ne treba ni za čim žaliti.... dobre stvari nam pomažu da opstanemo, a loši trenuci nam pomažu da ojačamo, da se opametimo... ja sam mnogo toga prošla, ali fakat.... proputovala pola svijeta, upoznala velik, možda čak i prevelik, broj ljudi, kultura i fakat svašta vidjela i iskusila, tak da vjeruj.... nikad, ali baš nikad, ne smiješ dozvoliti da te pogađa nešto što kaže tvoja okolina, a ti znaš da to nije tako.... jer oni su pokvareni i mogu te uništiti jednim kiksom samo, ali jedino ako i ti sama u to povjeruješ... zato, kao što Naty kaže, a toga se fakat treba držati: Que digan lo que quieran, que las palabras vienen y se van... Y yo soy, como soy en realidad, quiero vivir a mi manera...
12.03.2007. (22:20)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
marko
Ej Luni! I ponekad mi se desi da ''stojim na mjestu'', metaforički rečeno i imam osjećaj da se sve oko mene okreće, polagano, sve…čujem buku i glasove drugih koji se tad nalaze sa mnom, najčešće mi se to desi u razredu dok sam na odmoru… i osjećam se kao izgubljena, kao mrvica među mnogo zvijeri i onda zapitam sebe ''gdje sam ja to i pripadam li ja ovdje'' ili sam pak zalutala, pala s neke druge planete, jesam li na pravom putu i okružena pravim ljudima… To vrijeme, te malene sekunde, iako su kratke, opet su tako dragocjene jer tad čujem glas u sebi, pogledam oko sebe, duboko udahnem i…vratim se i krenem dalje… Nema sputavanja, nema čekanja, jer za to nema vremena… jer koliko god bolan bio, život ide dalje
Savršeno! Točno tako i ja mislim!
Mark
17.03.2007. (11:14)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
CHIARICA
ne treba ni za čim žaliti.... dobre stvari nam pomažu da opstanemo, a loši trenuci nam pomažu da ojačamo, da se opametimo... ja sam mnogo toga prošla, ali fakat.... proputovala pola svijeta, upoznala velik, možda čak i prevelik, broj ljudi, kultura i fakat svašta vidjela i iskusila, tak da vjeruj.... nikad, ali baš nikad, ne smiješ dozvoliti da te pogađa nešto što kaže tvoja okolina, a ti znaš da to nije tako.... jer oni su pokvareni i mogu te uništiti jednim kiksom samo, ali jedino ako i ti sama u to povjeruješ... zato, kao što Naty kaže, a toga se fakat treba držati:
Que digan lo que quieran, que las palabras vienen y se van...
Y yo soy, como soy en realidad, quiero vivir a mi manera...
12.03.2007. (22:20) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
marko
Ej Luni!
I ponekad mi se desi da ''stojim na mjestu'', metaforički rečeno i imam osjećaj da se sve oko mene okreće, polagano, sve…čujem buku i glasove drugih koji se tad nalaze sa mnom, najčešće mi se to desi u razredu dok sam na odmoru… i osjećam se kao izgubljena, kao mrvica među mnogo zvijeri i onda zapitam sebe ''gdje sam ja to i pripadam li ja ovdje'' ili sam pak zalutala, pala s neke druge planete, jesam li na pravom putu i okružena pravim ljudima… To vrijeme, te malene sekunde, iako su kratke, opet su tako dragocjene jer tad čujem glas u sebi, pogledam oko sebe, duboko udahnem i…vratim se i krenem dalje… Nema sputavanja, nema čekanja, jer za to nema vremena… jer koliko god bolan bio, život ide dalje
Savršeno! Točno tako i ja mislim!
Mark
17.03.2007. (11:14) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...