Komentari

serafina.blog.hr

Dodaj komentar (33)

Marketing

  • SadisticoShy

    Da, da i noga u guzicu može biti korak naprijed, no netreba se miriti sa sudbinom, ponekad i treba i lupiti šakom o stol i kao mali Oliver Twist zatražiti još i pogledati i iznad zidova i okvira u koje nas svrtavaju, jel ljudi kojima je loše a ne čine ništa da promjene stanje stvari, možda i ne zaslužuju bolje ili neznaju da to bolje i postoji.

    avatar

    25.06.2006. (17:26)    -   -   -   -  

  • serafina

    @SadisticoShy- ma falia si poantu.U redu je buniti se, ali treba birati bitke i načine na koje se vode.Al oprošteno ti je, ti si po avokaciji anarhist;)

    avatar

    25.06.2006. (17:37)    -   -   -   -  

  • SadisticoShy

    da, da, poanta je, nemoj baš uvijek i svugje glamiti, ima onih koji su i dublje u ...jelda...od tebe ;) nego daj mi sms-aj, mail da ti posaljem avatar

    avatar

    25.06.2006. (18:22)    -   -   -   -  

  • aquaria

    Uistinu, treba razlikovati nevolju od neugodnosti. Nevolja je nevolja - kao ova starog logoraša iz priče koji nije imao što jesti i još više od toga... A neugodnosti - pun nam je život neugodnosti, zaista se moramo zapitati ne pretjerujemo li mi u nekim stvarima. Možda si mi ovim pomogla, jer i ja sam došla u sukob sa samom sobom prije mjesec dana kad je došlo do nesuglasice za koju sam smatrala da je nepotrebna i da nisam ja kriva. Nesuglasice između mene i vrlo bliske osobe iz obitelji. A još uvijek me izjeda i stalno podsjeća na sebe i žao mi je zbog svega. Možda bi i nju i mene trebalo opaliti nogom u stražnjicu, pa bi bio mir... ;))))

    avatar

    25.06.2006. (18:27)    -   -   -   -  

  • Digital Domina

    Nekome su životni problemi, oni tuđi, tipa gluposti poznatih, pozicija nogometnog kluba, anemome sitne neugodnosti hrenovka i zelja. Svako je sklon vlastitoj percepciji ;)

    avatar

    25.06.2006. (18:54)    -   -   -   -  

  • zrno gorušice

    Ja pamtim onu: "Život je takav-čupav i dlakav", a možemo dodati i vrlo "kvrgav"!!! Htjedoh te upitati, nekako svhvatih ili mogu zaključiti (možda sam u krivu) da si iz Splita??? Ja pred kraj kolovoza dolazim na seminar, pa ako želiš mogle bi se i upoznati. Imaš li tu želju, a pogodila sam mjesto, javi mi se na mail (majcika@katolici.org), da se dogovorimo :))

    avatar

    25.06.2006. (21:51)    -   -   -   -  

  • P A N T E R A

    draga moja, razumijem te. i ja sam takva. ali, ne bih rekla da se radi o naivnosti. ja sam tu naivnost kroz godine preimenovala u dobrotu. i zaista je tako. malo je dobrih ljudi, a ti si jedna od njih. i zapamti...kvrge prolaze, ali dobrota je vječna i uvijek, ali baš uvijek, biva nagrađena... ti si savršena i ne zaboravi to... a oni koji rade kvrge-a nek ih rade! njima su na duši!zamisli kako tek izgledaju?! tvoj put je ravan i popločen žutim ciglama. zasigurno negdje držiš i sjajne crvene cipelice :) laka ti noć...

    avatar

    25.06.2006. (22:20)    -   -   -   -  

  • kate

    ...zivot je sjeban... i dok se s tim ne pomirimo bit ce nam samo gore....

    avatar

    25.06.2006. (23:32)    -   -   -   -  

  • hbmars

    Ne možeš saznati koliko je visok vrh dok ne dotakneš dno. Svaki preživjeli udarac povećava toleranciju na snagu novih udaraca. I tako povećava izdržljivost.

    avatar

    25.06.2006. (23:48)    -   -   -   -  

  • Athena Air

    Ponekad je svejedno je li nevolja ili neugodnost, jer oboje predstavlja nešto što treba riješiti, a dok se ne riješi stoji tamo negdje kod malog mozga i kopka, kopka. I muči. Ne valja to gomilati, kako god se zvalo. I da, otac mi je znao reći da se u životu treba najviše čuvati bolesti, gladi i rata, to su jedini pravi problemi. Hm, u ovom materijalizmu u kojem živimo, vjerujem da bi se moglo komotno dodati još nešto na listu.

