Komentari

maunna.blog.hr

Dodaj komentar (12)

Marketing

  • D e l p h i n a

    jos se sjecam, u osnovnoj skoli smo imali jednog momka koji je prebolio djecju paralizu, a takodjer je pomalo zaostajao u razvoju..bio je malo stariji od nas, ali svejedno, buduci je njegova sestra isla s nama u razred, i on je bio tu...mogu rec da sam ponosna na nas i na odnos prema njemu..iako smo bili djeca shvatili smo sve, on je bio dio nase ekipe bez obzira gdje se islo, uvijek smo mu pomagali u skoli, nije ga smio nitko krivo pogledat..hocu rec da danas ima puno okrutne djece i odraslih ljudi koji ne shvacaju da tako malo paznje i ljubavi,ili neka gesta toj djeci znaci tako puno...pozdrav :)

    avatar

    05.02.2007. (10:26)    -   -   -   -  

  • plavookamala17

    e vidiš ma una od mog tate sestra nije preživjela takvu dječju paralizu i još je dobila rak u trećoj god života i umrla je...predivan mi je ovaj tekst potiče na razmišljanje odnosa nas prema drugima...pozdrav čitat ću te i dalje,tnx na komentaru..

    avatar

    05.02.2007. (11:30)    -   -   -   -  

  • bullying

    prekrasna priča... nekad, zbog ovakvih stvari, ipak ne gubim sve nade u ljude... kada ljudi zaborave na egoizam, na vlastitu dobit, i učine nešto za drugoga, čisto, iz ljudske dobrote...

    avatar

    05.02.2007. (18:59)    -   -   -   -  

  • Mateo 4x4

    Ej da te pozdravim, neznam tko si ali bitno da tu si hehe... ajde pozzzzz

    avatar

    05.02.2007. (21:16)    -   -   -   -  

  • Jeja

    ova priča nikoga ne može ostaviti ravnodušnim i daj nadu da ipak ima i dobra na ovome svijetu. pozdrav! :)

    avatar

    05.02.2007. (21:34)    -   -   -   -  

  • ...::gr€€n wr!tt€r::...

    Za početak-hvala na komentaru! Svjesna sam i sama toga šta si napisala. Nije da ja njega volim, ne, to nikako... jer, jednostavno taj osjećaj za mene još dugo neće postojati, tj. neće živjeti u meni. Ali, kada je tako savršen... ma, glupo mi je pričati o tome jer je sve tako komplicirano.
    Inače, ovaj post, tj. mail koj si primila, prekrasan je, stvarno! Lijepo je znati da postoje takvi ljudi koji bi žrtvovali svoju pobjednu za tuđu sreću... jer, rijetko se to danas pronalazi. Nego, da nebi ja tu previše filozofirala idem... i pozdravljam te! :)))
    ~ KisS kiSs ~

    avatar

    06.02.2007. (11:35)    -   -   -   -  

  • Anja

    ej... predivna prica :) i lijep blog... eto te citamo se,pozz

    avatar

    06.02.2007. (16:16)    -   -   -   -  

  • SISTER OF METAL

    lijep blog! Navrati opet čitamo se kad budem uređivala box-eve onda ćeš i osvanuti u linkićima!

    Hail

    avatar

    07.02.2007. (19:59)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Prekrasna, topla prica - sa ipak sretnim zavrsetkom. Zasto toliko skrtarimo na emocijama - vlastitim i tudjim?! Ne kostaju nista, a oplemenjuju i vesele.
    Znam da zivimo u kaoticnom vremenu, u kojem se svi na svoj nacin borimo za prezivljavanje - no, zaustavimo se na trenutak. Pogledajmo oko sebe - i pomozimo nekome, razveselimo ga...Tek tada nastavimo svoje uzurbane zivotne puteve...
    Prekrasan blog; sa paznjom citam dalje...
    Srdacan pozdrav, Luki+Goldie (wuf)

    avatar

    09.02.2007. (09:14)    -   -   -   -  

  • Neko-chan

    Rijetki su takvi.. Jako rijetki... Al preljepa prica.. :3

    avatar

    09.02.2007. (12:45)    -   -   -   -  

  • na kraju dana

    podsjetila si me na jedno jedino putovanje vlakom u Unu....

    avatar

    09.02.2007. (12:56)    -   -   -   -  

  • serafina

    Doista tako topla i ljudska priča, slična onima sa mog bloga.
    Hvala ti za ovu, nisam je znala.
    Pustila sam suzu baš kao i njegov otac.
    ja doista vjerujem u dobro u ljudima, a ova tvoja priča to potvrđuje.

    avatar

    09.02.2007. (17:59)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...