"Vječno ponovno došašće najdublja je i najstrašnija misao – misao o prokletstvu i besmislu bivanja, ali istovremeno to je oslobađajuća misao. Već prema tome kako na kruženje gledamo, uočavamo li u njemu koordinatni sustav ili ne. Nietzscheovo vječno ponovno došašće se može shvatiti različito. To može biti vječno vraćanje istog, ali i vječno vraćanje jednakog. Misao o točki koja kruži bez orijentacije je nepodnošljiva. Ona postaje podnošljiva, i ne samo podnošljiva već oslobađajuća, radosna potvrda života, sveto kazivanje da ako se vidi kao vječno vraćanje jednakoga, kao vraćanje dijela koji je cjelina, koji vrijedi za cjelinu. To je život koji nije neki segment razvoja života u stalnom napredovanju povijesti, već život u kojem je dohvaćeno ono vrijedno, bilo u prošlosti, bilo u budućnosti. Kad Nietzsche govori o kruženju ima u vidu jedno i drugo: prokletstvo bivanja u svijetu mrtvih vrijednosti i radost življenja u bilo kojem razdoblju povijesnog vremena, ukoliko su na djelu autentične vrijednosti. Te vrijednosti ne sazrijevaju negdje na kraju povijesti već su moguće u bilo kojem njenom segmentu."
17.03.2007. (09:00)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
postaojanje i nevinost- vechno vracanje i i igra (obavezno prochitati)
shta znachi "nevinost"? kada N kritikuje nashu zalosnu maniju da optuzujemo, trazimo krivce izvan sebe, ili chak u sebi, on svoju kritiku zasniva na pet razloga od kojih je prvi da "nishta ne postoji izvana celine". ali poslednji, dublji razlog je taj da "nema celine"(volja za moc); "Treba skrhati (izdrobiti) svet, izgubiti postovanje prema celini". nevinost je istina mnostva. ono neposredno proistice iz nachela filozofije sile i volje. svaka stvar se odnosi na silu koja je u stanju koja je u stanju da je protumachi; svaka sila se odnosi na ono shto ona ne mozze, od chega je neodvojiva. taj nachin odnoshenja prema nechemu, afirmisanja i bivanja afimirsanim je izrazito nevin. ono sto ne dopushta da bude protumaceno nekom silom, procenjeno nekom drugom voljom, trazi drugu volju koja ce biti u stanju da ga proceni, drugu silu koja ce biti u stanju da ga protumachi. ali mi vishe volimo da spasemo tumachenje koje odgovara nashim silama i poreknemo stvar koja ne odgovara nashem TUMACENJU. mi silu i volju sebi predstavljamo na groteskan nachin: razdvajamo silu od onoga shto ona moze, tako shto je smeshtamo u sebe kao "zasluznu", jer se odrekla onoga shto ne mozze, a kao "krivu" smeshtamo je u stvar na kojoj ona upravo ispoljava silu koju ima. podvajamo volju, izmishljamo neutralnog subjekta obdarenog slobodnom voljom i pripisujemo mu moc da dela ili se uzdrzava. to je nasha situacija u odnosu na postojanje: nismo chak ni prepoznali volju koja je u stanju da proceni zemlju( da je "izmeri"), na silu koja je u stanju da protumachi postojanje. zato porichemo samo postojanje, tumachenje zamenjujemo obezvredjivanjem, izmishljamo obezvredjivanje kao nachin tumachenja i procenjivanja. " jedno od tumachenja je dozivelo brodolom, ali kako je ono vazilo za jedino moguce, chini se da postojanje vishe nema smilsa, da je uzalud". "nazalost, mi smo loshi igrachi. nevinost je IGRA postojanja, sile i volje. potvrdjeno i cenjeno postojanje, neodvojena sila, neudvojena volja- eto to je priblizno nevinost".
heraklit je tragichki mislilac. problem pravde prozima njegovo delo. heraklit je neko za kojeg je zivot u sonovi pravedan. on postojanje razume na osnovu nagona igre, za njega je postojanje estetichki, a ne moralni ili religijski fenomen. zato ga N tachku po tachu suprostavlja schopenhaureu.- heraklit je poricao dvojstvo svetova, "poricao je i samo bice". i vioshe od toga: nastajenje je proglasio za afirmaciju. medjutim, treba dobro promisliti shta to znachi. to verovatno zanchi: postoji samo nastajanje. to znachi potvrditi nastajanje. ali i bice nastajanja. heraklit ima dve misli koje su kao dve shifre: jednu po kojoj bice nije, sve je u nastajanju; i drugu, po kojoj je bice bice nastajanja kao takvog. ima jednu delatnu misao, koja potvrdjuje nastajanje, i jednu kontemplativnui, koja potvrdjuje bice nastajanja. ove dve misli se ne mogu odvojiti, jer su mishljenje istog elementa, kao Vtar i kao Dike, kao Fizi i Logos.jer- nema bica sa one strane nastajanja, ni one strane mnoshtva; ni mnoshtvo, ni nastajanje nisu prividi ili iluzije. ali nema ni mnoshtvenih i vechnih realiteta koji bi predstavljali i bili neshto kao sushtine sa one strane metamorfoze.mnoshtvo je neodvojivo ispoljavanje, sushtinska metamorfoza, konstantni simptom jeednog. mnoshtvo je afiramcija jednog, a nastajanje afirmacija bica. "jedno, to je mnoshtvo". a kako bi uopshte mnoshtvo proizlazilo iz jednog i nastavilo da iz njega proizlazi svu vechnost kada se jedno ne bi potvrdjivalo upravo u mnoshtvu ? "Heraklit opaza samo jedan jedini element, ali u smislu koji je dijametralno suprotan Parmenidovom (ili Anaximandrovom)... jedinstveno se mora potvrditi u rodjenju i razaranju". heraklit je dublje posmatrao; on nije video nikakvo kaznjavanje mnoshtva, niakkvo ispashtanje nastajanja, nikakvu krivicu postojanja. nishta negativno nije video u nastajanju, video je sasvimj suprotno: dvostruka afirmacija- afiramacija nastajanja i afirmacija bica nastajanja, ukratko opravdanje bica. heraklit je mrachnjak jer nas dovodi pred vrata mrachnog: shta je bice nastajanja? shta je bice neodvojivo od onog shto je u nastajanju? vracanje je bice onoga shto nastaje. vracanje je bice samog nastajanja, bice koje se potvrsjuje u nastajanju. vechno vracanje kao zakon nastajanja, kao pravda i bice. eto vidish,nemaanja: nema tu nicheg sablasnog, uzasnog: oni nas dovode pred vrata mraka da bi nam pokazali svetlost. iz toga sledi da u postojanju nema niceg odgovornog, kao ni greshnog. "heraklit ce ici dotle da uzvikne: borba bezbrojnih bica je chista pravda, a uostalom , jedno je mnoshtvo." korelacija mnoshtva i jednog, nastajanja i bica chini IGRU. potvrditi nastajanje i potvrditi bice nastajanja su dve etape igre koju chini i treci chlan, IGRACH, UMETNIK ili DETE: Zevs-dete- Dionis kojeg nam mit predstavlja kao okruzenog bozanskim igrachkama. igrach se povremeno prepushta zivotu, a povremeno upire
17.03.2007. (16:46)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
... pogled u njega; medjutim, ovu igru nastajanja bice nastajanja igra sa samim sibom: Aion je, kaze, Heraklit dete koje se igra, koje se igra obruchom. bice nastajanja, vechno vracanje je druga etapa igre, ali i treci chlan identichan sa dve etape, koji vazi za celinu. jer vechno vracanje je povratak razlichit od odlaska, kontemplacija razlichita od delanja, ali i povratak odlaska i povratak delanja: trenutak i vremenski ciklus istovremeno. trebalo bi da razumemo tajnu Heraklitovog tumachneja: on hibrisu suprotstavlja nagon igre. "To nije greshna gordost, vec neprekidno budan (probudjeni) nagon igre koji na svetlost dana iznosi nove svetove." ne teodiceja, vec kosmodiceja; ne zbir nepravdi za ispashtanje, vec pravda kao zakon ovoga sveta; ne hibris, vec igra, nevinost. " "ova opasna rech hibris je kamen kushnje za svakog heraklitovca. na tome on moze pokazati da li je shvatio ili pogreshno razumeo svog uchitelja"- pishe N u iosto vreme nadmeno i skrusheno.