    avatar

    26.06.2006. (09:01)    -   -   -   -  

  • posoljeni zrak

    Nevolje i neugodnosti… Možda je normalno da subjektivno ponešto izgleda poput nevolje a zapravo je samo neugodnost. Ali, mislim, jutros pročitah nešto zanimljivo na sličnu temu: da je jako dobro verbalizirati svoje osjećaje, ne radi se samo o pozitivnim osjećajima nego i o negativnima, kako bismo mali pročistili sjećanje i mrvicu objektivnije prišli čitavoj situaciji…
    Moje iskustvo: ponekad se nakon takve verbalizacije (ako je iznosim pred čovjeka) osjećam pomalo posramljeno u smislu: ah, što će sada taj netko o meni misliti?! Ali, možda to treba izreći pred osobom od povjerenja i tada ona neće misliti ništa loše i ono što sam ja ostat će netaknuto. Neće me osuđivati; neće misliti kako sam to mogla reći; kako sam se mogla i smjela tako osjećati…
    Sviđa mi se kako je to definirao @melkior. Mislim da je to jako istinito…
    Ostavljam veliki pozdrav sa željom da se ciknuta viola ubrzo naštima na svoj ton ;) Ne daj se!!

    avatar

    26.06.2006. (09:59)    -   -   -   -  

  • yosie

    da, skroz istinito,... e takvu nekakvu teoriju imam i ja kada sad tužna, ljuta, razočarana,... pusu ti šaljem i nadam se da ćeš izaći iz depre ;))

    avatar

    26.06.2006. (11:10)    -   -   -   -  

  • Pjesma o jednoj mladosti

    Žao mi je, draga. I zbog napuklog glasa i zbog šoka i razočaranja. Naivna? Bit ćeš vjerojatno i dalje. I ja sam, pa se nosim. Jer, "život je kvrgav". Šaljem ti zagrljaj.

    avatar

    26.06.2006. (11:31)    -   -   -   -  

  • teuta

    Bok, draga....Znaš ja ipak mislim da je najteže oprostiti samom sebi. A da treba znati opraštati drugima, to je sigurno ispravno razmišljanje i mislim da bi tako trebalo biti, jer inače čovjek živi u nekom ogorčenju i neprestano je opterečen time. Sam čin opraštanja oslobađa čovjeka. Svi mi znamo često puta ispasti naivni, što i neće biti negativno ako iz toga nešto naučimo za slijedeće naše poteze u životu. Meni kad je najteže, uvijek se sjetim nekih događanja, nekih tragičnih situacija kojima su bili izloženi mnogi ljudi, i tada se posramim svojih problema, na neki način. Topli pozdrav, srećo....cmokkkkk.

    avatar

    26.06.2006. (13:03)    -   -   -   -  

  • Gali

    Ponekad smo svi pomalo naivni. I dobro je da imamo nešto što nas na tu našu naivnost podsjeća. Inače...

    avatar

    26.06.2006. (14:30)    -   -   -   -  

  • serafina

    @aquaria-Noga u stražnjicu nekad je izvrstan izbor, a najgore je kad nisi ljut nego razočaran kao ja. To je najgora kazna.
    @DigitalDomina-dobro došla na moj blog, pravo zboriš.
    @zrno gorušice-Ja nisam iz Splita, fulala si čak i županiju. Ja sam ti puno sjevernije.
    @panterice-Hvala, hvala i još jednom hvala, ali ja nisam savršena. Daleko sam ti ja od toga. I ovaj nik Serafina tu je da me podsjeti na nešto čemu ja težim, ali sam daleko od toga i ovaj blog je dokaz tome. Ipak hvala na tome kako me doživljavaš.
    @kate-Ne želim se sa tim pomiriti, to bi značilo da ja svojim pokušajima i željom da ga učinim boljim samo tratim vrijeme, vjerujem da nije tako!
    @melkior-Dobro zboriš, ali skupo koštaju te škole.
    @AthenaAir-Istinito, ne treba ništa u sebi zakopati, muči i guši cijeli život kao kamenčić u cipeli. Vrijeme liječi sve, vidjeti ćemo je li to tako.
    @triptih-Viola će opet zasvirati, samo će ton biti uvijek malo tužniji. I da, u pravu si, sve treba izverbalizirati i podijeliti sa nekim najbližim odmah je lakše!
    @yosie-Hvala na pusi, zbilja liječe, već mi je bolje;)
    @pjesmo-Je, je, sa naivnošću u duši se zapravo rodiš i teško je to izbiti iz sebe. Takvi smo kakvi smo!
    @teuta-I to što predlažeš nije loša terapija, hvala!
    @Gali-Je, dobro je to,ali boli kao sam vrag!

    avatar

    26.06.2006. (16:23)    -   -   -   -  

  • u ime...

