Komentari

svijetuboci.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • Gjuroo

    evo, unervoziro sam se dok sam čitao ovo... izgleda me se taklo. iskreno, ticalo me se toliko da sam od frke htio stati na pola, al da... valjda više nemamo pravo okretati glavu u stranu. no more turning away. job well done :)

    avatar

    06.07.2006. (23:56)    -   -   -   -  

  • milena

    Meni vise zvoni Comfortably numb...toga me je najviše strah....

    avatar

    07.07.2006. (02:47)    -   -   -   -  

  • dmj

    Odličan post, na tragu naših nekadašnjih eseja. I, da razjasnim: ja ću isto koristiti engleske naslove kada pišem o nekoj ploči, pjesmi, filmu, ali mi je glupo forsirati ih u svakoj prilici, za opisivanje svih životnih događanja, kao što se nerijetko radi po blogovima. Nego, problematika odlučivanja i mene zadnje vrijeme jako zaokuplja, no sad ću imati problema poželim li je sročiti u post, pošto ću se sjetiti da si ti to već napravio bolje.
    Oćemo na Brkove sutra u Močvaru, btw?

    avatar

    07.07.2006. (09:32)    -   -   -   -  

  • shund

    Sviđa mi se post. Apropo razmišljanja o budućnosti, uvijek se s čudnim veseljem sjetim Casha i njegove Solitary man; zamišljam sebe kako ostavljen od svih ljudi (i samog sebe) u društvu vjernog psa (vučjaka kakvog sam imao kao klinac) ispijam konjak na trijemu ruševne kućice i promatram zalazak sunca. Više mi ne bi trebalo, samo da imam svoj mir...

    avatar

    07.07.2006. (12:03)    -   -   -   -  

  • picigin

    Khm, da, nekad nas neke pjesme, ili samo neke misli ( o pjesmama, knjigama/ ma može i o bilo čemu drugom) zavrte i podsjete na neka druga vremena kad smo ih drugačije doživljavali i nije nam bilo ni u peti da ćemo ih jednom ovako (ili onako) doživljavati, da ćemo tražiti neka značenja koja će biti primjenjiva i na nas, neke sličnosti, ili neka univerzalna značenja, jer, ipak smo isti kao drugi, da će potaknuti neka razmišljanja koja su negdje ispod i ne razmišljamo o njima sve dok ne sjednemo napisati post jer smo se dogovorili s nekim, jer tamo netko viri u naš svijet u boci, jer i sami osjećamo da želimo nešto reći. i ovaj ( ii neki drugi, 2 reda napisano, 1 slika ili ne znam što) post se može bit taj telefonski poziv, gdje ni ne razmišljamo hoće li tko dići slušalicu, zapravo nismo ni sigurni da uopće treba, jer post nije pisan zato, niti je bio zamišljen tako. to je tek jedan tijek svijesti. a kako svi živimo u svojim bocama i čitav naš svijet je u njima, onda ponekad nije loše vidjeti da i u nekoj drugoj boci netko ponekad ima ista pitanja, dvojbe jer svi smo mi manje više pomalo odgovorni za sebe i za druge i da, bilo bi nam neizmjerno lakše da možemo nazvati nekoga i pitati ga jel to dobro, jel to ispravno, jel to najbolje za nas i za ljude oko nas. toga nema. ja koliko god razmišljam i dumam o nečemu, na kraju nisam ništa pametnija i sve se svede na to da - zažmirim, napravim i nadam se najboljem. i to je odgovor. nadam se najboljem. :))

    avatar

    07.07.2006. (15:37)    -   -   -   -  

  • Kaco Mortale

    "Koliko je od moje budućnost već postalo prošlost?". Jaka rečenica.

    avatar

    07.07.2006. (16:25)    -   -   -   -  

  • picigin

    Ma da, znam da sam nešto zaboravila. I ja sam zapazila gorespomenutu rečenicu. Al ne zato što je to jaka rečenica. Ipak je to samo rečenica. Veliko slovo na početku, upitnik na kraju. Da, upitna rečenica, ali takvih (ili drugačijih) ima more. Nije rečenica jaka. Ali je zato misao jaka. Sa upitnikom ili bez ;))))

    avatar

    07.07.2006. (21:48)    -   -   -   -  

  • Poljopankerdnik

    Poljopankerdnik štuje ovo pismo. I šalje molbu nebesima, neka nijedan telefonski poziv Svijeta u boci ne prođe neodgovoren.
    U ime Pinka i Floyda i Syda svetog...

