Komentari

nikolina27.blog.hr

Dodaj komentar (19)

Marketing

  • SadisticoShy

    a da napišeš nešto svoje ?

    avatar

    19.04.2006. (11:55)    -   -   -   -  

  • miris smoga

    hocu ;)

    avatar

    19.04.2006. (12:06)    -   -   -   -  

  • SadisticoShy

    Jupi!

    avatar

    19.04.2006. (12:16)    -   -   -   -  

  • bez muke nema nauke

    i ako je smrt kraj života ti nisi i pola od pola trenutka od cijele vječnosti i kada crkneš nevjerna babo otići ćeš u pakao jer se nisi obratila , molit ću se za tebe da te ISUS obrati i nadam se da ćeš jednog dana shvatiti, a do tada radi što hoćeš, ali daj molim te malo razmisli čemu onda živiš da nakon toga crkneš i struneš u zemlji...........

    avatar

    19.04.2006. (13:29)    -   -   -   -  

  • cveba

    ZASTAVE Kamilo voli mamu, Kamilo voli Martu i njezine non plus ultra palacinke, Kamilo voli Anu, Genja mu umre prije kraja, potom Kamilo odlazi u kisni flert sa sekretaricom (sic !)

    avatar

    19.04.2006. (13:34)    -   -   -   -  

  • cveba

    P.S. Jolanda se u megjuvremenu bila bacila s konja, negdje za vrijeme Ane ali prije Genje..:-)

    avatar

    19.04.2006. (13:41)    -   -   -   -  

  • miris smoga

    @cveba, ne moze tako, to je vec novi bon, drugi me put nazovi na kucni :)

    avatar

    19.04.2006. (13:46)    -   -   -   -  

  • nina

    e zakaj svima ostavljash doslovno podmukle komentare?? ne mislim na sebe, mislim na ostale!! al ti je blogach fora, kussss

    avatar

    19.04.2006. (15:09)    -   -   -   -  

  • miris smoga

    @nina, ne ostavljam svima,tebi nisam, tvoj je blog bombastičan, samo cekam kad ce mi popucati monitor

    avatar

    19.04.2006. (15:29)    -   -   -   -  

  • Jožica

    Dragi moj sine Štef, Evo bum ti ovo napisala da znaš da sam živa. Pišem ti polako, jer znam da ti ne mreš brzo citati. Ne buš prepoznal hišu kad dojdeš, jer smo se preselili. Adresu ti još ne mrem poslati jer su bivši stanari odnesli brojeve vu svoju novu hišu da ne buju morali svoje adrese menjati. Nova hišica ima odlicnu perilicu, ali ne radi dobro. Jucer sam stavila oprati japine dve košulje i onaj zeleni šorc, povukla lanac i robe više nikam ni! Japa su dobili odlican novi posel. Imaju pod sebom 500 ljudi. Oni su sad grobar tu v selu. I kad to velim, da znaš da smo konacno pokopali striceka Jožu. Vu selidbi smo ga pronašli vu ormaru kam se je bil skril još onega Božica kad nas je pobedil na skrivaca. Danas je rodila tvoja sestra, ali kak još ne znamo jel sin ili kcer, ne mrem ti povedati dal si ujak il ujna. Kaj ti bum još povedala? Secaš se striceka Blaža? Onog kaj se je navek falil da je brži od susedova bika? Je, sad znamo da ni. Prošli tjedan se utopil tvoj kum vu kaci s rakijom. Više njih ga je pokušalo spasiti, ali on se ni dal. Tri dana su vatru gasli kad smo ga kremirali. A ujna Ruža? Njoj je prav sve suprotno neg meni. Ona kad pije kavu, ne mre spavati, a ja kad spim, ne mrem piti kavu. Nego furt sam zabrinuta za tvog peseka Bobbyja, kaj ne dela niš drugo vec ganja zaustavlene aute i tak mu je prevec dosadno. Inace, kod nas su proizvodjaci konzervi promenili natpis na kutijama sardina. Sad veli "povuci za otvoriti", a ne kak je prije pisalo "otvoriti ovdje", pa smo ih uvek morali otvarati u samoposluzi i do kuce bi se sve prolilo. Neki dan kad smo šli vu onaj Getro kaj su ga otvorili vu našeme selu, je bilo nestalo struje baš kad smo se vozili na pokretnim stepenicama. Tri sata smo cekali da se buju opet pokrenule. A ondak je tvoj sestric Matjaž zatvoril izvana vrata od avuta i ostavil kluce vnutri, pa smo svi kaj smo bili v avutu morali cekati još dve vure dok je on išel kuci po rezervne kluceve. Jako nam fališ, a narocito od kak si otišel. Moraš nam pisati kak ti ide sa tvojom novom curom stranjkinjom. Ne mreš si zamisliti kak smo se svi obradovali kad si nam ono rekel da si vu krevetu sa tom Hepatitisom. Kaj je ona morti iz Grcke? Ovo ti pismo bum poslala po Matjažu, kaj sutra putuje vu Zagreb. Kaj bi ga mogel docekati na kolodvoru? Ak buš videl strinu Maru, lepo je pozdravi a ak je ne buš videl, nemoj ju pozdraviti. Voli te tvoja mama, Jožica P.S. Htela sam ti poslati sto kuna v pismu, ali sam već

