Komentari

rockmama.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • PUNKS NOT DEAD!!!

    Daj kreso napiši neki normalan post, al eto.

    avatar

    20.05.2006. (00:14)    -   -   -   -  

  • ...bozanska psihijatrija...

    a stvarno kreso...daj se angažiraj! hehehhee...

    avatar

    20.05.2006. (00:34)    -   -   -   -  

  • uyulala

    he he he....rambo je zakon!!!! nego, dolazin ovi vikend katamaranom......pa ako budes u bol, javi se.....bar dodi na kavu.... :)

    avatar

    20.05.2006. (02:24)    -   -   -   -  

  • God Save The Rock 'N' Roll

    nije mi on nešto napet..........nego, sretan ti ovaj današnji dan...znaš ti šta je u pitanju...

    avatar

    20.05.2006. (20:23)    -   -   -   -  

  • Only the Good Die Young

    šta je u pitanju

    avatar

    21.05.2006. (22:18)    -   -   -   -  

  • llll

    ajme meni koliko sranja ovuda,ko je mene tu sla?

    avatar

    23.05.2006. (19:49)    -   -   -   -  

  • ...andy...

    ej ljubavi eto drago mi je da ti se svidio post, možda me još koji put pukne inspiracija pa te počastim sa onakvim iznenađenjem...ajde pa se vidimo...budi mi dobar...kiss

    avatar

    25.05.2006. (17:32)    -   -   -   -  

  • Menu

    Ajme kreso, nis ima pojma u četvrtak. Zbog tebe je 2.b izgubi. govno jedno komunjarsko nemaš pojma igrat na balun. Ona umjetna ljutnja je svima išla na kurac. jadan si i moraš naučit primat poraz, a ne iz poraza izvlačit pozornost...

    avatar

    26.05.2006. (08:07)    -   -   -   -  

  • God Save The Rock 'N' Roll

    zamalo junak jučerašnje utakmice, ali nažalost samo zamalo...

    avatar

    26.05.2006. (19:42)    -   -   -   -  

  • ...bozanska psihijatrija...

    eeeeej..pa di si ti meni?? nismo se odavno vidili..hehehee...ajde uzivaaaaaaaaj...vidimo se..... :) znat ces ti ko je..... :)

    avatar

    30.05.2006. (23:14)    -   -   -   -  

  • Only the Good Die Young

    evo vam nešto o anarhiji... skinuto sa: sucks.blog.hr
    za kresu kao komunjaru

    Bio jednom davno kontinent zvan Anarhida. Tamo nije bilo vlade, zatvora, bogatih i siromašnih. Svi su imali jednaka prava, svima je bilo dobro, svi su uživali u životu, slobodni, neograničeni ikakvim pravilima. U Anarho-Cityju, jednom od idiličnih gradova Anarhide, živjeli su Emma i Noam. Rođeni i odrasli na Anarhidi, nisu znali za vlast, nepravdu, zlo. Imali su sve što su trebali- jedno drugo, prijatelje, obitelj, slobodu. I živjeli su tako, sretni, zaljubljeni. Dok Anarhida nije počela tonuti i svi su se morali preseliti na drugi kontinent, Komunjara Island. U početku se činilo da će sve biti u redu. No tad su susreli nešto novo, nešto važno. Zvalo se Država, na čelu je bio Predsjednik. On je bio glavni Autoritet. Emma i Noam su morali raditi za tu Državu. Bili su zbunjeni, pokušali se suprotstaviti, ali Država je počela progoniti sve one koji se nisu slagali s njenom Politikom. Tako su naši junaci bili prisiljeni napustiti kontinent. Odlučili su otići u Nazi Welt, jer im je ime zvučalo egzotično. Kontinent je za njih bio veliko razočaranje u ljudski rod. Vođa je bio sposoban za svakakva zlodjela, i imao je mnogo podanika, domoljuba, koji su se slagali s njim. “Pa što ako je netko druge boje kože ili vjeroispovijesti, svi smo isti!” pobunila se Emma pred grupom Vojnika. Vojnici su se jako razljutili i pokušali ubiti Emmu. Ona i Noam su, nasreću, uspjeli pobjeći. Ukrcali su se na brod kao slijepi putnici i krenuli prema Zemlji Demokracije, kontinentu koji je mnogo obećavao. Bilo je to zadnje moguće odredište. I tamo su sreli Vlast, ali činila se mnogo boljom od onih na prethodna dva kontinenta. Ubrzo su shvatili da su se dobro sjebali. Laži, mazanje očiju, licemjerje, na to su naišli. Političari, društveni slojevi, predrasude, apsolutna moć novca. Prazna obećanja. Neostvareni snovi. Nasilje. Mrak. I nisu mogli pobjeći. Država ih je počela gutati. Pobunili su se zajedno s još nekim izbjeglicama s Anarhide. Vladi se to nije svidjelo. Po njih je došla grupa ljudi u plavom, Čuvari Reda, tako su se zvali. Odvukli su ih na mjesto zvano Zatvor. Rešetke, tama, prazni izrazi lica. Emma i Noam razdvojeni. Umorni od traženja, borbe i razočaranja, a sjećanja na Anarhidu su polako blijedjela, Emma i Noam su zaspali, svatko u svojoj ćeliji, misleći jedno na drugo. I više se nisu probudili.
    Ovo zvuči pomalo naivno, zar ne? Kao što sam gore navela, nisam bila baš najjogunastija (wtf) dok sam to pisala. Boli me. Evo dvije prigodne za kraj.

    avatar

    02.06.2006. (01:02)    -   -   -   -  

  • uyulala

    davore pa di si ti....ni da se javis vise...Cccc...

    avatar

    05.06.2006. (19:08)    -   -   -   -  

  • uyulala

    ma imam i ja previse posla do kraja ovog tjedna, a onda tek dolaze ispiti.....a sta se tice onoga, moramo pricat....mozda i nece bit cilo lito....iskocili su mi neki problemi....ma pricat cemo, mozda doden za vikend u bol....

    avatar

    07.06.2006. (10:07)    -   -   -   -  

  • davor

    i ja imam taj problem sto sam na popravnom al mogu biti dovoljno dugo. cut ce mo se jos uzivaj.davor

    avatar

    07.06.2006. (10:37)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...