Komentari

ordinarylove.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • tija

    Ja bi rađe o psima, kad smo već kod ljudi.
    A sa prijateljicama je otprilike kao sa silovanom djevojkom; ne možeš je mrziti zato što ju je drugi osramotio,al i ne možeš je voljeti kao što si je nekad volio.
    A ova usporedba je već rečena,a bogami i jasna.

    avatar

    06.03.2007. (20:01)    -   -   -   -  

  • raymond

    imam sreću da sam okružena sa nekoliko dobrih ljudi. jako dobrih.
    posebno mjesto ima i uvijek će imati moja najbolja prijateljica koju svarno doživljavam kao sestru...da nju nemam, onda bih se u potpunosti složila sa ovim postom.
    imala sam sreće po tom pitanju i to je sve.

    a i mislim da prije svega čovjek ne treba SAMOG SEBE shvaćati preozbiljno.
    takvi mi najviše dižu tlak.

    avatar

    06.03.2007. (20:31)    -   -   -   -  

  • misteriozo

    trenutno vidim samo mane u ljudima oko sebe. potpuno pogrešno, znam. al jebga.

    avatar

    06.03.2007. (20:42)    -   -   -   -  

  • Rubia

    Ja ne znam više što bih mislila kada je o prijateljstvima riječ. Znam da je u meni problem. Jer dugo, dugo mi treba da se uopće usudim na taj korak imanja prijateljstva a onda kada to napokon napravim uspijem to svojom paranojom zasrati. Ne mogu reći da sam odustala, ali sam shvatila da sam previše osjetljiva na međuljudske odnose. Jednostavno nemam takta. U meni oduvijek postoji taj strah bivanja odbačenom i to me prati kud god krenem i što god da napravim. I svaki moj postupak svjesno ili nesvjesno posljedica je toga. No dobro, moje vjetrenjače su moje vjetrenjače, tvoj blog nije mjesto za njih :)

    avatar

    06.03.2007. (21:04)    -   -   -   -  

  • ledena

    Kažu da svako dobro prijateljstvo započinje razmjenama tajni...ti meni, ja tebi..
    Nisam sigurna da je baš tako.
    Što se tiče filozofije o silovanju odnosa - to ti je zbog godina:) I ja, što sam starija, ili što sam starijom bivala, sve manje imam i volje i elana ulagati u neke odnose koji mi se ne sviđaju od početka.
    Na kraju ostane...što? Par dobrih prijatelja, rijetko najbolji prijatelj, obitelj. Nažalost, tako funkcionira..

    avatar

    06.03.2007. (22:22)    -   -   -   -  

  • Joanna has left Stepford

    uf..znaš žalosno mi nekad dođe kad shvatim da sam sa 20godina totalno razočarana u ljude. i da u stvari prijatelja u onom smislu u kojem bi htjela imati nemam

    avatar

    06.03.2007. (22:46)    -   -   -   -  

  • digital art

    Često čujem kako su ljudi osamljeni, kako žele prijatelja, kako se razočaravaju, kako im niko nije dovoljno dobar, kako su nesigurni, kako ne vjeruju ljudima, kako zatvaraju svoja srca i kako unutar njih sami plaču. Rijetko kad čujem da netko kaže, da itko prizna da zbog zatvorenog srca sam je užasan prijatelj, grozna ljubavnica, sebičnjak ili kalkulant. Svi se žalimo koliko smo malo primili, ali rijetko tko primjeti koliko mizerno daje. Zato treba krenuti od sebe. Jesam li ikad dala ikome ono što sam sama željela primiti. Jesam li otvorila srce bez kalkulacije. Jesam li usrećila neku osamljenu dušu bez da sam tražila nešto zauzvrat bez trgovačkih spekulacija koliko ću dobiti. Jesam li na dnu očiju partnera, prijateljice, sestre vidjela svoje ogledalo, istu dušu koja traži zajedništvo i prigrlila je bez razmišljanja i sa vrlinama i manama. Jesam neke ljude. I to mi se vratilo. Oni su moji zauvijek, što god oni mislili o tome. u kvatnom polju su moji i zato nikad me ne mogu ostaviti, razočarati, zaboliti. Nije u pitanju je li njihova ljubav savršena, pitanje je koliko smo usavršili svoju ljubav.

