Komentari

poema2.blog.hr

Dodaj komentar (18)

Marketing

  • osmijeh....

    i dobro je da imamo strah :-))

    avatar

    03.10.2006. (12:41)    -   -   -   -  

  • ANONIMAC

    Dok god je straha i srama u nama možemo se zvati ljudima.Najviše u životu me bilo strah dok se moja Bebačica borila za vlastiti život,strah i nemogučnost utjecanja i pomoći je nešto što me pratilo kroz to mučno razdoblje.I nikada se do tada nisam osječala tako malenom i bespomočnom.Ali i to sam prošla i izašla jača.Pozdravljam puno...

    avatar

    03.10.2006. (13:13)    -   -   -   -  

  • KOKI

    O.K...slijedeći put dolazim k tebi s vrapcem u ruci...:):):):):)

    avatar

    03.10.2006. (13:23)    -   -   -   -  

  • šljokica®

    naravno, kad život nema cijenu

    avatar

    03.10.2006. (14:25)    -   -   -   -  

  • Pjesma o jednoj mladosti

    Znaš bolje od mene. Nisam to osjetila, i bolje da nisam. No, imam tremu, ja, s toliko godina, nakon toliko javnih nastupa, koncerata, to je i smiješno i žalosno i iritirajuće što mi se događa. Uspijem je savladati ponekad, ne uvijek...

    avatar

    03.10.2006. (17:00)    -   -   -   -  

  • Brunhilda

    ja bum ponorila!!!!!!!!! opet ne vidim post!!!!!! kad ga moj kompjutor odluči prikazati i uspijem ga pročitati budem komentirala, a za sad lijepi pozdrav!!!!

    avatar

    03.10.2006. (19:00)    -   -   -   -  

  • detalj

    Jedan ( sada već pokojni profesor ) je rekao da čovjek nije odrastao dok se istinski ne suoči s istinskom borbom za život - protiv smrti. U tom smislu su i ti fobični strahovi. Ja uživam dok idem po Jelačićevom trgu u blizini golubova. Različite smo i slične. Hvala za komentar. Sretno! Večernja molitva za tebe i obitelj.

    avatar

    03.10.2006. (20:09)    -   -   -   -  

  • u ime...

    strah može biti dobar u sačuvati nas od stvarne opasnosti, no može biti i irealan. osjećam ga često, tremu obavezno pred javni nastup. no, borim se protiv toga svojim mislima... ne dozvoljavam da me preplavi jer tad gubim kontrolu - a to ne volem! pusa

    avatar

    03.10.2006. (20:13)    -   -   -   -  

  • viribus unitis

    I moja atlantida ti ima fobiju od svega pernatoga pa makar to bio i obični vrabac, to ti je kao da gledaš Ptice.Prvo mi je to bilo nepojmljvo a onda sam se s vremenom navikao, a meni ti je najgori strah za djecu ikao što reče santea tako bi pomogao a istovremeno si bespomoćan

    avatar

    03.10.2006. (20:46)    -   -   -   -  

  • sunflower_sun

    strah je i ne priznati bojazan od straha koji nas zaokuplja do te mjere da sama pomisao vodi istom - strahu...prevazici strah nije lako kad je uvjetovan strahom za vlastiti zivot..ostale forme straha lakse je prebroditi...ne bojati se ama bas niceg hm hm zr je to moguce?! strahopoštovanje makar..i svijet ce biti hrabriji ..tebi kiss

    avatar

    03.10.2006. (21:40)    -   -   -   -  

  • viribus unitis

    Eto, vatrogasac me pretekao. Ali najviše se bojim guske i purana. Zatim pijevca, a zatim ostatka pernatoga svijeta (u ratu su me zezali da bi najgore muke bile za mene da me četnici zatvore sa kokoši, ili čudovištima gore navedenim-sve bi priznala. Ili poludila.).
    Ipak ostavljam mrvice vrapcima na prozoru, a i golubovi su se ugnijezdili s vanjeske strane moga boravka (nemaju pojma koliko ih se bojim). I dok smo na različitim stranama, sve je za pet. Ali ne daj Bože sresti se s njima lice u lice...

    avatar

    03.10.2006. (21:46)    -   -   -   -  

  • atlantida

    Ajajaja... E, tako ti je to kada dvoje ljudi dijeli jedan comp. Ovo gore sam ja, samo nisam vidjela da je mužev link u potpisu. Dakle, Ovo iznad sam JA. pusa

    avatar

    03.10.2006. (21:55)    -   -   -   -  

  • naposljetku

    Je u nama je tako snažan nagon za preživljavanje...pisala sam prije o ratu i ne želim ga se sječati ja sam djete rata i ne želim to ni jednom djetetu, a ne želim ni o tome......nekad po par dana ne bi vidjela svjetlo dana zatvorena u podrumu...ali ne ne želim o tome...rat mi je ostavio previše tragova na život i život moje obitelji.
    O pticama ja se bojim npr, da će ni u lice uletjeti na glavu to je jako velika nelagoda kad se nađeš među pticama, ali ne mogu reći da imam neki baš veliki strah ili fobiju, imam bliske susrete sa pticama često...
    Pozdrave ti ostavljam......i puse....

    avatar

    03.10.2006. (22:49)    -   -   -   -  

  • dipl. kucanica

    tremaš jesam, pasa se bojim, ali radim uporno na tome da sve to svladam.. pozdravljam te

    avatar

    03.10.2006. (23:27)    -   -   -   -  

  • avangarda

    Ti bi bila dobra za Hičkokov film "Ptice" :)
    a moj je klinac navalio da hoće psa :)
    zamisli............. ja i pas? i da znaš da o tome i razmišljam...... još ću imati i pse i ptice i hrčke :)

    avatar

    04.10.2006. (08:51)    -   -   -   -  

  • annab18

    ne treba se ničega bojati u životu. jer sve što se događa događa se s razlogom. bio rat, pas, trema, ptice, visina, ili nešto deseto, ono nam omogućava da postajemo bolje osobe i da pronađemo svoju bit i svoj razlog zašto postojimo. ako čovjek uperi pištolj u tvoju glavu, ne paničariti ne pokazivati strah, jer to se trebalo desiti, ako ti je suđeno da tog trenutka umreš, veseli se tomu, jer kao što se veselimo rođenju tako se treba veseliti i smrti. ne ju pokušavati izbjegavati ili bojati se. strah je naš neprijatelj. kada to prevladamo tada smo ljudi u cjeloj svojoj biti .....pusa

    avatar

    04.10.2006. (11:17)    -   -   -   -  

  • portretsnova

    Strah nas ponekad i čuva.

    avatar

    04.10.2006. (14:35)    -   -   -   -  

  • Aries

    osmijeh:slažem se.
    santea:bravo ti! pozdrav.
    koki: no baš ti hvala. :))
    šljokica:naravno.
    Pjesma o jednoj mladosti:uspjeti ćeš jednom.
    brunhildina:buš ga vidla već. pusa.
    detalj:svi smo mi različiti i slični. pozdrav.
    maja-uime:a jooj. sredit ćeš ti to. vjerujem u tebe.
    vatrogasac:poptuno je razumijem. a za djecu se bojim toliko da o tome ni ne govorim. da ne čuje zlo.
    sunflower37:tako je. slažem se.
    vatrogasac:znam kako ti je
    atlantida:sve ok.
    naposljetku:pozdrav i puse.
    dipl. lucanica:pozdrav tebi
    Vera: hm. nije laka odluka.
    anna:da. možda. ipak.... slabi smo.
    portret snova: ponekad.

    avatar

    04.10.2006. (18:30)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...