"O, nebo nada mnom, nebo cisto i visoko! To je za mene sad cistosta tvoja- sto ne postoji vecni pauk i paukova mreza razuma: - shto si podijum na kojem plesu bozanske slucajnosti, sto si bozanski sto za bozanske kocke i igrace!" ("pred izlazak sunca" also sprach Z)
17.03.2007. (17:01)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Igra, ovaj gore, autor teksta, moj je profesor. Prije nekih 20 godina ja sam to slušao, studirao, čitao, komentirao, diskutirao na seminarima, po birtijama i sam sa sobom, i sve mi je to danas sasvim besmisleno: sačuvaj si ovaj tekst i pročitaj ga za dvadeset godina! Vidi, Igra, vjeruj mi da ja to sve skupa znam napamet, za pet, piše u indeksu, zna mto obrazložiti tu i tamo i na grčkom, i opet - sve je to bez veze! Ova retorika potpuno je isprazna i nezrela: nisi ti za to kriv, rekao sam ja od samoga početka da je Nietzsche potpuno irelevantan tip. Nema niti jedne jedine njegove misli koja nije drugorazredna i savršeno nevažna: "vracanje je bice samog nastajanja, bice koje se potvrsjuje u nastajanju"...kažeš: Igra, to više ni u bavarskim selima ne pali male pastirice kad lokalni momci traže pičke pa počnu s Heraklitovim fragmentima o dječjem carstvu! Mladi ljudi u nekim godinama zapadnu u tu kozmološku fazu kad im govor metafizike zvuči super i tako moćno da odmah puste bradu ili hodaju zamišljeni sve do fakulteta, neki put čak i po kiši! Imaju li sreće, već na trećoj godini nešto i poševe i počnu realno gledati na stvari: čuj, i Mussolini je mislio da je politika estetski fenomen, pa kaj? Heraklit, inače, nije mislio da je život estetski fenomen, i da to kažeš na ispitu grčke filozofije, pao bi: pojam bivanja za Heraklita - i po tome je Heraklit, pička mu materina, i čuven u povijesti filozofije - kao dinamisa, bivstvene mogućnosti bitka za bivanje, rekbi, nije ništa aestetičko, puko osjetilo, samo pojavno; da je to Nietzsche tako iščitao, tj. učitao, sasvim je shvatljivo, jer, Nietzsche je bedak, pa nije bio svjestan ograničenja vlastita doba: on je prosječan filolog koji je poludio od filozofije, i kako jadničak nešto nagađa nakon Kanta, koji je pak sa svoje strane, sasvim skandalozno, ustvrdio da samo pojave/ono fenomenalno i možemo spoznavati, nije nimalo čudno da bi bivanje za Nietzchea (ako jest, no, u tvoju interpretaciju treba sumnjati; Nietzche je bio budala, ali ipak ne tolika; eto kako ljude valja braniti od njihovih zagovaratelja!) bilo tek prividan privid, a ne privid kao vid istine same! Ali, Igra, sve ovo što ti pričaš samo je posljedica nesolidnosti tvoga filozfijskog obrazovanja: upiši faks, jebemu, u Njemačkoj si, i sredi elementarne pojmove. Jer, pogledaj sam: U jednoj rečenici kažeš da je za Heraklita život u osnovi pravedan. Već u drugoj, da je život estetski, a ne religijski ili moralni fenomen. Čuj, kakva je to estetska pravednost? Igra, a zašto se tebi da toliko misliti, ali ti se ni malo ne da studirati? Ja to ne razumijem. Da mene zanima sviranje gitare, odavno bih upisao glazbenu školu. Ovako, sve je to kao da se pretvaraš da pikaš nekakav jazz, a nemaš pojma ne o kvartnom krugu, nego o C-duru! Tu i tamo pogodi se neki ton, kao u ovom pasažu o jedinstvenosti mnoštva, ali, opet, avaj, a čega bi jednistvo bilo jedinstvo, a ko ne mnoštva - ispada da ni to nije tako zanosna misao, a, k tome, ta pačja škola o hen i pola, o hen kai pan, ti tibingenšift-pubertetski štosevi s teka naših Hegela i Hölderlina i Shellinga, to je i opet - bez veze! Što s tim? Što s tim ako je posrijedi kozmodiceja, a ne teodiceja?! Kakva kozmodiceja, kakav mumbo-jumbo? To sve ima smisla kao i voodoo! Pravda koja je mjera i zakonomjernost kozmičkog zbivanja, polumitski pojmovi i predstave stare matere Helade...čuj, misliš li ti da hybris zaista ikome danas išta znači i govori ili da je taj pojam ičemu danas važan? Zato je i Nietzsche irelevantan: kakav kurčev nihilizam, daj pogledaj što je usljedilo deset, petnaest godna nakon njegovi smrti! (20. stoljeće bilo bi demanti Nietzschea, kad bi on bio ozbiljan filozof: to što se gdjegdje nekakav humanistički mislilac vrati svojoj frustriranoj ženici doma, pa baci pogled na djecu u pubertetu i punicu koja nikako ne umire, te pomisli kako je sve ništa, ah, što ćemo, shit happens! Treba preboljeti sebe! Ima i drukčijih primjera, recimo 50 cent!) I Dva svjetska rata, točno! Ali, Švicarci su imali pet stoljeća mira, pa su izmislili samo sat s kukavicom!
17.03.2007. (18:41)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
a shta ti suprotstavljash ovoj ispraznoj i nezreloj retorici ? da chujem- zaista me zanima.
neodgovornost je najplemenitija i najlepsha Nietzscheova tajna. bez reda, nema rata- i bez rata nema reda. mozda ti je N kao takav nepodnoshljiv.
od resantimana do nechiste savesti dug je ali siguran put. ja mislim da ti N omalovazavash jer se on u najmaanjoj rechi ili gestu (recimo to ljubljenje konja) kosi sa temeljnim kategorijama semitskog i hrischanskog mishljenja u kojima ti rado prebivash i toomuchish.
dakle, reci mi konkretno- shta ti imash da suprotstavish n-u koji je po meni svet prozreo u korenu i dao uvod u moguce njegovo afirmativno ukidanje. da chujem. (ovo nije ispit- ovo je razgovor koji bi trebao da uzmogne sve nas uchiniti boljim druidima).
17.03.2007. (19:20)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Igra, ja o Nietzscheu, i to ovlaš, zajebantski, bez interesa i preko volje, a ti o meni već danima! Zaista si mi dojadio. Jer, govoriš o meni a da me ne poznaješ! Govoriš u stereotipima. Pri čemu, čak je i taj stereotip uvredljiv: prvo te žuljaju Hrvati, a sad, eto, ako ništa drugo a ono sam - katolik! Jer da se prigodno krećem u kategorijalnom krugu kršćanske uljudbe, vječno se vraćajuć na isto; na Nietzschea, valjda! Na stranu što je cijela metafizika toga kruga teološki posredovana - i to dvostruko, ali, putimo to sada na stranu (ontologija: najopćenitije bavljenje bićem kao bićem, teologija: bavljenje najopćenitijim bićem...) - no, nisam li ja komentar gore kazao da me taj metafizicirajući žargon više ne zanima niti mislim da ičemu, osim kraćenju vremena, tj. amiziranju s damama i ostavljanju dobrog dojma pred omicom i onkl Hinkom, koristi!? S druge strane, stalno te iznova opominjem da ne blebećeš neodgovorno: bez reda nema rata trata-rata-ra, ali, tebe boli kurac što je u ime ovakvog blebetanja netko moj još koliko jučer izgubio glavu! Kakvi su to stavovi: bez rata nema reda, bez reda rata? Igra, zaista te molim da upišeš fakultet, jer zaista me gnjaviš s lošim citatima krivo shvaćenih Heraklitovih fragmenata, a sve da je Rat, kao otac svemu i svamu kralj, zaista onaj rat o kojem ti ovdje govoriš, onda bih ja opet komotno odgovorio: Nabijem ja na kurac i Heraklita Efeškog i delfskog ronca neneophodnog za tumačenje takvih neproničnih misaonih dubina! Ili ti misliš da ordo ab chao zvuči tako mistično da namah moramo osnivati nekakvu masonsu ložu, poput ove u Zagrebu koja, zanimljivo, nosi upravo to geslo: red iz kaosa (tome je geslu pak posvećena priča Babilonska lutrija, recimo). Nietzsche je shvatio svijet u korijenu? Čuo sam od Marxa da je i on shvatio svijet radikalno (etimološki, riječ je o korijenu, ali, to valjda znaš), pa se pitam tko zapravo od te škvadre nije shvatio svijet u samom njegovom osnovu!? Hegel bi vas sve krivo pogledao, znaš! No, ja ipak mislim da Nietzsche nije shvatio svijet u korijenu, jer Nietzsche pojma nije imao već o teoriji relativiteta, koja je srušila stoljeća pouzdanja u Newtona, a kako onda ne bi u Nietzscheove somnambule pizdarije o vječnom došašću jednakog ili ekspirozi ili čemu god da je prozborio; inače, čudi me kako do sada nisi spomenuo amor fati, a već tri dana tupiš po Friedrichu, kao da si se napio za vikend pa tražiš da muzika piči onu tvoju. Što to pak znači da je Nietzsche dao uvod u moguće afirmativno ukidanje svijeta, to samo ti znaš. Ja bih molio da svijet nitko ne ukida za vrijeme moga života i rada, ni afirmativno ni negativno, a da će kasnije biti sranja, slažem se: zanima me samo kako će recimo 10 milijardi ljudi srati, budući da vode neće biti dovoljno ni za piće a kamoli za kanalizaciju! Možda je i o tome Nietzsche imao nekakvu misao, možda natčovjek mora biti iznad svojih govana, tri tisuće milja iznad bogova i ljudi, u Zauberbergu, gdje kanalizacija radi logikom slobodnoga pada a voda je hladna, izvorska, alpska, s vrela do kojih vode sjenoviti Holzwege, i možda taj pauk na mjesečini zaista jednom opet premreži prazno Friedrichovo nebo (usput: ne ateističko!; Bog je samo mrtav, ali nije zato manje postojao! Nietzsche čak nije bio ni kao ateist dovoljno pametan ni konzekventan! ahahahahahhahah...) da s njega padnu zlatne kiše i speru sva ta govna koja naši potomci nakane nasrati. S ovom radikalno optimističnom mišlju odlazim oprati zube, popišati se, i spavati. Možda sanjati. Druide. Koji, kao u Asterixu, mijenjaju boje kušajući čarobni napitak. Na kraju: Jeb'o te Nietzsche. Ja sam se zajebavao, a ti se držiš tog looneya k'o pijan plota. Da sam znao branio bih Nietzschea od početka tako zdužno da bi mi čak i ti pozavidio. Recimo, meni je super ona rečenica: Zašto sam ja tako pametan? E, to je misao, a ne amor fati! Ionako je Nietzsche uvijek htio biti Walt Whitman, htio je voljeti svoju sudbinu; htio je biti isti, drugi. Nego, reci ti meni, zašto si ti prestao karati? To ja jedino tako objašnjavam, ovu tvoju namčorastost i oduševljenje filozofijom čekića. To je tvoj hybris. Nađi rađe neku Urliku (ahahhaha...kako dobro ime: Urlika!), pa ju taslači all night long, i da vidiš kako će ti Nietzsche biti svesvejedan. I ja sam se par puta u životu poduzimao temeljitog proučavanja metafizike, ali me je redovito od tog nauma odvratila neka iznenadna sreća. Eto, to želim i tebi. (Ajde, barem si o Slavenima prestao misliti, ipak neka korist od vedre znanosti).
