Komentari

61.blog.hr

Dodaj komentar (19)

Marketing

  • Euro

    je,je nezgodno je kad se ne javi na telefon...Covjeku svakojake misli prodju kroz glavu...

    avatar

    30.01.2007. (11:00)    -   -   -   -  

  • Rib@rnica

    Baš me zanima kak bumo mi u tim godinama, hočemo li se uopće sjetiti da trebamo zvati....ili hočemo li se nakon pet minuta uopće sjetiti kamo smo krenuli...hihihi...živi bili...pusa darling....

    avatar

    30.01.2007. (11:01)    -   -   -   -  

  • GAJINE GLUPOSTI

    naviknut sam da se ja javim i da se meni moje javi....pod moji mislim na starce, jer ipak su u godinama! za ostale u familiji me baš briga.jer koliko se oni javljaju, toliko i ja njima, oni svi očekuju da se mi raspitujemo za njih...ma malo kura.a, boli me đon i di su i kaj su...............

    avatar

    30.01.2007. (12:08)    -   -   -   -  

  • dipl. kucanica

    istina podje covjek slagati scenarije u glavi.. ali bitno da je sve ok. pozdrav ti ostavljam

    avatar

    30.01.2007. (12:46)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Ja sam se isto čuo sa svojim roditeljima skoro svaki dan, ili sam navratio do njih jer nisu daleko. Pozdraw

    avatar

    30.01.2007. (13:13)    -   -   -   -  

  • katrida

    ..........bilo bi mi neobično da nisam pod stresom, pa i zbog telefona......i svega.......tako da ne mogu zamisliti da ću doživiti neku starost.......mislim da naši roditelji nisu imali ni petinu briga koje mi imamo.....

    avatar

    30.01.2007. (13:33)    -   -   -   -  

  • TheLittleone

    Sve je štrumpfno što se štrumpfno svrši...Zanimljivo je to kako se s godinama uloge zamijene.

    avatar

    30.01.2007. (13:40)    -   -   -   -  

  • dva

    baš sinoć bila neka emisija o ostarjelim roditeljima i još svašta-nešta na teveju... ajd bok :))

    avatar

    30.01.2007. (15:06)    -   -   -   -  

  • neni_iz_bajke

    Znaš kako ono kažu: "Nedo ti bog da ti se dogodi što ti majka misli!" Mislim da se to može primjeniti i u obrnutom slučaju, kad i mi i oni dođemo u neke godine. Moji imaju dnevni zadatak, kad odsele na more, da ni na WC ne smiju bez mobitela, jer inače ide ih dobro znana jezikova juha.

    avatar

    30.01.2007. (19:00)    -   -   -   -  

  • serafina

    Znam o čemu pišeš, od kad je mama u domu ja napokon mirno spavam.
    A mama, vedra je i vesela kao nekad!!
    Dom je odličan izbor, pogotovo za vedre žene.

    avatar

    30.01.2007. (21:13)    -   -   -   -  

  • slatko grko

    Domovi su ponekad neophodni, ali dok god ljudi mogu bit u vlastitoj kući mislim da je bolje da su tamo, ne znam kakvog je tvoja mati zdravlja, ali moji su još zdravi i čili i nemam uopće osjećaj da trebaju u dom, doduše ja sam blizu i ne vjerujem da ću ih ikada dat u dom, ne mislim o domu ništa loše ali mislim dok moji imaju mene, doduše imam ja i dva brata, da neće u dom, a ne znam što život nosi.

    avatar

    30.01.2007. (22:59)    -   -   -   -  

  • atlantida

    Svaki put kada nazovem majku sa prijekornim -pa gdje si ti?!- sjetim se koliko je ona puta isto rekla meni. A ja, mlada/luda nikada nisam razmišljala o osjećajima skrivenim iza tih riječi.
    Sve se vraća, sve se plaća:))))

    avatar

    31.01.2007. (00:56)    -   -   -   -  

  • ljelja

    Moji su preselili u vječnost, ali je neko vrijeme bilo vrijeme ne samo intezivnih telefonskih razgovora već naročito intezivnih putovanja. Tko zna kakvi ćemo mi biti u toj situaciji?

    avatar

    31.01.2007. (04:47)    -   -   -   -  

  • ledena

    Znači, majka te pobrkala. Mi, na svu sreću, još uvijek nemamo tih problema. Ali imamo još uvijek žive bake, pa vidimo što naši roditelji prolaze s njima i kakva to muka može biti. Nažalost, muka, jer stari ljudi...kažu da su kao mala djeca. Samo još malo gori.
    I nekako sam se sjetila vijesti, nedavne, iz dnevnih novina, o otvorenom vrtiću za starije ljude. Negdje u Kanadi. Mlađi ljudi ih dovedu ujutro, prije posla, i pokupe popodne, nakon posla. Da nisu sami, da su zbrinuti, organiziraju im koješta za zabavu...baš kao sa malom djecom.
    I pomislila sam si...jaaaaakooooo doooobro.

    avatar

    31.01.2007. (08:12)    -   -   -   -  

  • cantabile

    ma cuj, ne bi se mozda tako uspanicila da se ne cujes tako cesto sa njo. Sve je to navika i onda kada jednom nije, ajme panika sta je,zar je moguce da bude drugacije...!? No nemaj panike moras biti svijesna da se u zivotu stvari lako mijenjaju a mi moramo biti fleksibilni a ne cronicni... Ma tesko je to govoriti kada su roditelji u pitanju... No i ja sam se sa svoji cula svaki dan jer su mi u drugoj drzavi, a sada kada studiram ono zaokupljena sam svojim brigama pa se rijede cujemo i panika je rijetka, sve ti je to do navike. A cuj bolest itd. sve to dio zivota, neizbjezo, ma drga kazes da nisi panicarka, ma nije to bas sad ni neka panika nego osijecajnost, osijecajna si, pogotovo kada je ocito ric o tvojoj majci, ma svi smo ti mi takvi... Ma lipa, lipi ti pozdrav i ugodan dan ti zelim...:):):)

    avatar

    31.01.2007. (08:58)    -   -   -   -  

  • Goldeneye

    kupujem scenarij za film. ako je mogao onaj za muzej...

    avatar

    31.01.2007. (09:48)    -   -   -   -  

  • Vražja posla

    E, da, brinemo se i mi za baku kad se ne javlja. Doduše, ona nema mobitel, ali redovito najavi kamo ide. Ponekad i ne čuje telefon ili ode do susjede gledati sapunice.

    avatar

    31.01.2007. (10:11)    -   -   -   -  

  • zgbaba

    hihii ma daj ženi disati, kaj ti je! Viš da moja teta od 82 ima komada, od frendice mama, udovica, ima komada, pusti žene nek uživaju! ;))

    avatar

    31.01.2007. (14:33)    -   -   -   -  

  • bedasta curica

    Mogla bih sada napisati esej od komentara ali neću. :)))) Samo ću reći: najveći strah mi je upravo ovo što si napisala ali kod mene je stvar izrazito komplicirana po pitanju odnosa. (znaš i sama)
    Topli pozdrav. :))))

    avatar

    31.01.2007. (14:35)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...