Komentari

rilady.blog.hr

Dodaj komentar (51)

Marketing

  • libraria

    nadam se da te nije zadesila smrt tebi neke drage osobe! draga, bilo bi puno bolje da izražavaš svoje osjećaje, da svakodnevno negativnu energiju izvlačiš iz tijela i duše jer u protivnom ona se gomila u tebi, polako i sugurno te jede iznutra, a onda se odjednom nađeš pred narušenim zdravljem! šaljem ti veliki zagrljaj začinjen poljupcem prijatelja!

    avatar

    27.06.2006. (22:54)    -   -   -   -  

  • Amy

    Razumijem te... Mrzim plakati pred drugima i mrzim pokazivati osjećaje... Ali ni ti ni nitko nije vreća bez dna i sve što potisneš negdje duboko u sebe mora izaći van... A to obično ne ide polako nego bude nešto u stilu velikog praska... Nađi jednu osobu, jedan (ili više) list/ova papira i izbaci to iz sebe, ako možeš. I drži se...

    avatar

    28.06.2006. (00:14)    -   -   -   -  

  • Thoughts that don`t silence

    nije dobro potiskivati svoje osjećaje, zanemarivati ih...kažu da sve što se svjesno potiskuje daleko u zaborav jednoga dana nesvjesno izlazi iz nas...žao mi je zbog smrti...mrzim je iako je ona sastavni dio "naših" života...p.s.prvi put sam na tvome blogu...Pozzzz

    avatar

    28.06.2006. (01:08)    -   -   -   -  

  • Black, White and Life

    nadam se da je sve u redu, nitko nije ljubitelj smrti i strasno je kada nam dodje u obitelji i bliznje, nazalost sastavni je dio zivota i to je jedino sto nam neminovno dolazi.
    pokazivanje osjecaja je i meni tesko u takvim situacijama. meni je puno puta lakse misliti da sto god se je desilo, tako je iz nekog jako dobrog razloga i tu osobu cekaju puno bolje stvari, stoga nisam tuzna, i nije tuzno...

    avatar

    28.06.2006. (05:10)    -   -   -   -  

  • nigdje veze

    trebala bi pokazivati osjećaje...vjeruj mi lakše je tako...a ovaj post ništa ne kužim - je li netko umro? Nadam se da nije...

    avatar

    28.06.2006. (06:20)    -   -   -   -  

  • provi

    valjda ovaj post nema podlogu u stvarnom životu (trenutno)... u svakom slučaju, i ja dobro skrivam bol, pogotovo kada se radi o nečijoj smrti... pokazujem ljutnju, ali bol ne...

    avatar

    28.06.2006. (07:38)    -   -   -   -  

  • Emmaline

    moja sucut draga... cuj, svatko se sa smrcu nosi na svoj nacin... ti si odabrala onaj koji tebi pomaze...

    avatar

    28.06.2006. (07:55)    -   -   -   -  

  • pandalavanda

    žao mi je :( nadam se da ćeš ubrzo prestati tugovati

    avatar

    28.06.2006. (08:09)    -   -   -   -  

  • JJ

    ne znam... ja se iskljucim od svih... nadam se da nema trenutno neke podloge IRL ... :* jutro

    avatar

    28.06.2006. (08:09)    -   -   -   -  

  • zvoncica

    draga moja... ma sutjet cu.

    avatar

    28.06.2006. (08:18)    -   -   -   -  

  • Athena Air

    I sa smrću se treba znati nositi i nije lako. Ali nemoj dozvoliti da ti se nagomila, iskoristi ispušni ventil. Nadam se da nije netko jako blizak. Ljubim te!

    avatar

    28.06.2006. (08:30)    -   -   -   -  

  • tko pita, ne skita

    Draga moja, jako mi je žao ako si izgubila nekog bliskog, i ponekad onaj početni šok napravi svoje. Ne dozvoli nam da u potpunosti budemo svjesni što se događa, a možda je tako i bolje. Ipak, svaki osjećaj, bio dobar ili loš, treba 'odradit'. Da li će to netko napravit u sebi ili ga podijelit sa nekim, ovisi o svakom od nas. Ono što je bitno je da se suočiš sa tom boli. Možda nije ni vrijeme ni prilika za ovakvu usporedbu, ali ipak ću ti napisat. Ako imaš trn u prstu, boli te, možda podnošljivo, ali svejedno boli, trajno, ali ako čeprkaš da ga izvadiš, boljet će još više, ponekad nepodnošljivo, ali kad ga izvadiš, bol polako nestaje... vrijeme ipak napravi svoje. Drži se ...

