sam kako je osjećaj grada kao takvog drugačiji kad ne radiš. ne dižeš se rano, ne osjetiš jutarnju gužvu dok juriš na posao, imaš vremena osjetiti podnevno sunce u parku, ne zvoni ti stalno službeni mobitel dok jednom rukom družiš papire a drugom kolu i sendvić, dok hodaš ulicom primjećuješ, a nisi koncentrirana na predstojeći sastanak - to sam mislila (način na koji funkcioniram u svojem gradu je jednostavno moj način, ne bi se promjenila nigdje vjerojatno i zato što to ne želim, jer sam jednostavno takva - glupo učinkovita do bola, pa su mi u tom smislu svi gradovi u kojima funkcioniram u poslovnom okružju isti)

    avatar

    24.03.2007. (11:34)    -   -   -   -  

  • mama

    vakum ili um u vaku (wok-u), specijalna kulinarska metoda u kom se materijal termički obrađuje (na temp. tela 36, 6C) za relativno kratko vreme, ali daje božanstvene rezultate, pomalo kineske, da ne kažem zen. poenta je samo biti svestan da je "relativno kratko vreme" subjektivan doživljaj i koja se dobrano razlikuje od standardizovane vremenske jedinice u kojoj minut traje oko 60 sekundi. kada se emituje vakum, to se množi sa otprilike 20, i tako...

    avatar

    29.03.2007. (07:41)    -   -   -   -  

  • etotako

    maaaaaaaaaaaaaaamaaaaaaaaaaaaa!

    avatar

    29.03.2007. (09:14)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...