Komentari

knjigoljub.blog.hr

Dodaj komentar (54)

Marketing

  • asjaba

    nikolaidis je, zaista, izuzetna književna pojava na ovim prostorima. btw. muzika koju sluša i koju uz svoj tekst nudi nama mu dodatno diže rejting.

    avatar

    28.09.2006. (11:13)    -   -   -   -  

  • Blog za svaku pohvalu. Pokude se brišu.

    avatar

    28.09.2006. (11:56)    -   -   -   -  

  • knjiški moljac

    komentari koje sam obrisao nisu bile ''pokude'' nego izrazi međunacionalne mržnje. takve komentare ću i ubuduće brisati.

    avatar

    28.09.2006. (12:48)    -   -   -   -  

  • Moljče, kakva knjiga-takvi komentari. Mržnja mržnji. Ništa fino o CG naciji u njima nema, pa se bez problema čita, čak glazba uz nju ima.

    avatar

    28.09.2006. (13:20)    -   -   -   -  

  • Valjda su to i zaslužili agresijom, a Moljče? Kao i Srbi i Milošević? I Kusturica? Postoji dobar i loš nacionalizam?

    avatar

    28.09.2006. (13:23)    -   -   -   -  

  • definicija

    2 nacionalizma su u bosni losa,
    1 je dobar i drzavotvoran - visenacionalan cak.

    avatar

    28.09.2006. (13:27)    -   -   -   -  

  • "zbog drastične kritike Crne Gore kao zemlje retardiranih diskurza"
    Ako ovo nije nacionalizam, ne znam što bi to moglo biti.
    Neka netko napiše da je Bosna zemlja retardiranih diskurza, pa da vidimo.
    A Bosna je zemlja u kojoj je i Hamlet islamiziran i sveden na
    mjeru dobrog Bosanca.

    avatar

    28.09.2006. (13:50)    -   -   -   -  

  • mislis bosnjaka-muslimana?

    avatar

    28.09.2006. (13:57)    -   -   -   -  

  • patriotizam je vecinski nacionalizam jedne zemle

    avatar

    28.09.2006. (14:02)    -   -   -   -  

  • montenigger

    Postoje loši, zli i još gori Crnogorci, srećom i takvi dobri kao Nikolaidis i Vešović.
    Zvuči li ti malo... nacionalistički, a?
    Briši, samo briši. Nemoj da netko pročita i počne se pitati.

    avatar

    28.09.2006. (14:24)    -   -   -   -  

  • goli

    pisac i je tu da kritizira svoje: od takvih što kritiziraju svoje, jer očigledno ih to njihovo boli, nikad neće započeti ratovi kao zbog onih što misle da se je njihova ljubav jača što je glasnije izvikuju.

    avatar

    28.09.2006. (14:33)    -   -   -   -  

  • Ovo prerasta u političku raspravu. Mada, o političkim piscima kakvi su "Jergovićevci", "Araličini", i ini, može se i usko politički raspravljati. dakle govoriti u poglavito političkom registru.

    avatar

    28.09.2006. (14:35)    -   -   -   -  

  • Nekima je profesija i karta za uspijeh upravo kritiziranje "svojih". Pisac je tu da kritizira SVE, da ne podržava nijedan nacionalizam, makar bio večinski, ili nečiji drugi. Nacionalist je nacionalist.

    avatar

    28.09.2006. (14:40)    -   -   -   -  

  • Goli, ako Kusturica kritizira /svoje/, kako to zoves?

    avatar

    28.09.2006. (14:48)    -   -   -   -  

  • Samo se kritika 2 od 3 bosanska nacionalizma (hrvatskoga i srpskog) u Hrvatskoj dobro prihvaca. Bosnjacki pisci rijetko govore o SVOME nacionalizmu.

    avatar

    28.09.2006. (14:54)    -   -   -   -  

  • goli

    Kusturica se izjasnio što smatra svojim, tko sam ja da mu proturječim.