    avatar

    19.04.2006. (16:21)    -   -   -   -  

  • Nemanja

    Pa, kao i Homer: Kiklop je imao jedno oko i bio je nešto viši od prosječnoga Grka. Zašto?

    avatar

    19.04.2006. (16:23)    -   -   -   -  

  • my life,my shit

    gle,ako ti se moj blog ne sviđa ne moras vise dolaziti....p.s.nemoj to shvacati kao uvredu.

    avatar

    19.04.2006. (16:41)    -   -   -   -  

  • almost Poznata

    pa ja bih se odlučila za Ferića

    avatar

    19.04.2006. (17:07)    -   -   -   -  

  • leelaa

    Kad čitam te kratke opise, knjiga mi se čini zanimljivija nego što je. Imala sam ju za lektiru u srednjoj školi, ali ju nisam pročitala jer mi je već na samom početku bila jako dosadna. Srećom smo mogli birati što ćemo od ponuđenog čitati. Jesam li time nešto propustila?

    avatar

    19.04.2006. (18:11)    -   -   -   -  

  • inhibitor

    Konačno pravi post (al' ne onaj sotonsko-katolički). Ovo gore je već za ozbiljnu analizu na sofi. Nego daj makni te govnare, zadaj temu, pa da je rasturim k'o beba napolitanke.