18.03.2007. (01:24)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
slushaj, ja da ti kazzem- nema od toga ni go kurac! a ni od tebe. puno zborish, (i) nishta ne kazesh: mirc kazze- kuharice manje rizbo da ti chakru ne goriza. ako ovako izgleda kada se zajebavash, crni mi kada jednog dana pochnesh da budesh ozbiljan- da sebe i mene ozbiljno shvatash, i publiku na patetiku da hvatash (chini mi se da si zreo za penziju).
ohne ordnung gibst kein krieg (i vice versa) Brechtova je zajebancija, pa je se kao takvu- sa ironijskim otklonom treba i chitati gore.
a da jebem - odbijam: NIKAD ROBOM (shiroke potroshnje)- ljubav je zapovest, a sex nemoguc !
shto se nietzchea tiche: samo se ti zajebavaj- jebe se njemu za to: tko je wagnera poznavao ni pakao mu nece teshko pasti.
i daj pojavi se na skipetu, jado !
18.03.2007. (02:47)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
1. Ovo s Brechtom* si izmislio! Nema veze. Proverio sam. Brecht kaže da nikada nije ništa slično ni pomislio, kamoli rek'o. 2. Ako je Brecht ovo i rekao - u snu, pijan, etc. - onda je očito da se Brecht i ja slažemo! On je to mislio ironično, dakle u skladu s definicijom ironije točno suprotno od doslovnoga značenja riječi, pa je sve u svemu Brecht (velim, ako je to Brecht rekao!) kazao isto što i ja: kakav rat koji je svemu otac i svemu kralj, kakve budalaštine! 3. Ako je Brecht ovo zaista rekao - uhapsite Brechta! 4. Vidiš, znao sam da je nešto s apstinencijom u vezi, jedino nisam znao da je opet dublji metafizički uvid u korijen svijeta u Igri (kakva suptilna igra riječi(ma).) 5. Jebe se Nietzscheu za mene!? Ha, ha, ha...Pa Igra: Nietzsche je mrtav! 6. O Wagneru je romantičnije, s manje zavisti, ljutnje i resentimana koji često spominješ (i Nietzsche ga je spominjao, ali osebujno shvaćajući riječ, baš kao i idiosinkraziju: on je i inače koristio riječi neobavezan spram tradicionalnog semantičkog uzusa!), govorio ovdje rado viđeni grof Villiers. Na pitanje o razgovorima s njegovim prijateljem Wagnerom, duhovito je odgovorio:"Zar je razgovor s Etnom ugodan"? Čudno da Nietzsche, koji je ovaj koncept vulkanskih naravi imao pod perom i u glavi svaki drugi utorak u mjesecu, nije Wagnera doživio u smislu htonske kovačnice "Kotlovi und Verige"! To se zove promašiti ceo fudbal! Velim ja: netalentiran je taj Nietzsche i dekoncentriran, koliko samo čovjek može biti. 7. Nisam zloban, ali tek da razveselim Pooku i pook, moram otračati Friedricha i Lou: naumili Nietzsche i Salome posjetiti Dostojevskog. Jezdili oni tako i tandrkali se po tadašnjim kaldrmama (preko pola) Europe, pa i dođoše do pred kuću Fjodora Mihajloviča, no ovaj ih neveseo, čandrgrizav i kao odžak star i garav nije primio u kuću! Nevolem, kasnije je pričao vrsan poznavatelj ljudskih duša. Nikog lutko, govorio bi Dostojevski. Ahahahahahahaha... Od tada se u Njemačkoj govorilo: Nietzsche u Rusiju, Nietzsche iz Rusije! Navodno da Dostojevski nije volio Poljake, kažu mi! Ahahahahahahah.... ___________________ * Igra, ti lažeš a da ne trepneš! Kakav crni Brecht te spopao!? Pa Brecht to nikada ne bi rekao ni u šali! Vidim da si se sav usukao i prepao i da ti je strašno laknulo kad sam kazao da se zajebavam glede Nietzschea. Što se mirca tiče, vidim da u Srbiji imate po kuhinjama sutre, a ne narodne poslovice: Kuharice manje zbori da ti čakra ne zagori! Ahahahah...Sve sami balansirani yogini! Poznat je klasičan razgovor Domaćina Vuksana i njegove blagočastive Devi Milice, tijekom proučavanja Mahamudre yantre: - Je li bre Vuksane, da ja tebi jaja prepečem? - A da ja tebi sise zgnječim, a!? - De bre sise, Vuksane, otić će mi anahata u pizdu lepu materinu, pa de smo onda Vuksane!? - Opet si vidim yogirala, mater ti jebem, jesam ti reko da ne želim više da te vidim da mi po selu medituješ, jebo sam ti mater ako te uvatim... Ulaze dva yogina s Ravne Gore: - Hare Rama, domaćine! - Hare Rama, junaci! Kojim dobrom? - Pa eto, šalje nas Shree Čičananda i pita ima li kakvih tantrika ovde po selima? - Iju, black you, kakvih bre tantrika!? Ovde živi miran svet, svi sede u asanama i po ceo dan vežbaju pranayamu. Samo gdegde netko dane dušom i ode na chat... - Ma nemoj? Baš u asanama kažeš!? Om shanti, Milice, nego, da ipak nema tih tantrika, znaš kako je, nemoj dvaput da dolazimo... - Ma jok, de bre, nema, nije tantrika ovde nikad ni bilo, kažu ljudi da su zadnji otišli još za prošlog Činodejstvovanja. Nego, kako Bhagwan Čičananda, šta priča, šta, šta, levitira li se štogod, pričajte junaci!? - Eh, da levitira! Čiča svakoga jutra postroji dva voda yogina, sva jedan prosvetljeniji od drugog, pa udri u meditaciju! Znaš kako je... Nije lako, al' šta se mora, nije teško, je l' tako bre batice, šta si ti zamro, jebote Šiva šepavi, alaj si se usuk'o, vidi ga, da nisi ti neki tantrik, a, Vuksane, pičkin dušmanine? Na to Vuksan pogleda ispod oka pa vako reče: - Pih, popišam ti se na sidhi, budalo! Ja tantrik? Oca ti jebem u guzicu da ga jebem, dok sam ja uvežbavo indriya sadhanu po Čairu ti si gologuz muda mrsio! Ajde begaj, nema od tebe ni go kurac, kakav yogin, nema, ništa nema od tebe... - Nemoj tako Vuksane, umeša se daikini, vidiš da su ljudi pošteni, realizovani, mlogo si strog, pusti ljude da ćeraju te tantrike...znaš kako se kaže: Yogas citta vrtti, gde burigija nemoš! - Ćeraćemo se mi još, prozbori po prvi put i drugi yogi, Svami Momčilo, pristali usredsređeni sanyasin iz okolice Ražana, koji je osobno spasio nekoliko američkih pilota nakon što su yogini, iz nehata, levitirajući udarili u stealth-avione. Svi se začuđeno pogledaše. Yogini odlaze. Milica briše tanjir čudesnom krpom. Vuksan dugo gleda kroz prozor, i jedino se čuje duboki timbar njegova basa: Ommmmmmmmm........
18.03.2007. (06:18)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kasnim na narodno veselje zbog izuma kojemu sam se posvetio cijelim svojim bićem (upravo pripremam izvješće). Igra u pravu. Ja se zalažem za Veliku monarhiju sve do Bugarske granice i svim silama se trudim to ostvariti. Ustaše su mi simpatične iz estetskih razloga. Uvijek sam volio te uniforme i njemačku disciplinu, a bradati četnici su mi odbojni, prljavi i prilično šumski. Nezavisna država Hrvatska je dokaz da smo inteligentiniji narod od Srba. Već tada smo prihvatili tekovine zapadnog civilizacijskog kruga kao što su fašizam, nacizam, sapun i žileti. Oh, kako su ponosno stupali momci iz postrojbe "Eugen Kvaternik"! Tamo gdje su oni prošli trava nije rasla što može objasniti ustašku pošalicu "na ljutu ranu, ljutu travu" koja se sačuvala do današnjih dana u društvima uživaoca kanabisa. Pravo na genocid je naše prirodno pravo, kako je to lijepo definirao Međunarodni sud pravde. Slažem se i s ovim pjesnikom koji se zalaže za ćeranje - ćeraćemo se opet sve dok ga netko nekome ne ućera.
P.S. Nemanja odličan ti je ovaj igrokaz.