    avatar

    28.09.2006. (14:55)    -   -   -   -  

  • I ne trebas. Tu su gospoda koja to izvrsno rade.

    avatar

    28.09.2006. (15:30)    -   -   -   -  

  • Knjigama se ne započinju ratovi, knjigama se ratovi nastavljaju i produžuju. To je tek jedan vid ratovanja takozvanim nenasilnim sredstvima. Koliko nenasilnim, upitno je. Sjeti se polemike J-K. U Bosni dosad nije bilo knjiga koje nisu (jasno ili neizravno) uznosile ili veličale državu ili jednu od triju suprotstavljenih strana u toj zemlji, ili ja takvu dosad nisam čitao, osim u Mlakičevome pismu. Većina toga je puko državotvorno žrtvoslovlje.

    avatar

    28.09.2006. (15:42)    -   -   -   -  

  • Ako je N. podrijetlom Grk, kako to onda kritizira "svoje"?

    avatar

    28.09.2006. (15:58)    -   -   -   -  

  • goli

    oprosti, ali za ovako glupo pitanje naprosto nemam dovoljno glup odgovor.

    avatar

    28.09.2006. (16:15)    -   -   -   -  

  • Ako srpski nacionalist ima nešto protivuriječiti Bosni, je li on in? U Bosni su 'njegovi'? Ne budi glup i ne odgovaraj, molim te. Ne umaraj se glupostima.

    avatar

    28.09.2006. (16:22)    -   -   -   -  

  • Ideje, br. 4. za 1973.
    Čas anatomije, 1978.

    Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, u koje se on sam smestio – ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila (Jules).

    To je onaj Sartrov Žil, koji je porodična nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomen jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova «tajna», da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju.

    Ovaj i ovakav portret, primenjiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one isuviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju asketa, potencijalni borac koji čeka svoj čas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, «potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta».

    Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo «pakao to su drugi», u okviru nacionalnog ključa, naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.

    Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše «iz naroda i za narod», koji svoj individualni glas tobože potčinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič (a, da se podsetimo, Kič bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija – A. Mol.), u srpsko – hrvatskoj varijanti, nacionalizam je borba za prevlast oko licitarskog srca.

    Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture – ne tiču ga se. Ali stvar nije tako prosta. Ako i zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom coleur locale-u takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta, što će reći da nije u službi umetničke istine, jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog.

    (Kraj prvog dela)

    avatar

    28.09.2006. (16:32)    -   -   -   -  

  • Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo, kad se mora, ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. Skočiti malo više od njega, ostali me se ne tiču. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični a tako različni, zbog kojih je igra i započeta.

    Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svog brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim: pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, «nikoga do Boga», a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan kao i on sam, «ponos porodice», porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije – bledi, blesavi rođak.

    Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze. «To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan da je sasvim priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili anonimnosti gomile, ili u nekakvom pravednom ratu. Nezadovoljnik koji u mirnodopsko vreme ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune» - slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenog kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija, i antiideologija...

    Više o Danilu Kišu pogledajte na: http://www.kis.org.yu/

    (Kraj drugog dela)

    avatar

    28.09.2006. (16:33)    -   -   -   -  

  • Ne postoje dobri i loši nacionalizmi, kao ni dobre i loše ideologije. Vidjeti trn u tuđem oku a ne vidjeti balvan u svome, isto je kao ne vidjeti balvan u tuđem oku a vidjeti trn u svome. I ako izabereš nečiji drugi nacionalizam (da li zato što su tvoj već svi zauzeli ili zbog nečeg drugog) još uvijek znači biti nacionalist.

    avatar

    28.09.2006. (16:41)    -   -   -   -  

  • ne budite naivni, radi se, i u jednom i u drugom slucaju, o moralno-politickom, tek ponekad i financijskom, profiterstvu, lijepo je kad te tapsu po ramenu i govore ti da si antifasist i guba cool

    avatar

    28.09.2006. (16:46)    -   -   -   -  

učitavam...