Komentari

lanxsatura.blog.hr

Dodaj komentar (18)

Marketing

  • maja-uime

    ovo si prekrasno napisala...sve što nam treba, sve što nas veseli, sve što nas smiruje...nalazi se u nama, veliki ti pozdrav šaljem

    avatar

    15.06.2006. (09:15)    -   -   -   -  

  • ANONIMAC

    Da,najviše me strah da život samo prođe pored mene.Prekrasno napisano,hvala za lijepo jutro:)

    avatar

    15.06.2006. (10:04)    -   -   -   -  

  • posoljeni zrak

    Slažem se s Jungom. Put do sebe je najteža stvar na svijetu. Upoznati sebe, prihvatiti sebe, oprostiti sebi, dati sebe,…
    Zanimljivo ti je razmišljanje.
    Ma, mnogi od nas bježe od sebe na različite načine. U buku, u obveze, u društvo,… A ostaju prazni. Dokaz je to da je bitno nešto drugo. Nadam se da ćemo svi jednom shvatiti što je bitno i da ćemo dotaći Puninu…
    Ostavljam pozdrav u nadi da ću ovo uspjeti staviti u komentare kod tebe i da neću i opet razočarano zaključiti: opet ništa…
    Stoj mi dobro! :)))

    avatar

    15.06.2006. (10:34)    -   -   -   -  

  • zaljubljena u ....

    BAŠ JE LJEPO........BTB.............PUSA..

    avatar

    15.06.2006. (11:08)    -   -   -   -  

  • pegy

    Volim putovati, iako to ne radim baš prečesto. Ono što me od pojava koje vidim oko sebe čudi je da ljudi stalno imaju potrebu za nekim stranim zemljama. Dobro, jasni su mi oni koji su Hrvatsku cijelu obišli, ali više je onih koji stalno negdje drugdje traže ljepotu, a onu koja im je pred nosom i ne gledaju. Tako je i na ovom primjeru upoznavanja krajolika u odnosu na upoznavanje sebe. Kao i onome, želja za upoznavanjem novih ljudi. Lijepo je sve to, samo, baš ono što si i ti rekla, možda je ipak najbolje prije toga zaviriti u sebe. Onda će i sva druga upoznavanja biti produktivnija i temeljitija.

    avatar

    15.06.2006. (14:08)    -   -   -   -  

  • serafina

    Slažem se sa tobom, najteže je sebe iskreno sagledati i prihvatiti i da mnogi od toga bježe. Ali lijep je i putovati i to otkriva neke nove spoznaje ne samo o drugim narodima i krajevima nego i o nama samima. Kao i uvijek, treba uzeti od svega pomalo. Sreća se krije u sredini, najteže je naći baš taj livel...baš te volim čitati.

    avatar

    15.06.2006. (14:21)    -   -   -   -  

  • svjetioničarka

    Treba putovati. To je nužno za naš osobni boljitak. Isto tako treba gledati. Treba ZNATI gledati! Meni, primjerice, na relatino rijetkim putovanjima uvijek ostane onaj neki upitnik u zraku jer vidim bezbroj zdanja, muzeja i tome sl. Ali mene ništa to ne može fascinirati kao jedan zanimljiv čovjek.
    Opet mi se sviđa kako razmišljaš, pa ne mogu drugačije nego se samo nadovezati na tvoj post. Pozdrav :))

    avatar

    15.06.2006. (14:39)    -   -   -   -  

  • slatko grko

    Najteže je preispitat i upoznat samoga sebe,a mislim da nikad i ne sagledamo sebe objektivno,a slažem se i s putovanjima,često nešto tražimo dalje a imamo sve jako blizu i nikad ne vidimo.

    avatar

    15.06.2006. (17:06)    -   -   -   -  

  • sirotinja

    Prelijepo... Posebno zadnja rečenica...

    avatar

    15.06.2006. (21:13)    -   -   -   -  

  • @pple

    Svemir je tako lijepo gledati sa naše Zemljice. Neka zvijezde ostanu mali blješteći kristali na nebeskom svodu, jer možda iz bliza nisu tako lijepe kao izdaleka. I ja volim laganiji ritam, kada putujemo rađe biramo obične, sporedne ceste nego brze autoputeve. Uz sporedne ceste su kuće, u kućama ljudi i život. Male stvari koje putem mogu vidjeti obogaćuju me više nego jurnjava nekom brzom cestom.
    Nije blještavilo uvijek i bogatstvo duha, a sebe možemo spoznati bolje kroz male stvari.
    Pozdrav!

    avatar

    15.06.2006. (21:33)    -   -   -   -  

  • pustinja-oaza

    sjajan tekst. U Njemu živimo, mičemo se i jesmo. Treba se svakom novom danu radovati, te zahvaljivati Gospodinu na tom danu. Te prihvatiti ga iz Njegovih ruku. Svako dobro. Btb+

    avatar

    15.06.2006. (22:06)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    Ma ne, u svemir ne. Ne volim visinu :D Ali putovanja - zašto ne? Ne mislim da tome teže ljudi prazne duše. Štoviše, putovanja obogaćuju, omogućuju da naučimo cijeniti ono što imamo doma, dakle, to svoje dvorište, cvijeće i ptice. Nije li najljepše vratiti se doma? To što ljudi ne znaju cijeniti male stvari, to je drugo pitanje. Pitanje njihove osobnosti. Moguće je da neki to "liječe" traženjem sebe okolo naokolo. Uostalom, netko je rekao da put do samog sebe vodi oko svijeta ;)

    avatar

    15.06.2006. (22:45)    -   -   -   -  

  • mirta

    Super mi je ova usporedba sa svijetom i ljuskama na zmaju.... , Njegovom snagom se borimo i stvoreni smo za pobjede jer Božja djeca ne mogu gubiti. Btb! :)

    avatar

    16.06.2006. (00:45)    -   -   -   -  

  • mama sepia

    ponekad je najteže ispuniti rupu nezadovoljstva u sebi...kad bi za to posojalo neko jednostavno rješenje, propala bi industrija antidepresiva...pozdrav :)))

    avatar

    16.06.2006. (08:16)    -   -   -   -  

  • Umjetnik

    Moram...
    "Ne želim projuriti kroz život u stalnom strahu da ću nešto propustiti i izgubiti, dok mi ono najvažnije izmiče pred nosom...."
    Mene se ova rečenica posebno dojmila...
    I zaključio sam da se trudim i
    trudit ću se živjeti bez razmišljanja o tom
    jesam li nešto propustio...
    Teško je ali može se...

    avatar

    16.06.2006. (08:48)    -   -   -   -  

  • portretsnova1

    Ponekad je teško sa sobom na put. :-)

    avatar

    16.06.2006. (09:13)    -   -   -   -  

  • Ponekad je tesko shvatiti da se smisao zivota ne krije u spilji na Tibetu...

    avatar

    16.06.2006. (15:05)    -   -   -   -  

  • šum srca

    posebno me dira ova borba sa zmajem...ma jednostavno sve je borba čim znaš istinu a nisi u njoj,zvalo se to bijeg od sebe ili ne znam kako već sve je to jedna duhovna borba koja će trajati do smrti...tako ja gledam...

    avatar

    16.06.2006. (15:15)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...