Komentari

kucanicaujapanu.blog.hr

Dodaj komentar (23)

Marketing

  • opaljena

    ja bi,definitivno popizdila u toj zemlji.....

    avatar

    02.10.2006. (11:34)    -   -   -   -  

  • o-edipa

    Cijeli zivot u jednom postu. Na tren sam se zagrcnula od tuge...

    avatar

    02.10.2006. (12:07)    -   -   -   -  

  • sabishii

    Zašto se jednostavno ne opuste ti ljudi...Koji će im vrag taj silni rad rad rad! I uvijek prekovremeni. Svaku jehenu večer. Kao da će im sve propast ako mjesečno ne budu odradili maksimalnu moguću satnicu! Kvragu i Japanski način života. nemaju pojma. Znam i ja jednu takvu malu Japanku koja radi od jutra do sutra. Pa nema ni malo vremena da uživa u onom što je zaradila. Bila je duša od cure prije nego se zaposlila. A sada je toliko umorna da ne može ni sjest i pojesti nešto jer se već mora spremati za idući dan. bez obzira što je sutra subota ili nedjelja. Jednom kad si se zaposlio u Japanu, gotovo je sa životom. Oni ne mogu čak ni otkaz dati! Moraju najaviti otkaz godinu dana ranije a i u tome će ih se na sve moguće načine pokušati spriječiti. Šef te gleda u oči kao da je veliki opasni yakuza boss i kaže ti "Ne može bre Hitorisan! Ti moraš da radiš ovde do zadnje kapi svoga znoja! Moraš da daš sve do zadnjeg momenta! Iscedi sve iz sebe! Ajde ganbare sad, možeš ti to. I neću da čujem više takve gluposti kao "dajem otkaz".
    Ne mogu ni zamislit da vodim takav život za stalno. Al ima nade za Japance. Treba im samo poslati malo više nas Hrvata. Ne samo Mirka ili Gorana. Takvi ljudi im samo nabijaju komplekse. Treba im više nas običnih da im pokažemo da se može odraditi jedna normalna dnevna satnica, pošteno zaradit svoj novac, i ipak još imat dovoljno vremena za život. Može se to učiniti. Ja sam probao sa onom malom Japankom. Bilo je napretka jedno vrijeme. Odlazila je sa posla kad je sama mislia da je vrijeme i kad je osjetila da je jednostavno dosta za danas, bez obzira na namrgođene i neodobravajuće poglede starijih coworkera. Čak je i uživala u tom prkosu. Zaista je sve išlo na bolje, a onda ju je opet onaj veliki opasni boss zamijetio i pozvao u svoj ured. Valjda je mislio da će ta jedna mala slatka curica poremetiti njegov strogi sistem upravljanja bolnicom u Takayami. Nakon tog razgovora sve je opet ošlo kvragu. Sram ga bilo. Da ga vidim da je mene tako pokušao zaplašiti. Majmun jedan. Sram ga bilo. prostak. Mala sad opet radi daleko iznad svojih fizičkih sposobnosti. Zamislite ovu situaciju. Osoblje bolnice trebalo je ići na godišnji odmor na Tajvan. Firma je organizirala put. Znači to je trebao biti kao službeni godišnji odmor, ne nešto privatno što je svatko sam sebi isplanirao. Ali ta ista firma/bolnica nije bila spremna ikome dati slobodne dane da bi otišli na taj isti službeni godišnji. Tako da su se idući dan svi pojavili u svojim uredima i radili kao da ništa nije bilo. ajd fakat zamislite koja glupost. samo u japanu

    avatar

    02.10.2006. (13:10)    -   -   -   -  

  • sabishii

    a jesam ga odužio...sorry kucanica!

    avatar

    02.10.2006. (13:12)    -   -   -   -  

  • Dani

    Luuudo. Hoću još! Znači, zainteresirana si za "ono"?

    avatar

    02.10.2006. (15:15)    -   -   -   -  

  • the_flowergirl

    Ona Kitty užina je tako kawaii :) A Tamagotchi me oduševio. Samo ove izvannastavne aktivnosti Fumikoine djece podsjetile su me na moje školske dane. Vjerojatno se ne žale, ali nisam sigurna koliko su sretni.

    avatar

    02.10.2006. (15:31)    -   -   -   -  

  • Fräulein

    majke ti, a sta rade oni tamo s emocijama koje se pojavljuju izmedju svega onoga :D hah..

    avatar

    02.10.2006. (16:50)    -   -   -   -  

  • almost Poznata

    kao da čitam roman...malo previše rade ti muževi

    avatar

    02.10.2006. (17:14)    -   -   -   -  

  • Nessa

    Kad sam pročitala ovo shvatila sam kako je nama u Hrvatskoj super. Ja se ponekad žalim što dođem doma oko 16 - 16:30 i što ne ručam kako spada, a u Japanu rade cijeli dan. I to i majke i zaposleni ljudi. Drago mi je što mi još uvijek nemamo takav radni odnos, pa neka sve ode k vragu lipo je nama i ovako :-))) Pozdrav i uživaj.

