da samo kaj možemo letjeti tak dugo dok nam neko ko nas je oslobodio svih okvira.. ne slomi krila.. dok nam snove ne pretvori u more.. onda smo žrtve tuđih pravila... niko nije sam postao takav kakav je.. zato nemoj nikog osuđivati... ja mislim da smo svi žrtve jedni drugih.. žrtve razočaranja... i na kraju se svi predamo... nakraju se pomirimo.. ni leptir ne leti slomljenih krila... i u svima postoji nekaj dublje.. samo kaj je to teško pokazati...al slažem se s tobom oko nas su kriva pravila... :o))
21.07.2006. (15:20)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
mislim da nam ne treba nitko ko bi nas oslobodio...postoje znakovi koje trebamo znati slijediti i uopće znati vidjeti ih i prepoznati. oni nas vode. zato što dopustimo da nam drugi određuju pravila, zato smo nesretni. naša duša ne zna što su pravila, ne poznaje ljudski jezik...nju vodi određena energija...postajemo žrtve nečega jer nam se ruše pravila..ruši se određeni red po kojem živimo...ali kad se oslobodimo, očistimo svega, tek onda možemo spoznati što je to sloboda...možda ju još nećemo moći doživjeti..treba vremena..ali ćemo ju upoznati. ako voliš čitati, čitaj Paula Coelha- "Zahir" ili "Alkemičar" ako nisi...bye...
21.07.2006. (16:42)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
kovrčava sue
da znam kaj hoćeš reći.. al ja od uvjek... radim kaj hoću većinom... imam svoja pravila.. ja nem radila ono kaj ne ću.. i osjećam se slobodno.. al ćesto mi sloboda dojadi.. imam osjećaj da hoću da me neko veže.. mislim da bi me možda nećija pravila osrećila... jer mi je moja sloboda dojadila.. opće nisam sretna dok sam potpuno slobodna.. dok nema nikog da mi proturjeći.. dok nema nikog da dokažem da mogu biti slobodna.. dok nikog ne zanima dal sam sretna..dok nikome nije stalo.. a potpuno slobodan moreš biti jedino sam.. a ja po takvom ne ću biti slobodna.. ja mislim da sloboda i sreća baš i nejdu jedno s drugim... ne znam.. al mi se jako sviđaju tvoja razmišljanja.. i možda ovo pročitam.. iako ne volim baš čitati..
22.07.2006. (01:50)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
kovrčava sue
da samo kaj možemo letjeti tak dugo dok nam neko ko nas je oslobodio svih okvira.. ne slomi krila.. dok nam snove ne pretvori u more.. onda smo žrtve tuđih pravila... niko nije sam postao takav kakav je.. zato nemoj nikog osuđivati... ja mislim da smo svi žrtve jedni drugih.. žrtve razočaranja... i na kraju se svi predamo... nakraju se pomirimo.. ni leptir ne leti slomljenih krila... i u svima postoji nekaj dublje.. samo kaj je to teško pokazati...al slažem se s tobom oko nas su kriva pravila... :o))
21.07.2006. (15:20) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
hatšepsut
mislim da nam ne treba nitko ko bi nas oslobodio...postoje znakovi koje trebamo znati slijediti i uopće znati vidjeti ih i prepoznati. oni nas vode. zato što dopustimo da nam drugi određuju pravila, zato smo nesretni. naša duša ne zna što su pravila, ne poznaje ljudski jezik...nju vodi određena energija...postajemo žrtve nečega jer nam se ruše pravila..ruši se određeni red po kojem živimo...ali kad se oslobodimo, očistimo svega, tek onda možemo spoznati što je to sloboda...možda ju još nećemo moći doživjeti..treba vremena..ali ćemo ju upoznati. ako voliš čitati, čitaj Paula Coelha- "Zahir" ili "Alkemičar" ako nisi...bye...
21.07.2006. (16:42) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
kovrčava sue
da znam kaj hoćeš reći.. al ja od uvjek... radim kaj hoću većinom... imam svoja pravila.. ja nem radila ono kaj ne ću.. i osjećam se slobodno.. al ćesto mi sloboda dojadi.. imam osjećaj da hoću da me neko veže.. mislim da bi me možda nećija pravila osrećila... jer mi je moja sloboda dojadila.. opće nisam sretna dok sam potpuno slobodna.. dok nema nikog da mi proturjeći.. dok nema nikog da dokažem da mogu biti slobodna.. dok nikog ne zanima dal sam sretna..dok nikome nije stalo.. a potpuno slobodan moreš biti jedino sam.. a ja po takvom ne ću biti slobodna.. ja mislim da sloboda i sreća baš i nejdu jedno s drugim... ne znam.. al mi se jako sviđaju tvoja razmišljanja.. i možda ovo pročitam.. iako ne volim baš čitati..
22.07.2006. (01:50) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...