18.03.2007. (11:36)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kasnim na narodno veselje zbog izuma kojemu sam se posvetio cijelim svojim bićem (upravo pripremam izvješće). Igra je u pravu. Ja se zalažem za Veliku monarhiju sve do Bugarske granice i svim silama se trudim to ostvariti. Ustaše su mi simpatične iz estetskih razloga. Uvijek sam volio te uniforme i njemačku disciplinu, a bradati četnici su mi odbojni, prljavi i prilično šumski. Nezavisna država Hrvatska je dokaz da smo inteligentiniji narod od Srba. Već tada smo prihvatili tekovine zapadnog civilizacijskog kruga kao što su fašizam, nacizam, sapun i žileti. Oh, kako su ponosno stupali momci iz postrojbe "Eugen Kvaternik"! Tamo gdje su oni prošli trava nije rasla što može objasniti ustašku pošalicu "na ljutu ranu, ljutu travu" koja se sačuvala do današnjih dana u društvima uživaoca kanabisa. Pravo na genocid je naše prirodno pravo, kako je to lijepo definirao Međunarodni sud pravde. Slažem se i s ovim pjesnikom koji se zalaže za ćeranje - ćeraćemo se opet sve dok ga netko nekome ne ućera.
P.S. Nemanja odličan ti je ovaj igrokaz.
18.03.2007. (11:37)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
vidim da na tebe sporedno dejstvo muze- kontramuze; jebiga, chak ti je i kontramuza potrebna, muza poricanja i odricanja.
dostojevski je mrzeo nemce kao nemce. umro je pred sam kraj zivota 9. februara 1881.
lou salmonela srece nietzschea tek u leto 1882 u bayreuthu, gde mu se bezochno upucava sa predumishljajem; n, smeten za stvari ovozemaljske, to nije ni primetio. zamisli koliko je bio zamishljen kada nije primetio nabacivanja ove , za tadashnje okolnosti, rasne kurve chiji je bestidni beskraj mamio chak i nadrkanog wagnera, koji je sa svoje strane, poznato je, najvishe uzivao u tome da prdi u drushtvu jedne skrushene zene.
polako sumnjam da si ti mozda bio taj konj kojega je N poljubio u italiji, a i ovaj shto je vukao zaljubljene od bahnhofa do prenocishta- shirom evrope. konje jedan ! ahahahahahahahahahahahah
"na ljutu ranu, ljutu travu"- ah, kako je to bremenit obrt. divno.
18.03.2007. (15:55)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
i ovo za brechta je sushta istina: zashto bih izmishljao, ti bokca?!
ohne ordnung kein krieg, ohne krieg kein ordnung : tako neshto.
uzgred, zanimljivo je da na nemachkom "rat" (sa dugim "a") znachi savet, a na nashim podruchjima razuma rat je rat. mislim da za to imam objashnjenje- naime, k.u.k i nemci za svaku vojnu imaju i "kriegsrat", najvisha instanza kada je o ratu rech (nakon imperatora , naravno): eto kako je soshlo do toga da mi nemachku rech "rat" (savet) koristimo kao poslednji papci, koji pojma o zivotu nemaju.
18.03.2007. (16:07)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Osim toga, Nietzsche je bio peder - The Gay Science! - a Lou su karali čak i Rilke i Freud, samo on ne! Ahahhahahahah.... Tvoja kronologija događaja samo doljeva ulje na vatru: Nieztsche je bio takva budala da je išao u posjetu mrtvom Dostojevskom! Ha, ha, ha, pa nije onda nimalo čudno što ih Fjodor Mihajlovič nije primio! Lou je to, kao Ruskinja, znala, ali tko bi se suprotstavljao ludom čovjeku! Uostalom, evo cijelog slučaja Lou Salome. Nevjerojatno je u kakvog si se ti prostaka pretvorio! Dame o kojima govorimo odjednom su kurve, a mene se vrijeđa iz komentara u komenatar. Posebno molim obratiti pažnju na fotografiju koja zorno pokazuje tko je tu konj a tko drži bič u ruci! Ahahahahah....natčovjek je konačno upregnut!
18.03.2007. (16:15)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kad sam u nekoj knjižari slučajno otkrio Zapise iz podzemlja... mojoj radosti nije bilo kraja... to je djelo genija psihologije... Dostojevski je jedini psiholog od kojega mogu nešto naučiti... Friedrich Nietzsche Očito, Nietzsche je bio zločinac i privlačio ga je svijet kriminala, podzemlja! (Ima toga po Nietzscheovoj literaturi u izobilju, tih podzemljara, krteka i ostalih bića mraka.)
18.03.2007. (16:21)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
(u zaglavlju) DER FELDWEBEL Man merkts, hier ist zu lang kein Krieg gewesen. Wo soll da Moral herkommen, frag ich? Frieden, das ist nur Schlamperei, erst der Krieg schafft Ordnung. Die Menschheit schießt ins Kraut im Frieden. Mit Mensch und Vieh wird herumgesaut, als wärs gar nix. Jeder frisst, was er will, einen Ranken Käs aufs Weißbrot und dann noch eine Scheibe Speck auf den Käs. Wie viele junge Leut und gute Gäul diese Stadt da vorn hat, weiß kein Mensch, es ist niemals gezählt worden. Ich bin in Gegenden gekommen, wo kein Krieg war vielleicht siebzig Jahr, da hatten die Leut überhaupt noch keine Namen, die kannten sich selbst nicht. Nur wo Krieg ist, gibt’s ordentliche Listen und Registraturen, kommt das Schuhzeug in Ballen und das Korn in Säck, wird Mensch und Viel sauber gezählt und weggebracht, weil man eben weiß: Ohne Ordnung kein Krieg! DER WERBER Wie richtig das ist! DER FELDWEBEL Wie alles Gute ist auch der Krieg am Anfang hat schwer zu machen. Wenn er dann erst floriert, ist er auch zäh; dann schrecken die Leut zurück vorm Frieden, wie die Würfler vorm Aufhören, weil dann müssens zählen, was sie verloren haben. Aber zuerst schreckens zurück form Krieg. Er ist ihnen was Neues. DER WERBER Du, da kommt ein Planwagen. Zwei Weiber und zwei junge Burschen. Halt die Alte auf, Feldwebel. Wenn das wieder nix ist, stell ich mich nicht weiter in den Aprilwind hin, das sag ich dir.
18.03.2007. (16:21)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Dobro, to je sada sasvim nešto drugo. Iz konteksta se vidi da to Brecht - ako je to Brecht - ironijski veli: Ohne Ordnung kein Krieg! Konačno, to su riječi jednog Feldwebela!
18.03.2007. (16:33)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Nietzsche je otkinuo na Dostojevskog kad je pročitao Braću Karamazove.
Dijalog br. 1
Ivan Karamazov: Ako ništa nije istinito, sve je dopušteno. Nietzsche: Ako od smrti Božje ne stvorimo veliko odricanje i trajnu pobjedu nad sobom, morat ćemo taj gubitak platiti. Nemanja: Nietzsche je ludi peder koji žvali konje. Markiz de ga Sad: Bilo bi bolje da im uturava kurac u stražnjicu. Igra: Večna je samo sila koja nema cilja, Heraklitova "Igra". Nemanja: Sav Nietzscheov napor sastoji se u tome da dokaže prisutnost zakona u postanku i igre u nužnosti. Nietzsche: Dijete je nevinost i zaborav, ponovni početak, igra, kotač što se sam od sebe okreće, prvi pokret, sveti dar da se kaže "da". Igra: Svet je božanski jer je proizvoljan. Konj: Zato je jedino umjetnost sposobna da ga dohvati jer je podjednako proizvoljna. Markiz de ga Sad: Sranje u usta je tako neobična navada.
18.03.2007. (17:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
da, iz Majke Hrabrosti: pokushavam da prevedem rechi ovog feldwebela (vodnika) ali to prevesti je jeba zeshca. evo instant prevoda:
VODNIK
vidi si da ovde dugo nije bilo rata. pa odakle da bude morala, pitam ja vas ? Mir, to je chista brljotina: tek rat uspostavlja red. chovechanstvo prekomerno buja (izdjikava) u miru.sa chovekom i stokom se postupa, kao da nisu nishta. svako jede shta mu se hoce: vrezu sira na beli hleb i preko toga parche slanine. koliko mladih ljudi i dobrih grla ovaj grad tamo ispred ima, niko ne zna, niko nije brojao. ja sam bio i po krajevima gde nije bilo rata mozda ima vec sedamdeset godina- tu , brale, ljudi nemaju ni imena niti sami sebe znau. samo tamo gde ima rata, ima i urednih spiskova i registratura: samo tamo je obuca u papku i zito u dzaku, a chovek je daleko urednije prebrojan i spakovan, jer se zna _ BEZ REDA NEMA RATA !
VRBOVNIK
kako je samo to tachno !
VODNIK
kao svako drugo dobro i rat je na pochetku tezak. tek onda kada cveta (napreduje) zilav je i postojan; onda ljudi uzmichu pred mirom, kao i kockari pred stankom, jer onda moraju da zbroje shta su sve izgubili. ali isprva su zastrasheni ratom. on je neshto sasvim novo za njih.
VRBOVNIK
hej, evo jednih kola sa arnjevima. dve zene i dva mlada detica. zaustavi, leba ti, staru, vodniche. ako opet nije nishta, sklanjam se sa ovog aprilskog vetra, pazi shta ti kazzem.
18.03.2007. (18:27)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
"Vječno ponovno došašće najdublja je i najstrašnija misao – misao o prokletstvu i besmislu bivanja, ali istovremeno to je oslobađajuća misao. Već prema tome kako na kruženje gledamo, uočavamo li u njemu koordinatni sustav ili ne. Nietzscheovo vječno ponovno došašće se može shvatiti različito. To može biti vječno vraćanje istog, ali i vječno vraćanje jednakog. Misao o točki koja kruži bez orijentacije je nepodnošljiva. Ona postaje podnošljiva, i ne samo podnošljiva već oslobađajuća, radosna potvrda života, sveto kazivanje da ako se vidi kao vječno vraćanje jednakoga, kao vraćanje dijela koji je cjelina, koji vrijedi za cjelinu. To je život koji nije neki segment razvoja života u stalnom napredovanju povijesti, već život u kojem je dohvaćeno ono vrijedno, bilo u prošlosti, bilo u budućnosti. Kad Nietzsche govori o kruženju ima u vidu jedno i drugo: prokletstvo bivanja u svijetu mrtvih vrijednosti i radost življenja u bilo kojem razdoblju povijesnog vremena, ukoliko su na djelu autentične vrijednosti. Te vrijednosti ne sazrijevaju negdje na kraju povijesti već su moguće u bilo kojem njenom segmentu."
