Komentari

justawoman.blog.hr

Dodaj komentar (27)

Marketing

  • *Devil's little sister*

    Užasss...meni do sad nije umro niko blizak,al po svojim frendovima i tak nekim osobama vidim da se to fakat često događa....

    avatar

    26.02.2007. (10:59)    -   -   -   -  

  • Vražja posla

    Slažem se s tim što si rekla. Ni ja se ne mobij smrti nego straha, neizvjesnoti...

    avatar

    26.02.2007. (11:08)    -   -   -   -  

  • lei

    joj žao mi je... ali eto, život je takav. netko se tijekom života ne razboli ni jednom, a netko završi ovako...

    avatar

    26.02.2007. (12:57)    -   -   -   -  

  • Vražja posla

    Ako te zanima, promijenila sam adresu.

    avatar

    26.02.2007. (13:19)    -   -   -   -  

  • nika

    strašno...koja tuga...ja se bojim smrti mojih najbližih...mislim da bi i ja umrla od tuge :((

    avatar

    26.02.2007. (13:23)    -   -   -   -  

  • Angie

    uf kao da si ispričala priču o smrti moje majke.sva sam se naježila kad su slike kranule navirati.mene a pokušaj i ti tako prihvatiti odlazak,jedino je tješila činjenica da se više ne muči u prestrašnim bolovima koji se nikako nisu mogli ublažiti.strašna je činjenica da ne poznajem niti jednu obitelj kojem člana nije odnio rak u najboljim godinama.ja se osobno smrti ne bojim prečesto sam tijekom rata bila suočena s umiranjem,pa se stvorio stav da je i smrt sastavni dio života.patenje i bolesti da,strah me je ali smrti ne.

    avatar

    26.02.2007. (14:37)    -   -   -   -  

  • izgubljena

    jedan citat:
    "Tuga ima svoj vlastiti zivot:
    ona mora protutnjati svojom zacrtanom stazom kroz tvoje srce
    i trebaju joj slobodni putevi.
    Zastrasujuca je to pomisao, ali zivot ne mozes kontrolirati.
    Niti ce on ikada biti pravedan."

    avatar

    26.02.2007. (15:33)    -   -   -   -  

  • pegy

    Žao mi je da je umrla tako mlada žena. :(( Žao mi je i da si žalosna, ali valjda će sutra biti bolje. Ma hoće, kad vidiš neku drugu, ljepšu stranu života.

    avatar

    26.02.2007. (17:09)    -   -   -   -  

  • Tedica

    prošla sam kroz dosta toga i znala dobro nekoliko ljudi koji su umrli. ana rukavina bila je jedna od njih. nema tu nekog pravila nazalost. neki se ljudi pripreme i prihvate sudbinu ali se bore do zadnjeg casa. ana je bila takva. te subote kad je umrla zvucala je veselo na telefon, iako su ljecnici rekli da najvjerojatnije nece prezivjeti vikend. nakon smrti smo skuzili da se ona posve pripremila, ne ogu sada pisati detalje jer ne bi bilo u redu ali eto, ona je bila divna jer je znala sto je ceka a budila je nadu u svima drugima. neki ljudi koje sam znala nisu mogli prihvatiti smrt i to je bilo prestrasno, muka kakvu nitko tko nije u toj situaciji ne moze zamisliti. oduzila sam.. htjedoh samo reci da znam kako se osjecas i da mi je zao. da si blize sad bih te zagrlila i poljubila.

    avatar

    26.02.2007. (18:46)    -   -   -   -  

  • Sultanija's world

    Žao mi je da je umrla, možda će ti sad zvučati arogantno i bezobrazno od mene, ali gledaj to sa druge strane, bar se više ne pati. Zamisli samo kako je patila i kako joj je bilo bolno i teško preživljavati sve to, možda je sad napokon smirena.

    avatar

    26.02.2007. (20:24)    -   -   -   -  

  • Hrki

    Justawoman ne smije biti tužna. barem ju ja nikada takvu nisam doživljavao. Jesam bijesnu, ali ne i tužnu ;)

    avatar

    26.02.2007. (23:22)    -   -   -   -  

  • *Mala_Chi*

    prestrašno...nemoj se bojati, nema smisla život potratiti na strah, drž se draga :-)

    avatar

    27.02.2007. (00:59)    -   -   -   -  

  • Gali

    Prvo, kada sam pročitala naslov palo mi na pamet "pa nije valjda malena umrla". Proći će ta tuga i bol, vjeruj mi, znam. Samo se drži i vidimo se ubrzo :)