    avatar

    19.04.2006. (19:25)    -   -   -   -  

  • Nemanja

    Što se moralne čistoće tiče, primjetio sam da ne mogu više ševiti žene koje su a) u ranim tridesetima, bregovićevski razočarane i prevarene; potom b) moralno posrnule; i, napokon c) one čije je srce, poput Hrvatske, toliko puta osvajano i pustošeno; što ću, ne mogu, volio bih da je drukčije, ali ne mogu – takav sam čovjek! Primjetio sam to nakon posjete čudljivim Malim sestrama povrtlaricama, njihovom samostanu Sv. Lucije na Pašmanu. Odmah ću vas razočarati – s tim prečasnim sestricama nisam imao ništa osim nekoliko uzgrednih razgovora o sv.Ivanu od Križa i dragoj Terezi Avilskoj - ali, nažalost, baš sam se napiknuo na sestričnu, ili nećakinju, nadstojnice Imakulate Delorko. sedamnaestgodišnjakinju kose teških otočkih vina! Naravno, njenom je dušom lepršala tramuntana Imakulatinih učenja, nazora i vjerovanja – tim redom - i i njena je čednost bila ravna jedino možda njenoj nadzemaljskoj ljepoti: bila je lijepa poput mene, ili gotovo poput mene, da ne pretjeram. Dakle, Veronika, tako se zvala ta sestrična ili nećakinja prečasne Imakulate od Povrtnjaka, imala je kosu, kako rekoh, boje teških otočkih vina: morski mirisnu i slanu, nošenu istim onim vjetrovima koji su sapinjali i Odisejeva jedra: bila je očekivan mlada i neočekivano opaljena, prekrasna sirena s južnih škoja. Ma za bogove, velim! Rečena je Veronika, dunkve, radila u mjesnom dućanu s obućom, Fetish Shoe; točnije, što će se ubrzo pokazati presudnim turističkih kuriozitetom, jednom od dva pašmanska dućana cipela. Drugi dućan, malo niže niz Ulicu šest zastava, držao je Maestro Fabio Calzonne, tamošnja sedma generacija vrsnih postolara, koji su znanje prenosili s oca na sina, a nesreću s majki na kćeri. Maestro Fabio, distanciran, introvertan čovjek u ranim šezdesetima, imao je kćer jedinicu, respektabilnu blondinu Ane, koja je kao blijeda sjena lelujala očevim dućanom prevrčući tankim alabasternim rukama prašnjave kartonske kutije s talijanskim cipelama. Ane je imala jednu veliku vrlinu i, s tim u vezi, jednu veliku manu: znala je već po hodu čovjeku izabrati cipelu, ali, avaj!, cipele su bile njena jedina prava ljubav, bolje kazano: fiksacija! Klečeći pred mušterijom, držeći dugim pijanističkim prstima lijeve ruke cipelu, a desnim dlanom petu moje profinjene noge broj 44, Ane je gotovo opčinjena stajala pred tim prizorom za tren predugo, taman toliko dugo da shvatim svu opčaranost magičnim predmetom koji je držala u ruci: rječju, Ane je bila tiha sljedbenica vjekovnoga kulta Nicolasa-Edme Tetifa, Retifa Bretonskog, prvog slijedbenika komunizma, francuskog književnika i izdavača, autora više od 250 romana čiji mu je halapljivi detaljni realizam priskrbio eptiet 'Voltera sobarica': da, riječ je o čovjeku čije je ime postalo sinonim netrimične i sablažnjive opčinjenosti cipelama. U trenucima postolarasko-erotskga transa Ana bi u ekstazi lascivnom nježnošću navlačila cipele na stopala svojih mušterija, odmjereno ih odlažući na pod, paralelno, jednu do druge, da bi samo tren zatim svojim dlanovima na kojima se još od sinoć palucala mjesečina razdvajala klecava koljena tih sretnika sreće, što su pod njenim dodirima tonuli u more zadovoljstva. Slučaj ili sudibna, no toga sam se prašnjavog srpanjskoga popodneva, koje je lijeno vuklo svoje sumporne sate pustim gradskim kalama, našao u zagušljivoj postolarskoj radnji-butigi maestra Fabia, oči u oči s Anom, čija je slika u enciklopediji Južnih mora ilustrirala pojam: Mora. U suknji azurne boje, ovosezonskim, en vogue japankama, u bluzi bijeloj poput oblaka i čipkom heklanom od morske pjene, stajala je neprozirna, zasjenjena, tiha, ona, Ana, biće iz Vrta Toruture. Sjeo sam na stolicu koja je tradicionalno bila darovana u diskretnoj smjeni generacija Calzonne, i bez glasa pratio Anu koja klizi kamenim podom zasjenjena dućana njena dobrog oca, Fabia, koji tek što je nakon dobra objeda i dva žmula vina usnuo prvim, dubokim popodnevnim snom. Ana je sama birala: u poluprofilu, uvirući u tminu, njena je figura zakrivala Anin neopoziv izbor; okrenuviši se rezolutno kao srednjoškolska profesorica koja provjerava prepisuju li učenici tijekom testa, pogledala me je kao da posljednji put samoj sebi potvrđuje prvotnu procjenu, sad, moga karaktera ili njenog izbora, nisam bio siguran, i, polako, kao magla po uglačanom kamenu primorski pjaca, kliznu prema meni. Spušta se na lijevo koljeno gestom balerine, pokazuje mi cipelu kao somellier bocu vina, i, dotiče me kao što me je prvi puta žena dotaknula! Svega se ostaloga sjećam kroz izmaglicu: njenih njegovanih ruku, toplih od ljeta i nježnosti, zapravo njene pojave koja me je podjećala na trikolor: plave kose, bijela lica, crvenih usana! Ah, liberte, egalite, fraternite, buncao si penjući se Ulicom šest zastava, ulazeći, valjda u vrućici ili zbog poželjne simetrije, u dućan stamena naziva: Fetish shoe. Veronika, ah Veronika. Kada bi ona samo znala da pod milim bogom ni za što na ovome svijetu, i nikome, a nekmoli meni, nije bila kriva. Jednostavno, takav je bio red stvar