17.03.2007. (09:00) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
postaojanje i nevinost- vechno vracanje i i igra (obavezno prochitati)
shta znachi "nevinost"? kada N kritikuje nashu zalosnu maniju da optuzujemo, trazimo krivce izvan sebe, ili chak u sebi, on svoju kritiku zasniva na pet razloga od kojih je prvi da "nishta ne postoji izvana celine". ali poslednji, dublji razlog je taj da "nema celine"(volja za moc); "Treba skrhati (izdrobiti) svet, izgubiti postovanje prema celini". nevinost je istina mnostva. ono neposredno proistice iz nachela filozofije sile i volje. svaka stvar se odnosi na silu koja je u stanju koja je u stanju da je protumachi; svaka sila se odnosi na ono shto ona ne mozze, od chega je neodvojiva. taj nachin odnoshenja prema nechemu, afirmisanja i bivanja afimirsanim je izrazito nevin. ono sto ne dopushta da bude protumaceno nekom silom, procenjeno nekom drugom voljom, trazi drugu volju koja ce biti u stanju da ga proceni, drugu silu koja ce biti u stanju da ga protumachi. ali mi vishe volimo da spasemo tumachenje koje odgovara nashim silama i poreknemo stvar koja ne odgovara nashem TUMACENJU. mi silu i volju sebi predstavljamo na groteskan nachin: razdvajamo silu od onoga shto ona moze, tako shto je smeshtamo u sebe kao "zasluznu", jer se odrekla onoga shto ne mozze, a kao "krivu" smeshtamo je u stvar na kojoj ona upravo ispoljava silu koju ima. podvajamo volju, izmishljamo neutralnog subjekta obdarenog slobodnom voljom i pripisujemo mu moc da dela ili se uzdrzava. to je nasha situacija u odnosu na postojanje: nismo chak ni prepoznali volju koja je u stanju da proceni zemlju( da je "izmeri"), na silu koja je u stanju da protumachi postojanje. zato porichemo samo postojanje, tumachenje zamenjujemo obezvredjivanjem, izmishljamo obezvredjivanje kao nachin tumachenja i procenjivanja. " jedno od tumachenja je dozivelo brodolom, ali kako je ono vazilo za jedino moguce, chini se da postojanje vishe nema smilsa, da je uzalud".
"nazalost, mi smo loshi igrachi. nevinost je IGRA postojanja, sile i volje. potvrdjeno i cenjeno postojanje, neodvojena sila, neudvojena volja- eto to je priblizno nevinost".
heraklit je tragichki mislilac. problem pravde prozima njegovo delo. heraklit je neko za kojeg je zivot u sonovi pravedan. on postojanje razume na osnovu nagona igre, za njega je postojanje estetichki, a ne moralni ili religijski fenomen. zato ga N tachku po tachu suprostavlja schopenhaureu.- heraklit je poricao dvojstvo svetova, "poricao je i samo bice". i vioshe od toga: nastajenje je proglasio za afirmaciju. medjutim, treba dobro promisliti shta to znachi. to verovatno zanchi: postoji samo nastajanje. to znachi potvrditi nastajanje. ali i bice nastajanja. heraklit ima dve misli koje su kao dve shifre: jednu po kojoj bice nije, sve je u nastajanju; i drugu, po kojoj je bice bice nastajanja kao takvog. ima jednu delatnu misao, koja potvrdjuje nastajanje, i jednu kontemplativnui, koja potvrdjuje bice nastajanja. ove dve misli se ne mogu odvojiti, jer su mishljenje istog elementa, kao Vtar i kao Dike, kao Fizi i Logos.jer- nema bica sa one strane nastajanja, ni one strane mnoshtva; ni mnoshtvo, ni nastajanje nisu prividi ili iluzije. ali nema ni mnoshtvenih i vechnih realiteta koji bi predstavljali i bili neshto kao sushtine sa one strane metamorfoze.mnoshtvo je neodvojivo ispoljavanje, sushtinska metamorfoza, konstantni simptom jeednog. mnoshtvo je afiramcija jednog, a nastajanje afirmacija bica. "jedno, to je mnoshtvo". a kako bi uopshte mnoshtvo proizlazilo iz jednog i nastavilo da iz njega proizlazi svu vechnost kada se jedno ne bi potvrdjivalo upravo u mnoshtvu ? "Heraklit opaza samo jedan jedini element, ali u smislu koji je dijametralno suprotan Parmenidovom (ili Anaximandrovom)... jedinstveno se mora potvrditi u rodjenju i razaranju". heraklit je dublje posmatrao; on nije video nikakvo kaznjavanje mnoshtva, niakkvo ispashtanje nastajanja, nikakvu krivicu postojanja. nishta negativno nije video u nastajanju, video je sasvimj suprotno: dvostruka afirmacija- afiramacija nastajanja i afirmacija bica nastajanja, ukratko opravdanje bica. heraklit je mrachnjak jer nas dovodi pred vrata mrachnog: shta je bice nastajanja? shta je bice neodvojivo od onog shto je u nastajanju? vracanje je bice onoga shto nastaje. vracanje je bice samog nastajanja, bice koje se potvrsjuje u nastajanju. vechno vracanje kao zakon nastajanja, kao pravda i bice. eto vidish,nemaanja: nema tu nicheg sablasnog, uzasnog: oni nas dovode pred vrata mraka da bi nam pokazali svetlost.
iz toga sledi da u postojanju nema niceg odgovornog, kao ni greshnog. "heraklit ce ici dotle da uzvikne: borba bezbrojnih bica je chista pravda, a uostalom , jedno je mnoshtvo." korelacija mnoshtva i jednog, nastajanja i bica chini IGRU. potvrditi nastajanje i potvrditi bice nastajanja su dve etape igre koju chini i treci chlan, IGRACH, UMETNIK ili DETE: Zevs-dete- Dionis kojeg nam mit predstavlja kao okruzenog bozanskim igrachkama. igrach se povremeno prepushta zivotu, a povremeno upire
17.03.2007. (16:46) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
... pogled u njega; medjutim, ovu igru nastajanja bice nastajanja igra sa samim sibom: Aion je, kaze, Heraklit dete koje se igra, koje se igra obruchom. bice nastajanja, vechno vracanje je druga etapa igre, ali i treci chlan identichan sa dve etape, koji vazi za celinu. jer vechno vracanje je povratak razlichit od odlaska, kontemplacija razlichita od delanja, ali i povratak odlaska i povratak delanja: trenutak i vremenski ciklus istovremeno. trebalo bi da razumemo tajnu Heraklitovog tumachneja: on hibrisu suprotstavlja nagon igre. "To nije greshna gordost, vec neprekidno budan (probudjeni) nagon igre koji na svetlost dana iznosi nove svetove." ne teodiceja, vec kosmodiceja; ne zbir nepravdi za ispashtanje, vec pravda kao zakon ovoga sveta; ne hibris, vec igra, nevinost. "
"ova opasna rech hibris je kamen kushnje za svakog heraklitovca. na tome on moze pokazati da li je shvatio ili pogreshno razumeo svog uchitelja"- pishe N u iosto vreme nadmeno i skrusheno.
"O, nebo nada mnom, nebo cisto i visoko! To je za mene sad cistosta tvoja- sto ne postoji vecni pauk i paukova mreza razuma: - shto si podijum na kojem plesu bozanske slucajnosti, sto si bozanski sto za bozanske kocke i igrace!" ("pred izlazak sunca" also sprach Z)
17.03.2007. (17:01) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Igra, ovaj gore, autor teksta, moj je profesor. Prije nekih 20 godina ja sam to slušao, studirao, čitao, komentirao, diskutirao na seminarima, po birtijama i sam sa sobom, i
sve mi je to danas sasvim besmisleno: sačuvaj si ovaj tekst i pročitaj ga za dvadeset
godina! Vidi, Igra, vjeruj mi da ja to sve skupa znam napamet, za pet, piše u indeksu, zna mto obrazložiti tu i tamo i na grčkom, i opet - sve je to bez veze!
Ova retorika potpuno je isprazna i nezrela: nisi ti za to kriv, rekao sam ja od samoga početka da je Nietzsche potpuno irelevantan tip.
Nema niti jedne jedine njegove misli koja nije drugorazredna i savršeno nevažna: "vracanje je bice samog nastajanja, bice koje se potvrsjuje u nastajanju"...kažeš: Igra, to više ni u bavarskim selima ne pali male pastirice kad lokalni momci traže pičke pa počnu s Heraklitovim fragmentima o dječjem carstvu!
Mladi ljudi u nekim godinama zapadnu u tu kozmološku fazu kad im govor metafizike zvuči super i tako moćno da odmah puste bradu ili hodaju zamišljeni sve do fakulteta, neki put čak i po kiši!