    avatar

    27.02.2007. (07:16)    -   -   -   -  

  • plava mala

    vjerujem ti da se bojiš, u svakom od nas postoji strah da će se nešto slično desiti i nama, ali bolje ne razmišljati o tome, čovjeku bude samo gore...drž se, bit će lakše...pusa

    avatar

    27.02.2007. (08:44)    -   -   -   -  

  • mirisdunje

    Smrt je neminovnost...ona nam je zapsiana samim rodjenjem...bojati je se...mislim, podsvjesno se svi bojimo, jer ne znao postoji li ista iza toga...iza te crte ....ali, moramo se nauciti zivjeti sa spoznajom da cemo svi umrijeti...netko prije, a netko kasnije...lijep i ugodan dan ti zelim...

    avatar

    27.02.2007. (09:15)    -   -   -   -  

  • mandarinica

    ..zdravlje i ljubav, ono sto uvek zelimo osobama koje nam znace. bojim se bolesti, priznajem. bolesti gde smo bespomocni i gde patimo zajedno sa osobama koje znaju da nista ne mogu uciniti. tesko je. ZNAM.

    avatar

    27.02.2007. (11:35)    -   -   -   -  

  • baby

    žao mi je da ti je tako.. ipak vjerujem da se na kraju više nije bojala i da to nije ništa loše.. u 12. mj. prošle godine poginuo je jedan dečko (19) kojeg sam poznavala.. noćas sam sanjala da je oživio.. da smo pričali.. bilo mi je full teško kad sam se probudila.. ali tješi me to što stvarno mislim da je otišao s razlogom.. i da je to bio njegov odabir.. teško je gledati kako ljudi oko nas odlaze.. ..

    avatar

    27.02.2007. (12:07)    -   -   -   -  

  • kvinna

    bas potresno... nek pociva u miru,
    ja sam toliko dragih pokopala, da se smrti ne bojim, jer mislim da će me oni sprovesti... tamo kamo ću dalje:)
    a starost i nemoć... ne boj se, sve se više pazi da se poštuju propisi u staračkim domovima, oni se pretvaraju u ljepša mjesta... a i nekako se nadam da će eutanazija tada biti normalna stvar
    Iskreno ti želim, da te prođu te misli... a slobodno pročitaj Dalaj Lamu, Savjeti o umiranju (i boljem životu) od Mozaik knjige
    Ugodan ti dan

    avatar

    27.02.2007. (15:14)    -   -   -   -  

  • lei

    bolje?

    avatar

    27.02.2007. (19:50)    -   -   -   -  

  • rada čokolada

    uh, razumijem u potpunosti, jer taj isti strah me često paralizira..da, najviše se bojim straha..budi mi dobro draga..jubim! :**

    avatar

    28.02.2007. (11:01)    -   -   -   -  

  • mirisdunje

    lijepu i ugodnu vecer zelim...nadam se da se bolje osjecas....

    avatar

    28.02.2007. (20:03)    -   -   -   -  

  • Vinci

    grozno! nadamo se da si danas puno bolje

    avatar

    28.02.2007. (22:30)    -   -   -   -  

  • stereokemija

    Žao mi je!... Još prije neku večer sam pročitala post, i jednostavno nisam znala što pametno reći. Ni sada neću biti pametnija, ali...I ja se ne bojim smrti. Čak ni starosti. Ali se bojim bolesti i nemoći da se sama brinem o sebi. Također me je strah od bolesti mojih bližnjih; kad ih gledaš kako pate, a ne možeš pomoći: (((
    Žalosno je kada netko tako mlad umre, ali ako se gleda sa «bright side of life», onda su njena muka, bol i patnja završeni.A, svaka se tuga mora odbolovati-pa se tek onda krenuti dalje! Jubim te!: )))

    avatar

    01.03.2007. (16:39)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    Žalosno, što reći... Jedino...pa, možda je ipak u tom trenutku oslobođena straha...tko zna...više ne osjeća ni strah ni bol... Kad je tako bila bolesna i namučila se. Možda je to za nju zaista bio trenutak u kojem je oslobođena. Onda joj je sada bolje tamo gdje je... Tužna si i to tako mora biti, odtuguj, imaš pravo na to, a osjećaji će se primiriti. Drži se.

    avatar

    01.03.2007. (21:16)    -   -   -   -  

  • nigdje veze

    i ja sam u tužnim mislima...

    avatar

    02.03.2007. (08:17)    -   -   -   -  

učitavam...