Sjajno! Ovo mi je omiljeno predavanje od sad. :) Moracu da procitam tu Kritiku ciničnog uma, već sam jednom počinjao pa sam onda morao da prekinem, ali me nije dovoljno zainteresovala da je opet uzmem. Međutim, ovi delovi koje citiras su uvek stvarno fenomenalni... Uzgred, ova predsokratovska "dijalektika" prirode, po meni, nije dobar uvod u Hegelovu, jer je ova nešto suštinski drugo...
28.07.2006. (19:32)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Loki
Hmm,svidja mi se pasusu ovaj pausus o Hegelu jer sam ga i sam citao ... to je valjda bio jedini dio koji sam razumio... Pozdrav...
01.08.2006. (10:21)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorče, ne moraš se truditi s Kritikom ciničkoga uma, izvući ću ovdje sve što valja iz nje. :D ;) I da, slažem se da ovakva dialektika prirode nije baš Hegel, ali... možda bi i bila da je Hegel htio recimo mudrost a ne znanost. A onda bi valjda i Loki imao manje nevolja s Fenomenologijom duha, u čemu ima moju potpunu sućut, naime nisam ni ja daleko s njom dospio, tek malo iza Predgovora i Uvoda. :) Kako sam iz toga što sam ipak uspio dokučiti naveo i ovdje na blogu nekoliko mjesta, mogu reći i ovo: vjerujem da zločesta Schopenhauerova kritika Hegela ipak pogađa to da je on Fenomenologiju duha mogao pisati manje zapetljanim jezikom, da su ga Kantom inspirirani onodobni stil pojmovne težine i želja da se odijeli od romantičkih pukih naslućivanja tu naveli na poneko pretjerivanje. Naime, svaki put kad sam ga navodio imao sam potrebu skratiti rečenice, izbaciti neke digresije iz pasusa, u korist veće jasnoće. Svakako, radi se i o težini onoga što on misli, a ne tek o nekom umjetnom o-težavanju, ali time je šteta veća, ukoliko ona procjena stoji.
03.08.2006. (18:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorče
Ni ja nisam dalje odmakao, ali, doduše, još nisam ni pravio ozbiljne pokušaje. Za sad se samo pripremam, pokušavam da sebi približim te osnovne motive... Jeste težak, ali da li je nepotrebno težak? Pa ne znam... Način njegovog izlaganje sigurno nije beznačajna stvar, nešto što je moglo i ovako i onako... (Uostalom, kao i kod svakog velikog filozofa.) U svakom slučaju, Hegel je vredan truda jer je na neki način uticao na svu kasniju filozofiju. E, baš super kad ne moram da prebiram po "lepim i uzvišenim" odeljcima Kritike... :))
04.08.2006. (22:22)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorče
Sjajno! Ovo mi je omiljeno predavanje od sad. :) Moracu da procitam tu Kritiku ciničnog uma, već sam jednom počinjao pa sam onda morao da prekinem, ali me nije dovoljno zainteresovala da je opet uzmem. Međutim, ovi delovi koje citiras su uvek stvarno fenomenalni...
Uzgred, ova predsokratovska "dijalektika" prirode, po meni, nije dobar uvod u Hegelovu, jer je ova nešto suštinski drugo...
28.07.2006. (19:32) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Loki
Hmm,svidja mi se pasusu ovaj pausus o Hegelu jer sam ga i sam citao ...
to je valjda bio jedini dio koji sam razumio...
Pozdrav...
01.08.2006. (10:21) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
davor
Smorče, ne moraš se truditi s Kritikom ciničkoga uma, izvući ću ovdje sve što valja iz nje. :D ;) I da, slažem se da ovakva dialektika prirode nije baš Hegel, ali... možda bi i bila da je Hegel htio recimo mudrost a ne znanost.
A onda bi valjda i Loki imao manje nevolja s Fenomenologijom duha, u čemu ima moju potpunu sućut, naime nisam ni ja daleko s njom dospio, tek malo iza Predgovora i Uvoda. :) Kako sam iz toga što sam ipak uspio dokučiti naveo i ovdje na blogu nekoliko mjesta, mogu reći i ovo: vjerujem da zločesta Schopenhauerova kritika Hegela ipak pogađa to da je on Fenomenologiju duha mogao pisati manje zapetljanim jezikom, da su ga Kantom inspirirani onodobni stil pojmovne težine i želja da se odijeli od romantičkih pukih naslućivanja tu naveli na poneko pretjerivanje. Naime, svaki put kad sam ga navodio imao sam potrebu skratiti rečenice, izbaciti neke digresije iz pasusa, u korist veće jasnoće. Svakako, radi se i o težini onoga što on misli, a ne tek o nekom umjetnom o-težavanju, ali time je šteta veća, ukoliko ona procjena stoji.
03.08.2006. (18:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorče
Ni ja nisam dalje odmakao, ali, doduše, još nisam ni pravio ozbiljne pokušaje. Za sad se samo pripremam, pokušavam da sebi približim te osnovne motive... Jeste težak, ali da li je nepotrebno težak? Pa ne znam... Način njegovog izlaganje sigurno nije beznačajna stvar, nešto što je moglo i ovako i onako... (Uostalom, kao i kod svakog velikog filozofa.) U svakom slučaju, Hegel je vredan truda jer je na neki način uticao na svu kasniju filozofiju.
E, baš super kad ne moram da prebiram po "lepim i uzvišenim" odeljcima Kritike... :))
04.08.2006. (22:22) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...