Imaju li sreće, već na trećoj godini nešto i poševe i počnu realno gledati na stvari: čuj, i Mussolini je mislio da je politika estetski fenomen, pa kaj? Heraklit, inače, nije mislio da je život estetski fenomen, i da to kažeš na ispitu grčke filozofije, pao bi: pojam bivanja za Heraklita - i po tome je Heraklit, pička mu materina, i čuven u povijesti filozofije - kao dinamisa, bivstvene mogućnosti bitka za bivanje, rekbi, nije ništa aestetičko, puko osjetilo, samo pojavno; da je to Nietzsche tako iščitao, tj. učitao, sasvim je shvatljivo, jer, Nietzsche je bedak, pa nije bio svjestan ograničenja vlastita doba: on je prosječan filolog koji je poludio od filozofije, i kako jadničak nešto nagađa nakon Kanta, koji je pak sa svoje strane, sasvim skandalozno, ustvrdio da samo pojave/ono fenomenalno i možemo spoznavati, nije nimalo čudno da bi bivanje za Nietzchea (ako jest, no, u tvoju interpretaciju treba sumnjati; Nietzche je bio budala, ali ipak ne tolika; eto kako ljude valja braniti od njihovih zagovaratelja!) bilo tek prividan privid, a ne privid kao vid istine same! Ali, Igra, sve ovo što ti pričaš samo je posljedica nesolidnosti tvoga filozfijskog obrazovanja: upiši faks, jebemu, u Njemačkoj si, i sredi elementarne pojmove. Jer, pogledaj sam: U jednoj rečenici kažeš da je za Heraklita život u osnovi pravedan. Već u drugoj, da je život estetski, a ne religijski ili moralni fenomen. Čuj, kakva je to estetska pravednost?
Igra, a zašto se tebi da toliko misliti, ali ti se ni malo ne da studirati? Ja to ne razumijem.
Da mene zanima sviranje gitare, odavno bih upisao glazbenu školu. Ovako, sve je to kao da se pretvaraš da pikaš nekakav jazz, a nemaš pojma ne o kvartnom krugu, nego o C-duru! Tu i tamo pogodi se neki ton, kao u ovom pasažu o jedinstvenosti mnoštva, ali, opet, avaj, a čega bi jednistvo bilo jedinstvo, a ko ne mnoštva - ispada da ni to nije tako zanosna misao, a, k tome, ta pačja škola o hen i pola, o hen kai pan, ti tibingenšift-pubertetski štosevi s teka naših Hegela i Hölderlina i Shellinga, to je i opet - bez veze! Što s tim? Što s tim ako je posrijedi kozmodiceja, a ne teodiceja?! Kakva kozmodiceja, kakav mumbo-jumbo? To sve ima smisla kao i voodoo! Pravda koja je mjera i zakonomjernost kozmičkog zbivanja, polumitski pojmovi i predstave stare matere Helade...čuj, misliš li ti da hybris zaista ikome danas išta znači i govori ili da je taj pojam ičemu danas važan? Zato je i Nietzsche irelevantan: kakav kurčev nihilizam, daj pogledaj što je usljedilo deset, petnaest godna nakon njegovi smrti! (20. stoljeće bilo bi demanti Nietzschea, kad bi on bio ozbiljan filozof: to što se gdjegdje nekakav humanistički mislilac vrati svojoj frustriranoj ženici doma, pa baci pogled na djecu u pubertetu i punicu koja nikako ne umire, te pomisli kako je sve ništa, ah, što ćemo, shit happens! Treba preboljeti sebe! Ima i drukčijih primjera, recimo 50 cent!) I
Dva svjetska rata, točno! Ali, Švicarci su imali pet stoljeća mira, pa su izmislili samo sat s kukavicom!
17.03.2007. (18:41) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
a shta ti suprotstavljash ovoj ispraznoj i nezreloj retorici ? da chujem- zaista me zanima.
neodgovornost je najplemenitija i najlepsha Nietzscheova tajna. bez reda, nema rata- i bez rata nema reda. mozda ti je N kao takav nepodnoshljiv.
od resantimana do nechiste savesti dug je ali siguran put. ja mislim da ti N omalovazavash jer se on u najmaanjoj rechi ili gestu (recimo to ljubljenje konja) kosi sa temeljnim kategorijama semitskog i hrischanskog mishljenja u kojima ti rado prebivash i toomuchish.
dakle, reci mi konkretno- shta ti imash da suprotstavish n-u koji je po meni svet prozreo u korenu i dao uvod u moguce njegovo afirmativno ukidanje. da chujem.
(ovo nije ispit- ovo je razgovor koji bi trebao da uzmogne sve nas uchiniti boljim druidima).
17.03.2007. (19:20) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Igra, ja o Nietzscheu, i to ovlaš, zajebantski, bez interesa i preko volje, a ti o meni već danima! Zaista si mi dojadio.
Jer, govoriš o meni a da me ne poznaješ!
Govoriš u stereotipima.
Pri čemu, čak je i taj stereotip uvredljiv: prvo te žuljaju Hrvati, a sad, eto, ako ništa drugo a ono sam - katolik! Jer da se prigodno krećem u kategorijalnom krugu kršćanske uljudbe, vječno se vraćajuć na isto; na Nietzschea, valjda!
Na stranu što je cijela metafizika toga kruga teološki posredovana - i to dvostruko, ali, putimo to sada na stranu (ontologija: najopćenitije bavljenje bićem kao bićem, teologija: bavljenje najopćenitijim bićem...) - no, nisam li ja komentar gore kazao da me taj metafizicirajući žargon više ne zanima niti mislim da ičemu, osim kraćenju vremena, tj. amiziranju s damama i ostavljanju dobrog dojma pred omicom i onkl Hinkom, koristi!?
S druge strane, stalno te iznova opominjem da ne blebećeš neodgovorno: bez reda nema rata trata-rata-ra, ali, tebe boli kurac što je u ime ovakvog blebetanja netko moj još koliko jučer izgubio glavu! Kakvi su to stavovi: bez rata nema reda, bez reda rata? Igra, zaista te molim da upišeš fakultet, jer zaista me gnjaviš s lošim citatima krivo shvaćenih Heraklitovih fragmenata, a sve da je Rat, kao otac svemu i svamu kralj, zaista onaj rat o kojem ti ovdje govoriš, onda bih ja opet komotno odgovorio: Nabijem ja na kurac i Heraklita Efeškog i delfskog ronca neneophodnog za tumačenje takvih neproničnih misaonih dubina! Ili ti misliš da ordo ab chao zvuči tako mistično da namah moramo osnivati nekakvu masonsu ložu, poput ove u Zagrebu koja, zanimljivo, nosi upravo to geslo: red iz kaosa (tome je geslu pak posvećena priča Babilonska lutrija, recimo).
Nietzsche je shvatio svijet u korijenu? Čuo sam od Marxa da je i on shvatio svijet radikalno (etimološki, riječ je o korijenu, ali, to valjda znaš), pa se pitam tko zapravo od te škvadre nije shvatio svijet u samom njegovom osnovu!? Hegel bi vas sve krivo pogledao, znaš!
No, ja ipak mislim da Nietzsche nije shvatio svijet u korijenu, jer Nietzsche pojma nije imao već o teoriji relativiteta, koja je srušila stoljeća pouzdanja u Newtona, a kako onda ne bi u Nietzscheove somnambule pizdarije o vječnom došašću jednakog ili ekspirozi ili čemu god da je prozborio; inače, čudi me kako do sada nisi spomenuo amor fati, a već tri dana tupiš po Friedrichu, kao da si se napio za vikend pa tražiš da muzika piči onu tvoju. Što to pak znači da je Nietzsche dao uvod u moguće afirmativno ukidanje svijeta, to samo ti znaš. Ja bih molio da svijet nitko ne ukida za vrijeme moga života i rada, ni afirmativno ni negativno, a da će kasnije biti sranja, slažem se: zanima me samo kako će recimo 10 milijardi ljudi srati, budući da vode neće biti dovoljno ni za piće a kamoli za kanalizaciju! Možda je i o tome Nietzsche imao nekakvu misao, možda natčovjek mora biti iznad svojih govana, tri tisuće milja iznad bogova i ljudi, u Zauberbergu, gdje kanalizacija radi logikom slobodnoga pada a voda je hladna, izvorska, alpska, s vrela do kojih vode sjenoviti Holzwege, i možda taj pauk na mjesečini zaista jednom opet premreži prazno Friedrichovo nebo (usput: ne ateističko!; Bog je samo mrtav, ali nije zato manje postojao! Nietzsche čak nije bio ni kao ateist dovoljno pametan ni konzekventan! ahahahahahhahah...) da s njega padnu zlatne kiše i speru sva ta govna koja naši potomci nakane nasrati. S ovom radikalno optimističnom mišlju odlazim oprati zube, popišati se, i spavati. Možda sanjati.
Druide. Koji, kao u Asterixu, mijenjaju boje kušajući čarobni napitak.
Na kraju: Jeb'o te Nietzsche. Ja sam se zajebavao, a ti se držiš tog looneya k'o pijan plota. Da sam znao branio bih Nietzschea od početka tako zdužno da bi mi čak i ti pozavidio.
Recimo, meni je super ona rečenica: Zašto sam ja tako pametan? E, to je misao, a ne amor fati! Ionako je Nietzsche uvijek htio biti Walt Whitman, htio je voljeti svoju sudbinu; htio je biti isti, drugi.
Nego, reci ti meni, zašto si ti prestao karati? To ja jedino tako objašnjavam, ovu tvoju namčorastost i oduševljenje filozofijom čekića. To je tvoj hybris.
Nađi rađe neku Urliku (ahahhaha...kako dobro ime: Urlika!), pa ju taslači all night long, i da vidiš kako će ti Nietzsche biti svesvejedan.