    avatar

    28.06.2006. (08:50)    -   -   -   -  

  • vakuum

    To je dobro, za okolinu... a jaaaako loše za tebe, draga. Znam to. Pitaj me.

    avatar

    28.06.2006. (09:40)    -   -   -   -  

  • CFF

    Zao mi je...
    aj navrati do mene koji put pozdrav..

    avatar

    28.06.2006. (09:41)    -   -   -   -  

  • Penellope

    Iskreno se nadam da ti nije umro nitko blizak. Ako je, žao mi je:/
    Jako se teško nosim sa smrću, zbunjena sam, čudno reagiram, kada bi trebala plakati, suze ne idu, kada nitko ne očekuje, zaplačem...čudno.

    avatar

    28.06.2006. (10:34)    -   -   -   -  

  • libraria

    uz tebe sam! K I S S

    avatar

    28.06.2006. (10:52)    -   -   -   -  

  • just-a-woman

    nekad je dobro isplakati se... onako od srca... svu tugu izbaciti iz sebe suzama. Kad nitko ne gleda. I nitko ne mora znati. Ali tebi će biti lakše.

    avatar

    28.06.2006. (11:08)    -   -   -   -  

  • my virtual shelter

    nadam se da nije nešto iz tvoje blize okoline potaklo te na ovaj post.. i ja se teško nosim sa smrću... i upravo kao penellope ne odreagiram kad treba.. uvijek su neke zakašnjele reakcije... što zna biti puno gore... zato pokazi osjećaje.. drzh se.. šta god da je... pusa

    avatar

    28.06.2006. (11:18)    -   -   -   -  

  • Vražja posla

    Ja uvijek jako izražavm svoje osjećaje. Tako mi je lakše.

    avatar

    28.06.2006. (11:22)    -   -   -   -  

  • osmijeh....

    uhh... čovjek ne zna što je bolje ili gore, jel pokazivati ili ne osjećaje, ja pokazujem, na meni se odmah vidi kakva jesam, ne znam jel to dobro, ali što je tu je, takva jesam

    avatar

    28.06.2006. (12:27)    -   -   -   -  

  • Archie The Nezasitna

    moja sućut ako je urmo neko tvoj :(! Inače, i ja sam isto takva.. za ljudima u biti ne plačem,ne oplakujem ih nešto,al za životinjama... tugujem danima, tjednima.. :(((! Bolne emocije ne pokazujem inače, pokazuju drugima da sam i ja ranjiva, pa radije gradim zidove i kule oko sebe i čuvam se..

    avatar

    28.06.2006. (13:28)    -   -   -   -  

  • mirisdunje

    Kad mi je majka umrla, bila sam na poslu, u Sarajevu, tri sata udaljena od mjesta , gradica na moru, gdje su roditelji zivjeli...Ljudi su se cudili sa koliko pribranosti sam dosla s posla kuci, organizirala prijevoz do rodnog grada, sve sto je trebalo ovdje posvrsavati, stigla dole, sve izorganizirala....i hrabro se drzala....Svi su mi se divili, ponetko je mozda i pomislio da sam bescutna....A ja...ja najbolje znam kako mi je bilo...i kako sam nakon nekoliko mejseci sve to ponovo prezivljavala...Nedam nikome da vidi moju bol...mozda napisem u astihovima, ali nedam da mi se vidi na licu...Nitko nema pravo da se hrani mojoj tugom i mojom bli...niti da me sazaljeva...Ja moju bol sama odboljevam...

    avatar

    28.06.2006. (14:37)    -   -   -   -  

  • izgubljena

    ako želiš prestati šutiti, znaš gdje sam :********

    avatar

    28.06.2006. (15:10)    -   -   -   -  

  • Ovo je moja luka ...

    meni je lakše kad pokažem osjećaje.. je da onda drugi otkriju sve moje slabosti, ali onda shvate i koliko sam hrhka i osjećajna pa me bolje čuvaju.. sve ima svoje prednosti i mane.. :o**

    avatar

    28.06.2006. (16:08)    -   -   -   -  

  • ledenaicy

    Ah, šutnja je zlato...pa dok se sve istaloži, tamo negdje u duši, onda izbije..ako ti je umro netko blizak, moja sućut..i ja šutim, dok ne pukne...

    avatar

    28.06.2006. (18:06)    -   -   -   -  

učitavam...