Komentari

endimion17.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • cetiri piruete

    seems like this thing runs in the family...
    waaaaaaaaa cvil kme
    pričam i ja sa sobom previše... rekli su mi ljudi da sad više šutim nego obično... zašto? jer hoću nešto blenuti, skuzim da je glupo i nepotrebno (kontriram si, posvađam se na kratko sa samom sobom i shvatim da mi je bolje mučati) i onda jednostavno ništa ne kažem.
    ah... a to, da se bojiš neuspjeha,,, razumijem te, TAKO te razumijem... :((((((((((

    avatar

    15.01.2007. (07:55)    -   -   -   -  

  • DerzaFanistori

    "najbolji kritičar" ...;-))... je li to oksimoron?! ;-)

    avatar

    15.01.2007. (09:55)    -   -   -   -  

  • Little Angel

    vjeruj mi, točno znam kako se osjećaš.. Tako se i ja ponekad osjećam... no, to je dio života, ne?

    avatar

    15.01.2007. (10:52)    -   -   -   -  

  • propheta nemo

    Vrijeme da prestanem misliti da jedini imam takve simptome(mislim na ovo kontriranje sebi)...
    Mogu reći samo ono što već znaš: u pitanju je kriza, a to je prolazno. Problem je možda to što ta informacija ne govori kako će proći.

    avatar

    15.01.2007. (14:00)    -   -   -   -  

  • ::MajmunolikoPrase::

    Ne znam što bih ti rekao. - Ok, to kažem tek tako, da nekako počnem... :) No, ozbiljno, mislim da svi mi imamo svoje takve trenutke koji znaju potrajati ovisno o osobi. Ja ih, nažalost ili na sreću, imam i više nego što bih osobno htio. - Sigurno nije u pitanju mizantropija, već se radi o trenutku koji ti je trenutno došao... a vjerujem da nije prvi put. Kako dođe - tako prođe, al' opet nekako dođe... Uglavnom, da ne glumim Sigmunda Freuda.

    avatar

    15.01.2007. (16:27)    -   -   -   -  

  • leviathan

    o no no... odi piti samnom jednu vecer. sutra ces se osjecati jos gore. al ti tu vecer niko nece biti ravan. polako, nes se valjda ubit, ne volim sprovode :/

    avatar

    15.01.2007. (18:45)    -   -   -   -  

  • Lucy Fair

    poanta je, naravno, u zadnjoj rečenici. strah prestaje kad sve primiš kao 'životne uspone i padove', nekad si bolji, nekad lošiji, idemo dalje za iste pare, osim toga - nije ni svaka kritika točna. utemeljenu i obrazloženu kritiku ipak valja cijeniti, pomaže u usavršavanju.

    avatar

    15.01.2007. (19:30)    -   -   -   -  

  • Mordorella

    I hear you, brother!

    "grozeći pomisli da me nitko ne vidi i grozeći se pomisli da me netko gleda. " Odlično rečeno! Točno znam taj osjećaj! Pomozite mi, ali me pustite na miru...

    avatar

    15.01.2007. (21:34)    -   -   -   -  

  • Mordorella

    Frank je jeziv, živa sam se usrala! :D

    avatar

    15.01.2007. (21:41)    -   -   -   -  

  • Crni Anđeo

    hej..dobar blog...bogotovo mi se sviđa adresa, ono endimion...davno pratila crtić, koji sam obožavala pa tam je bio jedan lik, endimion :) shvaćam ono kaj si rekao o anonimnosti..da je moj blog anoniman puno bi mi lakše bilo pisati jer ovako moram paziti da ne uvrijedim nekoga, nenamjerno ili namjerno...a i ne mogu napisati sve što bih htjela..zatražiti pomoć od neznanca kada mi je potrebna jer to svi saznaju...u biti, jako mi se sviđa blog...pooz

    avatar

    15.01.2007. (21:53)    -   -   -   -  

  • free

    kad dovoljno puta doživiš neuspjeh, skužiš da to nije nešto zbog čega treba paničariti i da te može potaknuti na uspjeh ako ga pozitivno prihvatiš. pomalo paradoksalan stav, ali kod mene djeluje. strah mistificira stvari. i slažem se s lucy, konstruktivne kritike potiču na stvaranje.