    avatar

    08.07.2006. (00:12)    -   -   -   -  

  • rutvica

    jao, u sridu. i nemoj misliti da su takvi strahovi rezervirani za muške.

    avatar

    08.07.2006. (01:25)    -   -   -   -  

  • uskrsli pklatovi

    ceznja nereligioznog covjeka da se poreligiozi? :)

    avatar

    08.07.2006. (04:22)    -   -   -   -  

  • aparatczyk

    Veličanstven post, ali otkud? Što se to događa? Ima li poseban razlog? Mislim da sam do sada ja bio najčešćei proizvođač bluesa na ovim našim blogovima, ali otkud ti s time?
    Što je najgore, u potpunosti se slažem s tobom, osobito po pitanju donošenja odluka...
    @ Milena: Comfortably numb? Pa to bi bila konačna utjeha, postati imun na sve i "ugodno otupio".

    avatar

    08.07.2006. (13:15)    -   -   -   -  

  • picigin

    ma da. još sam se sjetila nečeg, (u redu dok sam plaćala lubenicu) pa moram komentirat (još), ako se to smije. a i ako se ne smije, nema veze. mislim, postavit tako jedan post, nije baš skroz bezveze. ima to i odjeka. to ti je ko kad baciš kamen niz strminu pa se zakotrlja, pa usput pokupi još neke ( manje ili veće) kamenčiće pa se dalje kotrljaju zajedno tu ne mislim da se mi blogeri doslovno kotrljamo zajedno, već naše misli. to s tim telefonom me je ( iz čista mira) sjetilo još nečeg. pa ću se nadovezat. opet. i ta tvoja pitanja, jel to dobro, jel to ima smisla, jel to može bolje - sve me to (pod)sjetilo na vrijeme dok sam bila na faksu i naših vježbi ( zašto sam se toga baš danas sjetila?). svako od nas bi započeo s jednom idejom i razrađivao ju, slagao, dotjeravao do trenutka kad će se sve kockice složiti u savšeni red, često se noćima mučili oko toga, jer negdje nešto baš ne stane i ne štima, a onda bi došla asistentica il asistent, ovlaš pogledala preko ramena i rekla : a zašto to ne probate ovako, pomaknuti ovo ovdje ili tako neku sitnicu koja bi cijelu koncepciju srušila u vodu, vratila nas na početak, ali nekako bi se sve puno lakše, puno brže i puno bolje složilo. odjednom je bilo mjesta za sve i sve je bilo na svom mjestu. toga se ja bojim. tu bi taj poziv, neki asistent ili asistentica jako dobro došla. bojim se da ne guram neku svoju (sad više ne na faksu, nego sad neku životnu) koncepciju, razrađujem ju, istjerujem ju, koliko god nesavršena bila, a možda je pogrešna. možda bi bilo lakše da se taj netko (tkogod to bio) naviri i kaže mi: a zašto ne probaš ovako. možda bi to otvorilo neki novi pogled na sve, nešto što ja zavedena razrađivanjem svoje koncepcije ( u prenesenom smislu, jasno) neprosto ne vidim. i zato hodam po svijetu i tražim neke znakove, putokaze. tumačim si snove, koji su možda sasvim bezvezni snovi, ničim izazvani, a ja tražim neku poruku, sitne znakove, kao, puken mi veza na internetu, a ja to protumačim kao znak da ni ne trebam prikeljiti novi post na svoj blog il komentirat nešto. al svejedno to napravim. jer sam tvrdoglava. jer sam žensko. jer sam vodenjak jer znam i sama da znakovi vjerovatno i nisu znakovi. uh. zaustavljam se ovdje. nije fer da je komentar tako dugačak. nije pristojno. a ja nisam neproistjna. uglavnom. hm.

    avatar

    08.07.2006. (15:40)    -   -   -   -  

  • shund

    ajme meni.

    avatar

    09.07.2006. (23:51)    -   -   -   -  

  • Ribafish

    hvala što si (puno bolje od mene, naravno) napisao ono što sam razmišljao dok sam popišan čekao satima prtljagu na aerodromima... majstore! idemo pit u cetvrtak!

    avatar

    11.07.2006. (12:22)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...