    avatar

    19.04.2006. (21:39)    -   -   -   -  

  • Nemanja

    Jednostavno, takav je bio red stvari, poredak događaja u vječnom protokolu svijeta, i ona je jednostavno došla prekasno, nažalost: kao druga! Uglavnom, Veronika je bila dijete mora, sva od bronce pašmanskog ljeta i pakla okomitog sunca, koje je žarilo put i kužilo misli, koje je mutilo vid i pamet, i koje me je odvelo u propast: taman se Veronika poduhvatila obrane časti gornjouličnih cipelara, dohvativši se mog žezla strasti u nakani da i ona da svoj obol turističkom prosperitetu mjesta, kadli se začuje glas iz mojih napaćenih grudi, glas koji je paliio moje usne, glas koji iz cijele te magnezijski bijele i ekplozivne jare misli i osjećaja zavapio kao u pustinji: Nemoj sestro, majke ti, plav mi je od pušenja! Veronika me pogleda zabezeknutim očima osobe kojoj se neke situacije događaju prvi puta u životu, odmakne se i prozbori: Ja sam Veronika! Htio sam kazati: Znam, dušo, znam, ja sam Nemanja! Htio sam kazati štošta, ali nisam. Pogladio sam je po obrazu, još jednom pogledao u bademaste oči - jedna je nepotrebna suza kliznala niz moje lijepo lice i kanula na moj skupocjeni Rolex - i, držeći je za drhteću bradu, upitao sam : "Jesi li za večeru?", oporim glasom onog idiota koji govori: Jezi li za kino? Eto, tako sam upoznao Veroniku. Nimfu kose boje teških, pašmanskih vina. Ah...

    avatar

    19.04.2006. (21:45)    -   -   -   -  

  • cveba

    ..i sad ti Nemanju probaj sazheti na SMS..mission impossible..-)

    avatar

    19.04.2006. (21:57)    -   -   -   -  

  • Knjizevni terorist

    nikolina, intervju s katunaricem nije nimalo losa ideja, jedino ako ce htjet. znas na sto mislim, niko ga ne jebe, vjerojatno mu nakon jutarnjeg i drugdje zatvaraju vrata, sad jos da mu se mi javljamo nudeci onaj moj sirotinjski blog, na kojem izludjujes nemanju a on vec i svog drazesnog hrta Sturma pipa oko repa koliko mu mosnjice pumpaju hormona u krv, to bi moglo biti do kraja ponizavajuce, znas, taj sinkretizam ozbiljne teme i prizora sodomije, jebote, cisti bosch, ne ubodna pila nego hieronymus. iako, gledao sam malo statistike bloga, nekih tristo posjetilaca, sto znaci da bi katunarica kod nas citalo vise ljudi nego u vijencu ili zarezu. ali ne znam sta bih ga pitao. hajde nabaci koje pitanjce pa da mu mejlamo. ne tu, nego tamo nabaci, preko dunava, kod mene duso, trenutno smo na splavi kod pere alasa u knezmihajlovoj.

    avatar

    20.04.2006. (01:37)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...