    avatar

    16.01.2007. (00:28)    -   -   -   -  

  • bullying

    oh... jedan osoban post od tebe.. zanimljivo...
    ne znam sto da kazem.. depresija, ako je to to, a cini mi se da je, hvata cesto ljude... mislim, ona uobicajna depresija, ne kronicna... a stvari nisu uvijek onakve kakvima se cine.. na prvi pogled

    avatar

    16.01.2007. (00:32)    -   -   -   -  

  • Aerial_51

    U takvim situacijama (našao sam se lani, gore u Zagrebu, za vrijeme ponavljanja anatomije), najbolje dođu stihovi (verzija od Gary Jules, fkorz):

    Their tears are filling up their glasses,
    No expression,
    No expression,
    Hide my head I wanna drown my sorrow,
    No tomorrow,
    No tomorrow,
    And I find it kind of funny,
    I find it kind of sad,
    The dreams in which I'm dying are the best I've ever had,
    I find it hard to tell you,
    I find it hard to take,
    When people run in circles,
    It's a very very,
    Mad world,

    i pištolj. Mene je skoro natjeralo na samoubojestvo, kladim se da će i tebe :)
    Mislim, ne zajebavam se... :)
    Smajliće stavljam samo zato jer ih uvjek stavljam. Evo sad ga nisam stavio.

    avatar

    16.01.2007. (11:06)    -   -   -   -  

  • Neko-chan

    Drago mi je sto Frank opet ima svoj dom. ^^ Pa, samo smo bili ja i moj prijatelj i njegov mozak. :D YAY :3

    Poznat mi je taj osjecaj.. :/ Mene bi izvuklo iz depre kad svi postanju gore depresivniji od mene i onda bih uzela stvar u svoje ruke i sibala depru. Al ne dogadja se to cesto. Pokusaj ovak shvatiti - svaki problem, svaki pad je izazov. Nemoj gledati kao problem vec kao izazov za tvoju snagu i izdrzljivost. Iz svakog "izazova" postajes jaci ili barem urazumniji ili mudriji. Ovo ti je samo faza ili nesto da se sav opustis jer isto ne valja sve zadrzat u sebi (ako si to radio?). Ili nesto sto te priprema za nesto jako dobro u buducnosti. :***
    Ne daj se, Sadako! :D Uvik nadji svjetlu stanu svega. :*
    Jos neshto, Frank i ja te podrzavamo. :3 Jel tako, Frank? *Frank klima glavom.... zapravo headbanga*
    :)

    avatar

    16.01.2007. (12:24)    -   -   -   -  

  • sanja_45

    Svi imamo te nesretne trenutke..kada se bojimo neuspijeha..Mene je ovih dana uhvatila derpra oko kičme i da ne ostanem nepokretna..bojim se da ne ovisim o nekome drugome..a sve više i više imam problema..bori se...Izbaci nekako sve te strahove iz sebe, ako možeš..pronađi neke sigurnosne mjere..ja ih stalno tražim i neki puta ih nađem neki puta ne..ali ne odustajem.Nemoj niti odustajati tako lako od sebe..ne daj se crnim mislima..proći će te to crno raspoloženje..:((

    avatar

    16.01.2007. (13:05)    -   -   -   -  

  • Rusulica

    joj, endi, imaš 5 iz zadaćnice :)
    svi znamo taj osjećaj, i svi znamo da će proć, i da će onda opet doć, jer je to normalno i uobičajeno. oscilacija u hormonima, život u otuđenom okruženju, očekivanja koja su postavili pred nas pa smo ih internalizirali, nedostatak prijatelja slash seksa slash mora slash zdrave spize..
    ma neću ti pametovat, reću ti samo da si mi drag i da se moš javit za kavu kad god oćeš ako ti se nekad bude dalo. :)
    jurim sad na vlak, moram skočit do splita zbog obiteljskih problema, al biće sve okej, na kraju uvik bude ako sam sebe voliš, jer si u tom slučaju nekako podesiš parametre za sreću i zadovoljstvo.
    pusa
    A SAD PORUKA BLOG EDITORU:
    POSTAĆU JAKO JAKO LJUTA AKO I OVAJ KOMENTAR NESTANE!
    :-)

    avatar

    16.01.2007. (14:03)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...