I ja sam se par puta u životu poduzimao temeljitog proučavanja metafizike, ali me je redovito od tog nauma odvratila neka iznenadna sreća.
Eto, to želim i tebi.
(Ajde, barem si o Slavenima prestao misliti, ipak neka korist od vedre znanosti).
18.03.2007. (01:24) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
slushaj, ja da ti kazzem- nema od toga ni go kurac! a ni od tebe. puno zborish, (i) nishta ne kazesh: mirc kazze- kuharice manje rizbo da ti chakru ne goriza.
ako ovako izgleda kada se zajebavash, crni mi kada jednog dana pochnesh da budesh ozbiljan- da sebe i mene ozbiljno shvatash, i publiku na patetiku da hvatash (chini mi se da si zreo za penziju).
ohne ordnung gibst kein krieg (i vice versa) Brechtova je zajebancija, pa je se kao takvu- sa ironijskim otklonom treba i chitati gore.
a da jebem - odbijam: NIKAD ROBOM (shiroke potroshnje)- ljubav je zapovest, a sex nemoguc !
shto se nietzchea tiche: samo se ti zajebavaj- jebe se njemu za to: tko je wagnera poznavao ni pakao mu nece teshko pasti.
i daj pojavi se na skipetu, jado !
18.03.2007. (02:47) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
1. Ovo s Brechtom* si izmislio! Nema veze. Proverio sam. Brecht kaže da nikada nije ništa slično ni pomislio, kamoli rek'o.
2. Ako je Brecht ovo i rekao - u snu, pijan, etc. - onda je očito da se Brecht i ja slažemo! On je to mislio ironično, dakle u skladu s definicijom ironije točno suprotno od doslovnoga značenja riječi, pa je sve u svemu Brecht (velim, ako je to Brecht rekao!) kazao isto što i ja: kakav rat koji je svemu otac i svemu kralj, kakve budalaštine!
3. Ako je Brecht ovo zaista rekao - uhapsite Brechta!
4. Vidiš, znao sam da je nešto s apstinencijom u vezi, jedino nisam znao da je opet dublji metafizički uvid u korijen svijeta u Igri (kakva suptilna igra riječi(ma).)
5. Jebe se Nietzscheu za mene!? Ha, ha, ha...Pa Igra: Nietzsche je mrtav!
6. O Wagneru je romantičnije, s manje zavisti, ljutnje i resentimana koji često spominješ (i Nietzsche ga je spominjao, ali osebujno shvaćajući riječ, baš kao i idiosinkraziju: on je i inače koristio riječi neobavezan spram tradicionalnog semantičkog uzusa!), govorio ovdje rado viđeni grof Villiers. Na pitanje o razgovorima s njegovim prijateljem Wagnerom, duhovito je odgovorio:"Zar je razgovor s Etnom ugodan"? Čudno da Nietzsche, koji je ovaj koncept vulkanskih naravi imao pod perom i u glavi svaki drugi utorak u mjesecu, nije Wagnera doživio u smislu htonske kovačnice "Kotlovi und Verige"! To se zove promašiti ceo fudbal! Velim ja: netalentiran je taj Nietzsche i dekoncentriran, koliko samo čovjek može biti.
7. Nisam zloban, ali tek da razveselim Pooku i pook, moram otračati Friedricha i Lou: naumili Nietzsche i Salome posjetiti Dostojevskog. Jezdili oni tako i tandrkali se po tadašnjim kaldrmama (preko pola) Europe, pa i dođoše do pred kuću Fjodora Mihajloviča, no ovaj ih neveseo, čandrgrizav i kao odžak star i garav nije primio u kuću! Nevolem, kasnije je pričao vrsan poznavatelj ljudskih duša. Nikog lutko, govorio bi Dostojevski. Ahahahahahahaha...
Od tada se u Njemačkoj govorilo: Nietzsche u Rusiju, Nietzsche iz Rusije!
Navodno da Dostojevski nije volio Poljake, kažu mi! Ahahahahahahah....
___________________
* Igra, ti lažeš a da ne trepneš! Kakav crni Brecht te spopao!? Pa Brecht to nikada ne bi rekao ni u šali!
Vidim da si se sav usukao i prepao i da ti je strašno laknulo kad sam kazao da se zajebavam glede Nietzschea.
Što se mirca tiče, vidim da u Srbiji imate po kuhinjama sutre, a ne narodne poslovice: Kuharice manje zbori da ti čakra ne zagori! Ahahahah...Sve sami balansirani yogini! Poznat je klasičan razgovor Domaćina Vuksana i njegove blagočastive Devi Milice, tijekom proučavanja Mahamudre yantre:
- Je li bre Vuksane, da ja tebi jaja prepečem?
- A da ja tebi sise zgnječim, a!?
- De bre sise, Vuksane, otić će mi anahata u pizdu lepu materinu, pa de smo onda Vuksane!?
- Opet si vidim yogirala, mater ti jebem, jesam ti reko da ne želim više da te vidim da mi po selu medituješ, jebo sam ti mater ako te uvatim...
Ulaze dva yogina s Ravne Gore:
- Hare Rama, domaćine!
- Hare Rama, junaci! Kojim dobrom?
- Pa eto, šalje nas Shree Čičananda i pita ima li kakvih tantrika ovde po selima?
- Iju, black you, kakvih bre tantrika!? Ovde živi miran svet, svi sede u asanama i po ceo dan vežbaju pranayamu. Samo gdegde netko dane dušom i ode na chat...
- Ma nemoj? Baš u asanama kažeš!? Om shanti, Milice, nego, da ipak nema tih tantrika, znaš kako je, nemoj dvaput da dolazimo...
- Ma jok, de bre, nema, nije tantrika ovde nikad ni bilo, kažu ljudi da su zadnji otišli još za prošlog Činodejstvovanja. Nego, kako Bhagwan Čičananda, šta priča, šta, šta, levitira li se štogod, pričajte junaci!?
- Eh, da levitira! Čiča svakoga jutra postroji dva voda yogina, sva jedan prosvetljeniji od drugog, pa udri u meditaciju! Znaš kako je... Nije lako, al' šta se mora, nije teško, je l' tako bre batice, šta si ti zamro, jebote Šiva šepavi, alaj si se usuk'o, vidi ga, da nisi ti neki tantrik, a, Vuksane, pičkin dušmanine?
Na to Vuksan pogleda ispod oka pa vako reče:
- Pih, popišam ti se na sidhi, budalo! Ja tantrik? Oca ti jebem u guzicu da ga jebem, dok sam ja uvežbavo indriya sadhanu po Čairu ti si gologuz muda mrsio! Ajde begaj, nema od tebe ni go kurac, kakav yogin, nema, ništa nema od tebe...
- Nemoj tako Vuksane, umeša se daikini, vidiš da su ljudi pošteni, realizovani, mlogo si strog, pusti ljude da ćeraju te tantrike...znaš kako se kaže: Yogas citta vrtti, gde burigija nemoš!
- Ćeraćemo se mi još, prozbori po prvi put i drugi yogi, Svami Momčilo, pristali usredsređeni sanyasin iz okolice Ražana, koji je osobno spasio nekoliko američkih pilota nakon što su yogini, iz nehata, levitirajući udarili u stealth-avione.
Svi se začuđeno pogledaše.
Yogini odlaze. Milica briše tanjir čudesnom krpom. Vuksan dugo gleda kroz prozor, i jedino se čuje duboki timbar njegova basa: Ommmmmmmmm........
18.03.2007. (06:18) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
inhibitor
Kasnim na narodno veselje zbog izuma kojemu sam se posvetio cijelim svojim bićem (upravo pripremam izvješće). Igra u pravu. Ja se zalažem za Veliku monarhiju sve do Bugarske granice i svim silama se trudim to ostvariti. Ustaše su mi simpatične iz estetskih razloga. Uvijek sam volio te uniforme i njemačku disciplinu, a bradati četnici su mi odbojni, prljavi i prilično šumski. Nezavisna država Hrvatska je dokaz da smo inteligentiniji narod od Srba. Već tada smo prihvatili tekovine zapadnog civilizacijskog kruga kao što su fašizam, nacizam, sapun i žileti. Oh, kako su ponosno stupali momci iz postrojbe "Eugen Kvaternik"! Tamo gdje su oni prošli trava nije rasla što može objasniti ustašku pošalicu "na ljutu ranu, ljutu travu" koja se sačuvala do današnjih dana u društvima uživaoca kanabisa. Pravo na genocid je naše prirodno pravo, kako je to lijepo definirao Međunarodni sud pravde. Slažem se i s ovim pjesnikom koji se zalaže za ćeranje - ćeraćemo se opet sve dok ga netko nekome ne ućera.
P.S.
Nemanja odličan ti je ovaj igrokaz.
18.03.2007. (11:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
inhibitor
Kasnim na narodno veselje zbog izuma kojemu sam se posvetio cijelim svojim bićem (upravo pripremam izvješće). Igra je u pravu. Ja se zalažem za Veliku monarhiju sve do Bugarske granice i svim silama se trudim to ostvariti. Ustaše su mi simpatične iz estetskih razloga. Uvijek sam volio te uniforme i njemačku disciplinu, a bradati četnici su mi odbojni, prljavi i prilično šumski. Nezavisna država Hrvatska je dokaz da smo inteligentiniji narod od Srba. Već tada smo prihvatili tekovine zapadnog civilizacijskog kruga kao što su fašizam, nacizam, sapun i žileti. Oh, kako su ponosno stupali momci iz postrojbe "Eugen Kvaternik"! Tamo gdje su oni prošli trava nije rasla što može objasniti ustašku pošalicu "na ljutu ranu, ljutu travu" koja se sačuvala do današnjih dana u društvima uživaoca kanabisa. Pravo na genocid je naše prirodno pravo, kako je to lijepo definirao Međunarodni sud pravde. Slažem se i s ovim pjesnikom koji se zalaže za ćeranje - ćeraćemo se opet sve dok ga netko nekome ne ućera.
