Komentari

snoopyshist.blog.hr

Dodaj komentar (25)

Marketing

  • Gali

    I ja sam se to pitala kada je jedan dečko nedavno umro u mom kvartu i visio obješen dva tjedna. Što se to dešava?

    avatar

    08.09.2006. (11:06)    -   -   -   -  

  • 2tref

    Ljudi ne bježe od susjeda i drugih ljudi. Mislim da oni ne žele imati nikakav kontakt sa smrću. Niti misliti na nju.

    avatar

    08.09.2006. (12:19)    -   -   -   -  

  • koivula koti tyttö

    nakon ovog kaj sam pročitala, jednostvno mi dođe da se preselim u Utrine!

    avatar

    08.09.2006. (12:41)    -   -   -   -  

  • nacrtani

    Smrt, kao i rođenje, sastavni je dio života i ne vidim razlog zašto bi je se plašio. Više se plašim da budem ponovo rođen i opet bačen u ovaj užas ovdje.

    avatar

    08.09.2006. (12:42)    -   -   -   -  

  • ---borderline---

    problematika, do nedavno kod nas nezamisliva, a u civiliziranom svijetu skoro svakodnevna.
    zatvori oči, uši, usta, a dodalla bih i začepi nos. i kao fol, živi.

    avatar

    08.09.2006. (12:42)    -   -   -   -  

  • Šaputanja

    tužno je umrijeti kad pomisliš da nikoga neće biti briga jesi li još živ.... ili mrtav

    avatar

    08.09.2006. (12:54)    -   -   -   -  

  • fall

    tako se živi u velegradu i sretan si ako na katu imaš bar jednog poznatog susjeda......čemu se čudite....pa ja u svom haustoru poznam možda 30% i oni ostali su toliko neugodni i bezobrazni da ih niti ne želim upoznati....

    avatar

    08.09.2006. (13:05)    -   -   -   -  

  • GAJINE GLUPOSTI

    karamanov neboder nije ziher...ali nije bitno...a to kaj ima mrtvaca po stanovima..bome ima.....i bilo bu ih sve više

    avatar

    08.09.2006. (13:56)    -   -   -   -  

  • borivoj

    zanimljivo...

    avatar

    08.09.2006. (14:27)    -   -   -   -  

  • Krila

    samo da se javim imenjakinjo,pozdrav

    avatar

    08.09.2006. (14:45)    -   -   -   -  

  • almost Poznata

    svijet više nikud ne ide,svijet stoji....već davno je otišao u p.... m......

    avatar

    08.09.2006. (14:52)    -   -   -   -  

  • Sara

    Hej!
    Zanimljiv blog...
    Ja inače živim u U3nama, al sam sad ovo prvi put čula. Stvarno grozno.
    Pozdrav

    avatar

    08.09.2006. (15:14)    -   -   -   -  

  • to smo mi, bez mijenjanja

    i ja živim u utrinama i baš je u mom ulazu, u stanu 3 kata ispod prije nekih godinu dana isto bio neki starček mrtav više od tjedna. živio je on sa kćeri i još nekom ženskom, ali se ljudi posvađali i one odselile. u stan su provalili tek kad se smrad osjetio do nas. stan je još uvijek zapečačen onim crvenim voskom (ne znam kako se to zove) s štambiljom i nekim špagicama. pozz

    avatar

    08.09.2006. (15:30)    -   -   -   -  

  • da ti kazem tebi

    ljudi tesko zive i jednostavno im je ovako lakse. okrenu glavu, gledaju svoja posla i misle da ih se to ne tice. kao mala djeca kad stave ruku preko ociju da ne vide nesto strasno. ali prije ili poslije pocne smrditi (les ili nesto drugo) i onda nije dobro jer je kasno.
    ali, tu smo di smo i mislim da ce biti samo jos gore. fuj, zeludac mi se okrece.

    avatar

    08.09.2006. (15:49)    -   -   -   -  

  • ~I~V~A~

    to je fakat grozno.. i mislim da se neš mora poduzet u vezi toga.. jer znam kak bi meni bilo da umrem i tjedan dana me niko ne pronađe.. svatko ima pravo biti počasni ispraćen.. al stvarno ne razumijem kak nisu niš poduzeli a tak je smrdelo...

    avatar

    08.09.2006. (16:38)    -   -   -   -  

  • mc diva

    world hold on...

    avatar

    08.09.2006. (16:42)    -   -   -   -  

  • vorja

    Istina je da smo otuđeni. U svojoj zgradi znam samo susjedu do mene i babu ispod koja se uvijek buni da trošimo previše vode. To je problem velegrada, ali i kulture. U Austriji je sasvim drukčije. Ako se prošećeš nekom stambenom četvrti Salzburga, npr., odmah te svi čudno gledaju jer im nisi poznat, čak ti i priđu, ljubazno naravno, i pitaju koga trebaš i mogu li ti pomoći! Koliko bi se pljački moglo spriječiti kad bi ljudi samo znali tko im živi u susjedstvu!

    E, sad sam se fakat uplašio! Idem odmah pozvonit susjedu da se upoznamo!! :)

    avatar

    08.09.2006. (17:23)    -   -   -   -  

  • 45lines

    @vorja, možda je tako u Salzburgu, ali nije u Beču jer ne bi bilo slučaja Natashe Kampusch.

    avatar

    08.09.2006. (17:47)    -   -   -   -  

  • Slatka tajna

    grozno,evo sva sam se naježila..ja znam sve svoje susjede srecom...

    avatar

    08.09.2006. (19:19)    -   -   -   -  

  • ledenaicy

    Nnnnda, stvarno odvratno. Valjda se trudimo što manje se međusobno primjećivat, tako je ponekad lakše..

    avatar

    08.09.2006. (20:29)    -   -   -   -  

  • Petar Pan Sindrom, iliti priča o izgubljenoj djeci

    Oh god, ja živim u kraljevstvu Utrina, i nisam ni čuo za ovo. Kud ide ovaj svijet? No fakat ljudi, Utrine inače nisu grozne, u mojoj zgradi vlada ok raspoloženje. Mene samo zanima kak ja zo ovo čuo nisam.

    avatar

    08.09.2006. (21:47)    -   -   -   -  

  • somethingelse

    Ubija nas indiferentnost...svatko samo sebe gleda...nitko se nebi zaustavio da pomogne utopljeniku i nikoga nije niti briga kako se zoveš, a kamoli jesi li danas možda umro...šteta...jadno...glupo...bezveze...nepotrebno...

    avatar

    09.09.2006. (02:21)    -   -   -   -  

  • vorja

    Beč je, istina, već druga priča, ni u jednom velegradu nije sigurno, ali i ta priča o Nataschi je izolirani slučaj. Takvo što se ne događa često. A susjedi su ipak primjetili nešto neobično, što im je čovjek (zvijer) objasnio i zataškao. Da li bi kod nas netko pitao susjeda, kojeg ne pozna tako dobro, tko mu je ta djevojka koju katkad vidi u njegovom dvorištu?

    Ne kažem da je tamo negdje utopija, a ovdje kod nas pakao, ali ipak se osjeti razlika u svakodnevnim stvarima. Studiram tamo već tri godine i svaki dan se navečer vraćam kroz prazno dječje igralište kojeg bi me u Zagrebu bilo malo strah.

    avatar

    09.09.2006. (12:34)    -   -   -   -  

  • LittleMissG

    sto na ovo reci nego - strasno i tuzno...

    avatar

    09.09.2006. (15:37)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...