    Kad bi život bio samo ugoda, nikad ne bismo naučili koliko smo hrabri - Hellen Keler. Meni se sviđa tvoja naivnost...ona je samo dokaz tvoje dobrote... no, treba se naučiti i nositi sa ljudima koji ne misle kao mi. Ova priča tvog oca je...predobra!!! I kad si već sjevernije od st, ajde prišapni odkud si... nikom neću odat :))) (možda si blizu mene :))

    avatar

    26.06.2006. (21:52)    -   -   -   -  

  • zgbaba-bez šminke

    ova ohrabrujuća priča se nekako poistovjećuje s onom molitvom:

    Bože, daj mi snage da izdržim ono što ne mogu promijeniti,
    daj mi hrabrosti da promijenim ono što promjeniti mogu i
    daj mi mudrosti da ovo dvoje razlikujem!

    Naučila sam je ko klinka, pripisuju je mnogima, a ja imam neki apšisali papirić koji spominje neku nepoznatu osobu iz 1700 i neke kao autora...
    svaki dan se trudim toga prisjetiti i tako živjeti...
    teško je, al sve što je lako brzo ishlapi :)

    avatar

    27.06.2006. (01:42)    -   -   -   -  

  • Gali

    E da da draga, boli. Al kaj se može. Vele da je cijeli život atom boli, tu i tamo protkan blaženstvom :)) (što li sam bistra)

    avatar

    27.06.2006. (11:26)    -   -   -   -  

  • jednostavan život za komplicirane

    Da, imaš pravo...Makar ja vjerujem da u svakoj situaciji treba živjeti što je bolje moguće, dostojanstveno i dobro. Ali i metode moraju biti takve. Zašto ne jesti lazanje umjesto hrenovnki, ako se može? Ali biti svjestan ostatka svijeta kojemu nije tako dobro. I učiniti nešto. Bilo što. Biti ljubazan za početak. Pomoći susjedu nositi teške vrećice. Dati dio regresa za humanitarnu akciju. Nešto... Pozdrav. I reci mi, kako si? Ja ok.

    avatar

    27.06.2006. (14:53)    -   -   -   -  

  • ( Angel of Darkness )

    mnogo ljudi nema što jesti,a mi se budimo zbog gluposti...ja sam dosta eksplozivna,ali se učim samokontroli...pokušavam druge što manje povrijediti,jer nažalost svašta mi izleti prije nego što razmislim...ja sam na neki svoj način protumačila tvoj post-nemoj se ljutiti...

    avatar

    27.06.2006. (19:29)    -   -   -   -  

  • niniane

    A evo mene nakon dugo vremena... da ti se bar malo javim...jako lijepa priča, poučna... Kao i zadnjih par postova, kao i praktički svi tvoji postovi koje sam ikad čitala. Natjeraju čovjeka da se malo zamisli nad nekim stvarima. I upravo mi je zato do boli žao što sam trenutno u situaciji da ne mogu biti onako aktivna u blogosferi kao nekad... No bit će boljih dana. A ti si uvijek jedna od prvih čije blogove otvaram kad ulovim priliku. Veliki pozdrav i pusa!

    avatar

    28.06.2006. (10:21)    -   -   -   -  

  • trill

    Prvo, drago mi je da si riješila sama sa sobom dilemu oko tvog pisanja ili ne bloga. Lijepo pišeš, zanimljivo i falila bi mi kad bi prestala, ali najvažnije je da se ti pri tome osjećaš dobro. Ako je tako, riješi se svih sumnji :)
    Priča je izvrsna. I ja sma se sad malo zamislila. Nekako su me/nas snašle doma nekakve nevolje i malo sam se umorila od svega toga. Sad se i ja pitam jel sve to baš toliko strašno ili su to ipak samo neugodnosti..

    avatar

    28.06.2006. (11:13)    -   -   -   -  

  • odluka

    Pozdrav, čvrsta odluka je put ka naprijed.

    avatar

    28.06.2006. (11:55)    -   -   -   -  

  • AL SAROUKH

    ma da, al opet da me jebu svaki dan s istom hranom, mislim da bi i ja iskočio iz kože. Ja živčanim na mamu jer kuha skoro svaki dan isto,, pa znam da je to neugodnost, al jebga ja sam jako tankih živaca

    avatar

    28.06.2006. (13:22)    -   -   -   -  

učitavam...