P.S.
Nemanja odličan ti je ovaj igrokaz.
18.03.2007. (11:37) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
vidim da na tebe sporedno dejstvo muze- kontramuze; jebiga, chak ti je i kontramuza potrebna, muza poricanja i odricanja.
dostojevski je mrzeo nemce kao nemce. umro je pred sam kraj zivota 9. februara 1881.
lou salmonela srece nietzschea tek u leto 1882 u bayreuthu, gde mu se bezochno upucava sa predumishljajem; n, smeten za stvari ovozemaljske, to nije ni primetio. zamisli koliko je bio zamishljen kada nije primetio nabacivanja ove , za tadashnje okolnosti, rasne kurve chiji je bestidni beskraj mamio chak i nadrkanog wagnera, koji je sa svoje strane, poznato je, najvishe uzivao u tome da prdi u drushtvu jedne skrushene zene.
polako sumnjam da si ti mozda bio taj konj kojega je N poljubio u italiji, a i ovaj shto je vukao zaljubljene od bahnhofa do prenocishta- shirom evrope.
konje jedan !
ahahahahahahahahahahahah
"na ljutu ranu, ljutu travu"- ah, kako je to bremenit obrt. divno.
18.03.2007. (15:55) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
"vidim da na tebi vrshim"
(korektura komenta)
zdravo jebiga
18.03.2007. (15:57) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
i ovo za brechta je sushta istina: zashto bih izmishljao, ti bokca?!
ohne ordnung kein krieg, ohne krieg kein ordnung : tako neshto.
uzgred, zanimljivo je da na nemachkom "rat" (sa dugim "a") znachi savet, a na nashim podruchjima razuma rat je rat. mislim da za to imam objashnjenje- naime, k.u.k i nemci za svaku vojnu imaju i "kriegsrat", najvisha instanza kada je o ratu rech (nakon imperatora , naravno): eto kako je soshlo do toga da mi nemachku rech "rat" (savet) koristimo kao poslednji papci, koji pojma o zivotu nemaju.
18.03.2007. (16:07) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
uostalom, evo ti i dokaza :www.modern-languages.qmul.ac.uk/courses/ger/ger204t1.doc
18.03.2007. (16:09) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Osim toga, Nietzsche je bio peder - The Gay Science! - a Lou su karali čak i Rilke i Freud, samo on ne! Ahahhahahahah....
Tvoja kronologija događaja samo doljeva ulje na vatru: Nieztsche je bio takva budala da je išao u posjetu mrtvom Dostojevskom! Ha, ha, ha, pa nije onda nimalo čudno što ih Fjodor Mihajlovič nije primio!
Lou je to, kao Ruskinja, znala, ali tko bi se suprotstavljao ludom čovjeku!
Uostalom, evo cijelog slučaja Lou Salome.
Nevjerojatno je u kakvog si se ti prostaka pretvorio! Dame o kojima govorimo odjednom su kurve, a mene se vrijeđa iz komentara u komenatar.
Posebno molim obratiti pažnju na fotografiju koja zorno pokazuje tko je tu konj a tko drži bič u ruci!
Ahahahahah....natčovjek je konačno upregnut!
18.03.2007. (16:15) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Kad sam u nekoj knjižari slučajno otkrio Zapise iz podzemlja... mojoj radosti nije bilo kraja... to je djelo genija psihologije... Dostojevski je jedini psiholog od kojega mogu nešto naučiti...
Friedrich Nietzsche
Očito, Nietzsche je bio zločinac i privlačio ga je svijet kriminala, podzemlja! (Ima toga po Nietzscheovoj literaturi u izobilju, tih podzemljara, krteka i ostalih bića mraka.)
18.03.2007. (16:21) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
(u zaglavlju)
DER FELDWEBEL
Man merkts, hier ist zu lang kein Krieg gewesen. Wo soll da Moral herkommen, frag ich? Frieden, das ist nur Schlamperei, erst der Krieg schafft Ordnung. Die Menschheit schießt ins Kraut im Frieden. Mit Mensch und Vieh wird herumgesaut, als wärs gar nix. Jeder frisst, was er will, einen Ranken Käs aufs Weißbrot und dann noch eine Scheibe Speck auf den Käs. Wie viele junge Leut und gute Gäul diese Stadt da vorn hat, weiß kein Mensch, es ist niemals gezählt worden. Ich bin in Gegenden gekommen, wo kein Krieg war vielleicht siebzig Jahr, da hatten die Leut überhaupt noch keine Namen, die kannten sich selbst nicht. Nur wo Krieg ist, gibt’s ordentliche Listen und Registraturen, kommt das Schuhzeug in Ballen und das Korn in Säck, wird Mensch und Viel sauber gezählt und weggebracht, weil man eben weiß: Ohne Ordnung kein Krieg!
DER WERBER
Wie richtig das ist!
DER FELDWEBEL
Wie alles Gute ist auch der Krieg am Anfang hat schwer zu machen. Wenn er dann erst floriert, ist er auch zäh; dann schrecken die Leut zurück vorm Frieden, wie die Würfler vorm Aufhören, weil dann müssens zählen, was sie verloren haben. Aber zuerst schreckens zurück form Krieg. Er ist ihnen was Neues.
DER WERBER
Du, da kommt ein Planwagen. Zwei Weiber und zwei junge Burschen. Halt die Alte auf, Feldwebel. Wenn das wieder nix ist, stell ich mich nicht weiter in den Aprilwind hin, das sag ich dir.
18.03.2007. (16:21) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Dobro, to je sada sasvim nešto drugo. Iz konteksta se vidi da to Brecht - ako je to Brecht - ironijski veli: Ohne Ordnung kein Krieg!
Konačno, to su riječi jednog Feldwebela!
18.03.2007. (16:33) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
inhibitor
Nietzsche je otkinuo na Dostojevskog kad je pročitao Braću Karamazove.
Dijalog br. 1
Ivan Karamazov: Ako ništa nije istinito, sve je dopušteno.
Nietzsche: Ako od smrti Božje ne stvorimo veliko odricanje i trajnu pobjedu nad sobom, morat ćemo taj gubitak platiti.
Nemanja: Nietzsche je ludi peder koji žvali konje.
Markiz de ga Sad: Bilo bi bolje da im uturava kurac u stražnjicu.
Igra: Večna je samo sila koja nema cilja, Heraklitova "Igra".
Nemanja: Sav Nietzscheov napor sastoji se u tome da dokaže prisutnost zakona u postanku i igre u nužnosti.
Nietzsche: Dijete je nevinost i zaborav, ponovni početak, igra, kotač što se sam od sebe okreće, prvi pokret, sveti dar da se kaže "da".
Igra: Svet je božanski jer je proizvoljan.
Konj: Zato je jedino umjetnost sposobna da ga dohvati jer je podjednako proizvoljna.
Markiz de ga Sad: Sranje u usta je tako neobična navada.
18.03.2007. (17:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Pop-rock Đujić: Ako je Bog mrtav, tek tada ništa nije dopušteno!
18.03.2007. (17:17) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
da, iz Majke Hrabrosti:
pokushavam da prevedem rechi ovog feldwebela (vodnika) ali to prevesti je jeba zeshca.
evo instant prevoda:
VODNIK
vidi si da ovde dugo nije bilo rata. pa odakle da bude morala, pitam ja vas ? Mir, to je chista brljotina: tek rat uspostavlja red. chovechanstvo prekomerno buja (izdjikava) u miru.sa chovekom i stokom se postupa, kao da nisu nishta. svako jede shta mu se hoce: vrezu sira na beli hleb i preko toga parche slanine. koliko mladih ljudi i dobrih grla ovaj grad tamo ispred ima, niko ne zna, niko nije brojao. ja sam bio i po krajevima gde nije bilo rata mozda ima vec sedamdeset godina- tu , brale, ljudi nemaju ni imena niti sami sebe znau. samo tamo gde ima rata, ima i urednih spiskova i registratura: samo tamo je obuca u papku i zito u dzaku, a chovek je daleko urednije prebrojan i spakovan, jer se zna _ BEZ REDA NEMA RATA !
VRBOVNIK
kako je samo to tachno !
VODNIK
kao svako drugo dobro i rat je na pochetku tezak. tek onda kada cveta (napreduje) zilav je i postojan; onda ljudi uzmichu pred mirom, kao i kockari pred stankom, jer onda moraju da zbroje shta su sve izgubili. ali isprva su zastrasheni ratom. on je neshto sasvim novo za njih.
VRBOVNIK
hej, evo jednih kola sa arnjevima. dve zene i dva mlada detica. zaustavi, leba ti, staru, vodniche. ako opet nije nishta, sklanjam se sa ovog aprilskog vetra, pazi shta ti kazzem.
18.03.2007. (18:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
samo za tebe, Nemo
i mislim da ovo Derrida kazze u vezi smrti Boga.
a ja kazzem, vama HDL-ima (hrvatskim duhovnim lishajevima) :
ko na koi
vi na moi
18.03.2007. (18:32) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
kizza, konje jedan !
18.03.2007. (18:34) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Luce
Osjećam se kao Štefica Cvek u raljama Rade Šerbedžije kad čitam ove komentare.
"Isuse, kak su pametni..."
18.03.2007. (20:52) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Luce
I ja se zalažem za ćeranje, shodno tome, molim da mi netko ućera.
18.03.2007. (20:59) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...