Komentari

vilenjak.blog.hr

Dodaj komentar (12)

Marketing

  • Manistra

    priče o ljudima s druge strane vica - to bi ti trebalo stajati u opisu bloga. ovo za markice made in europe mi je ono, baš, vic. ludilo brale.

    avatar

    23.12.2006. (01:25)    -   -   -   -  

  • tinčica u tramvaju

    Definitivno promijeni naslov priče - ja cijelo vrijeme čekam da se u priči pojavi Baka s bloga. ono, skoro si umro od droge, ali ti je ona otvorila vrata

    avatar

    23.12.2006. (09:11)    -   -   -   -  

  • vilenjak

    @tinčica: poslušao savjet

    avatar

    23.12.2006. (10:19)    -   -   -   -  

  • Baka

    Tko čeka, taj i dočeka. Evo me.

    avatar

    23.12.2006. (21:28)    -   -   -   -  

  • DerzaFanistori

    "Prozrela me je svojim mrtvim očima..." Hmmmm...m...

    avatar

    24.12.2006. (00:17)    -   -   -   -  

  • vilenjak

    @derza: u pravu si.

    avatar

    24.12.2006. (09:42)    -   -   -   -  

  • DerzaFanistori

    Interesantna zamjena ;-), samo...s onim si imao više simbolike, pa ako misliš da bi se time mogao okoristiti...vrati.

    avatar

    24.12.2006. (10:07)    -   -   -   -  

  • Luce

    Nikad nisam glup.
    Odlična rečenica.

    avatar

    24.12.2006. (12:07)    -   -   -   -  

  • budalacobanin

    uf uf.......

    avatar

    25.12.2006. (10:20)    -   -   -   -  

  • stroke

    odlična priča, baš po mom guštu. čestit Božić.

    avatar

    25.12.2006. (13:38)    -   -   -   -  

  • Sick-boy

    Ko se boji dopa još... tri za groš...
    ...
    I ljubav je samo kemijski proces...
    A i naši stari prozreli su odavno to ludilo
    I dok razum urla svoje mudre doskočice
    Sve što si želimo je da zaglibimo što dublje...

    Fala Bogu taki smo, ća bi se minjali...

    avatar

    26.12.2006. (22:46)    -   -   -   -  

  • zenzena.mojblog.hr

    Priča je dobra, tužna, fino ispričana, ali tema... ajme meni.

    Bila je ta jedna djevojka u mom malom mjestu, navukla se na drogu, skinula suvišne kile, počela izgledati dobro... a onda poludjela i pretvorila se u kostur i avet. Ide ulicom, naglo stane, okrene se, pa krene u drugom pravcu; stane pljuvat i pričati sebi u bradu pred naj-in bircom, a moji malomištani umiru od smijeha, pravi šou. Zoveš je, treseš je za ramena, gleda te i ne vidi te. Jedan se dan predozirala. Pretpostavljalo se da se samoubila u trenu lucidnosti.
    Kad mislim o heroinu, mislim na nju.

    I na kolegu iz srednje; ni deset godina nakon što smo maturirali srela sam ga na ulici, pitao me je koliko je sati. Nije me prepoznao čak ni kada sam mu rekla tko sam, kako smo dugo pričali u srednjoj, sjedio je iza mene... Onda me pitao vatre, rekla sam da ne pušim, rekao je dobro i otišao dalje. On je još živ.

    Ljudi, nemojte se drogirat, nema tu ništa što valja...

    avatar

    28.12.2006. (14:29)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...