    avatar

    02.10.2006. (17:59)    -   -   -   -  

  • MonoperajAnka

    Sjajno napisano...Došla sam odmah kada si pomenula da smo upotrijebile isti izraz "stand-by" mama, samo nisam stigla prije ništa napisati. Sa mnom na tečaj njemačkoga ide jedna japanka koja je tamo radial kao arhitektica i pobjegla od tog načian života. Sada se želi brinuti o nekoj familiji u Beču (kuhati, prati, nabavljati namirnice, peglati, čistiti) i ne misliti ni o čemu, ni o rokovima, ni o prekovremenom radu u firmi...Sve je to neki paradoks jer je način života neumjeren,..svega je previše i ljudi se zasite...tvoj muž vjrojatno posla, ti kuće...A sredina više kao da ne postoji. NE znam kako bih se ja tamo snašla, znam da mi je i ovdje u Europi i ne tako daleko od domaje i sa jednim djetetom znalo biti teško....Ali možda ta udaljenost i neki drugi običaji imaju neke druge kvalitete...Pozdrav dragoj kućanici u Japanu od jedne iz Beča (nadam se ne zadugo kućanici)

    avatar

    03.10.2006. (00:15)    -   -   -   -  

  • Jana

    Predivno pišeš! Ništa ne može tako dobro dočarati život u jednoj zemlji i mentalitet njenih ljudi kao misli iz njihovih domova u kojima su doista ono što jesu :)

    avatar

    03.10.2006. (09:22)    -   -   -   -  

  • Dust Warrior

    ako majka djetetu ne napravi bento marendu s tim anime likovima onda se djete osjeca nevoljenim i manje kool od ostale djece?

    avatar

    03.10.2006. (10:16)    -   -   -   -  

  • jja

    Ova koja je od arihitekture pobjegla u kucne pomocnice i to tudje...je nesto malo zabrijala. Treba naci mjeru u svemu rekao je jedan pametan covjek ovih dana ponovo...dakle neku zlatnu sreidnu. A sredina nije od karijeriste do pralje. Nego mozda pokusati raditi svega 5 sati na dan, a ostalo vlastiti gusti...

    avatar

    03.10.2006. (12:03)    -   -   -   -  

  • Kućanica u Japanu

    @ sabishii: zanimljiv komentar jednog insidera. Jesi li jos u Japanu i kako se odupires takvim i slicnim pritiscima na poslu pod krinkom 'ganbare, ganbare'?;
    @ Dani: samo naprijed;
    @ MonoperajAnka: za mnoge je Japanke Europa obecani kontinent, mozda se kod tvoje kolegice radi o eskapizmu, kad malo dodje k sebi od kulturnog soka, nadam se da ce se prihvatiti starog posla na novi nacin;
    @ Dust Warrior: tu nisi daleko od istine, umijece pravljenja bogatih i mastovitih, 'kawaii' bento obroka doista je na visokoj cijeni, 'po bentu se dobra kucanica poznaje'; vidjela sam svojim ocima kakva sve cuda majke posloze u takve kutijice, mozda ne mora svaki put biti lik iz crtica, ali neka je originalno i lijepo poslozeno, ukraseno, i sve nesto usitno. Postoji cijela industrija kalupa za oblikovanje rize, pribora za ukrasavanje mesa i povrca i dekoriranje hrane koja bi sama po sebi izgledala dosadno. I sve to po 'kawaii' principu, koji mozes sresti u mnogim drugim sferama japanskog drustva (moda, zabava, industrija...).
    A moja Mala, ona jede sendvice :-)

    avatar

    03.10.2006. (14:58)    -   -   -   -  

  • seoska idila

    A jel Mala priča japanski?? No da, sve u svemu jako otuđen život i stvarno ne znam kako to neki uspjevaju. Zato ja uvijek velim - mi u Hrvatskoj možda ne zaradimo kao vani, ali onaj dio slobodnog vremena i druženja - to ti nitko ne može platiti!! A toga vani nema!!!

    avatar

    03.10.2006. (18:45)    -   -   -   -  

  • Lucca

    *ne zna što da kaže, pod dojmom teksta*

    avatar

    04.10.2006. (13:38)    -   -   -   -  

  • nymphea

    svaka čast. Kad se spominje radna etika u Japanu, ja se uvijek sjetim Amelie Nothomb i njene knjige Strah i trepet o njenom radnom iskustvu u toj zemlji. Jesi li ti ikada razmišljala o tome da se tamo zaposliš i koje su uopće mogućnosti za to? Inače, jako lijepo pišeš... uvijek se vraćam i ponovno iščitavam neke tekstove. Znaš što bi mene još zanimalo - kako se Malena uklopila u cijelu priču, i zbog jezika i odnosi među djecom... piši, ženo... vidiš da smo gladni priča o Japanu ;-))

    avatar

    05.10.2006. (08:41)    -   -   -   -  

  • Kućanica u Japanu

    @ rudarka, nymphea: uskoro nesto vise o Maloj i nasim jezicnim problemima.
    Posao je prica za sebe; jedan od sljedecih postova pojasnit ce moju egzistenciju kucanice.

    avatar

    06.10.2006. (09:20)    -   -   -   -  

  • Sandy

    japanci su fascinantni, njihove radne navike, njihovo razmisljanje, njihov stil zivota.. zato i jesu svjetska sila. kada bi barem hrvati bili tako radisni, na zalsot ovi potonji samo kukaju i zale se kako im je tesko.

    avatar

    08.10.2006. (12:12)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    Strava, a taman sam ti pozavidjela na lokaciji. Kako sve izgleda bajno na prvi pogled, jako me potresla ova priča, sjajno napisano :)))

    avatar

    17.10.2006. (21:35)    -   -   -   -  

  • freestyle gospođice K

    čovjek bi trebao raditi da bi živio, a ne živjeti da bi radio... šteta što današnje društvo teži ovom drugom...

    avatar

    19.02.2008. (15:14)    -   -   -   -  

  • monsoon

    A ja mislila da samo mi australske kucanice i "stayathomemums" zivimo tako...
    Doduse, za razliku od japanskih, mi pokazujemo osjecaje uvelike pa nije rijetko da je navedeni razlog rastave mnogih brakova upravo "On radi previse!"

    avatar

    20.07.2008. (04:23)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...