    avatar

    07.03.2007. (00:09)    -   -   -   -  

  • Chicago Chick

    mislim da si bila u pravu prije kad bi se makla od ljudi ako odnos ne bi odmah stimao, naravno ako se ne gledaju neke nevazne sitnice. zasto ulagat u nesto sto ne valja od pocetka? ja sam se zezla samo kad sam previse ocekivala: da mi prijatelji zele ici tamo gdje i ja, kad i ja, imaju slicne hobije, bla, bla. i onda shvatila da su to sve gluposti, sreca sta nisam prekinula bila prijateljstva s njima :)) kasnije sam nasla ljude za vecinu aktivnosti koje mi se rade, a da su uz to jos i dobri i da se dobro slazemo, pa sad vise nitko ne mora patit. i sad ih svih zapostavljam jer citam blogove :))) vecina ljudi je dobra, ali smo svi malo trknuti u glavu. da kucnem o stol, znam samo 2 zloceste osobe. naravno da ih izbjegavam.

    avatar

    07.03.2007. (00:30)    -   -   -   -  

  • Chicago Chick

    kasnije ove noci: pao mi je na pamet tvoj post o prijatljstvu i moj komentar na njega. mislim da bi se iz mog komentara moglo zakljucit kako imam puno prijatelja i kako je meni sve to tralalala. a nije, i vecina mojih najboljih prijatelja ne zivi na ovom kontinentu. i sta je najgore, rijetko razgovaramo: ja se opravdavam vremenskom razlikom, a oni skupim impulsima. ja se samo pokusavam naviknuti na cinjenicu kako je veliko prijateljstvo rijetkost. i dalje mislim da vecina ljudi jesu dobri i zele biti nasi prijatelji, ali nitko od nas 'nema vremena' jer smo previse okupirani glupostima. nadam se da je ovaj post nije bio potaknut nedavnim iskustvom :)

    avatar

    07.03.2007. (07:14)    -   -   -   -  

  • pomich

    vuf! :p

    avatar

    07.03.2007. (10:47)    -   -   -   -  

  • ..dijete u vremenu..

    hmh.. sad si me bacila u razmisljanje.. ako ja ne volim pse, jel to znaci da ne volim nit ljude?? odnosno, da sam katastrofalan prijatelj? (tocnije, prijateljica, da se razumijemo) no dobro, nije da sad bas jako ne volim pse, ma volim ja njih.. ali puno su mi draze macke.. a svi znamo kakve su macke.. mazne, ali nezahvalne.. kuje male.. nisu odane.. ajme.. sad sve analiziram iz zivotinjskog pogleda..
    *zabrani mi, molim te, da ti ubuduce komentiram postove s aluzijom na zivotinje? ;)

    avatar

    07.03.2007. (17:49)    -   -   -   -  

  • crkveni mis

    nekad mi se samoća čini posve dobra..pozitivna...a lud se osjećam tek povratkom među ljude... dobro je biti sam... i zadovoljan... na kraju krajeva, nije li najbojlje biti zadovoljan sobom..pa taman svi mislili da sam lud?...uostalom...ko je normalan danas???

    avatar

    07.03.2007. (20:13)    -   -   -   -  

  • Kat

    Sve je relativno a ključ uspijeha je umjerenost i kompromis.:)

    avatar

    08.03.2007. (09:45)    -   -   -   -  

  • furba

    @Kat- ako je sve relativno, onda je relativno i da je ključ uspjeha umjerenost i kompromis..:) iako ima nešto istine u ovome...a Ordinary - ne znan šta bi ti reka, jer svak ima neka svoja iskustva(a je)...svak ima i svoja očekivanja od prijatelja...neman baš običaj se slagat sa narodnin poslovicama, ali po meni se pravi prijatelj poznaje u nevolji...i za izgradit jedno pravo drugarstvo mora se dosta stvari poklopit...a formulu za tako nešto, nažalost, ne znan...

    avatar

    08.03.2007. (15:18)    -   -   -   -  

  • anspik.

    pas nije dobar prijatelj. tj. pas je upravo oličenje ovoga da ti treba prijatelj koji će ti zatrpavati rupe. bez pitanja, bez pogovora. na to se lako naviknuti, ali prijateljstva to ne bi trebala biti. meni treba dinamika koja gradi u visinu, daleko od rupa.

    avatar

    10.03.2007. (02:01)    -   -   -   -  

  • ordinarylove

    MISTERIOZO, to ti je faza. a faza k'o faza - prolazna ;)
    ATLANTIK, a, ne. bio je potaknut svim iskustvima otkad pamtim pa do tog utorka kad sam napisala post.
    FURBA, nitko ne zna. u biti, možda ona šupjača Srića zna tu formulu...
    ANSPIK, komentar ti je za pet, natjerala si me da propitam svoj trenutni nihilizam :D

    avatar

    10.03.2007. (07:48)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...