Komentari

elyca.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • ruda

    oduvjek je bilo tako da ti neko ili nešto oće uzest ono što ti imaš a on nema ili nemore do toga doseć ili nikako to imat ( ma kako se to zvalo) u mojoj okolini taj neko je najbliža rodbina jedini kojih se moram jako dobro čuvat i koji doslovno prate svaki moj pokret i radnju kako bi mi metnuli onu stvar ako bi krenuo nabolje, e da slika od junaka sa zubićim dolazi istog trena kad je uspijem načinit tako da ukor ko ukor je na mjestu iako je teško doć do opravdanja nevoli junak prilat puno kad je aparat blizu a što se tiče tvog teksta gore napisanog moram ti reć da si sad i ti mene zbunila jer neznam skoro više sto bi mislio, znajuć tebe preko pola sata sam kontao što bi napisao hmmm znajuć tebe ( da se ponovim ) da nisi napisala onaj dio strah me je ........ bio bi se jako zabrinuo i prepao a vako mi je malko lakše, moj komentar bi bio živi život za sebe i za svoju djecu predpostavljam što te strah onda se postavi na život bez obveza i doslovno uživaj u njemu npr nemoj ić bratovim stopama glede veza mislim da znaš na što ciljam

    avatar

    17.04.2006. (22:00)    -   -   -   -  

  • ruda

    nakon nekoliko čitanja tvog teksta mislim da sam gore dobro napisao komentar al iskreno i mene si zbunila

    avatar

    17.04.2006. (22:02)    -   -   -   -  

  • Elyca

    žao mi je što sam te zbunila. Ovo je isječak iz mog pisma pisanog jednom momku 7.8.1981. godine. 22.4. 2006. godine bilo bi točno 30 godina ... Kako je on mrtav, a ovo je doba Uskrsa... bilo mi je žao ovo ne napisat jer je stvarno činjenica da mi je bilo toplo pri duši što sam se prisjetila svega. Nisam bila tužna dok sam ovo prepisivala, niti sam bila nostalgična.... jednostavno mi je bilo drago da je to bio jedan dio mog života Dakle, prava ljubav je plemenita i ostaje vječno...bez obzira što se dogodi. P.S. ruda...pogledaj riječnik..ti znaš da ja ne beštimam

    avatar

    18.04.2006. (08:55)    -   -   -   -  

  • trill

    Moram priznati da si i mene malo zbunila. Sad, kad sam čitala komentare, puno mi je jasniej o čemu se tu radi...i da, treba voljeti. Uzvraćena ili neuzvraćena, ljubav je ipak Ljubav..

    avatar

    18.04.2006. (14:07)    -   -   -   -  

  • ruda

    ma onako iskreno jedina stvar koja je mene bunila je to što nisam znao iz kojeg je vremena ta ljubav ili zbog nekoga razloga nisam mogao vidjet no nebitno znam da ti ne beštimaš i da znaš žao mi je zbog tog teksta ( mislim na tekst sjećanja) iskreno sretniji bi bio da je to sadašnje a ne prošlo doba i bez takvog završetka a ljubav ko ljubav ma kakva bila uvijek je lijepa pa i pas i mačka se vole na svoj način i nemogu jedan bez drugoga

    avatar

    18.04.2006. (20:28)    -   -   -   -  

  • ruda

    treba ti bit drago , to je bilo tada i ostalo za svagda i to je ono čega se treba sjetit, i ja se jako često sjetim pule hotelske sobe i jedne zgodne crnke iz zrenjanina, ehhh tamo davneee ( majko mila ubi me ako znam koje godine ) sedmi razred osnovne škole.. ili osmi 79, ili 80 neznam više,ufffff ma neznam nemrem se sjetit godine a i skoro da je nebitna bitno je sjećanje

    avatar

    18.04.2006. (20:31)    -   -   -   -  

  • Elyca

    Nesretna stvar sa ljubavlju je ta što bez obzira što je bilo na kraju, tek sad vidiš koliko je onda bila jaka i puna boli, a sad je još uvijek jaka i puna topline. Druga grozna stvar je što ne želiš napravit ništa da ne povrijediš drugu stranu... pa se najčešće to svede da ti šutiš iz straha da ne kažeš nešto krivo... a on šuti iz istog razloga.... i tako vas društvo i život rastavi...

    avatar

    19.04.2006. (07:33)    -   -   -   -  

  • toma30

    Ely za prvi put malo citiranja:¨Neznam kakav je sad,ja ga pamtim po ljepoti,i po izrazu patnje na licu kakvo više nikad nisam vidjela,niti sam dugo mogla da ga zaboravim,jer sam tu patnju ja prouzrokovala.Zbog tog čovjeka,jedinog kojeg sam voljelja u životu nisam se udala.Zbog njega ,izgubljenog,zbog njega,otetog,postala sam tvrđa i zatvorenija prema svakome:osječala sam se poharana,i nisam davala drugima što nisam mogla dati njemu.Možda sam se svetila sebi,i ljudima,nehotice,i neznajući.Bolio me,odsutan.A onda sam zaboravila,zaista,ali je sve bilo kasno.Šteta što svoju neiskorištenu nježnost nisam dala nekome,roditeljima,bratu drugom muškarcu.Ali možda to govorim bez razloga,sad,svodeći račune.Jer i njega sam ostavila i otišla,ne žaleči,a požalila sam kad ništa više nisam mogla izmijeniti.Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi.Izbrisati je da ne boli.Lakše bi se podnosio dan što traje,ne bi se mjerio onim što više ne postoji.Ovako se mješaju utvare i život,pa nema ni čistog sječanja ni čistog života.Dave se i osporavaju,neprestano.¨
    Čuvaj se ely.

    avatar

    13.05.2006. (22:29)    -   -   -   -  

  • Elyca

    Hvala ti Toma .... ovo je stvarno lijepo ..... al ja sam sad spremna dati ...ali me strah pitat mogu li? ... i tada rađe sjedim po strani, čekam da ..... ne znam što čekam.... čekam da me lupne šakom u glavu i kaže mi "Želim te!" ili tako nešto ... jer druge "signale" više ne razumijem .... ...ali i to mi je lijepo.... Probudim se tako u zoru, sama, i nasmijem se nekoj gesti, pokretu koju sam vidila .... Kadkad mi padne na pamet da sam glupa i luda - al sve je to od lošeg odgoja - kako piše gore na vrhu stranice .... kisssss

    avatar

    13.05.2006. (22:37)    -   -   -   -  

  • Elyca

    .
    .
    .
    .
    .
    pusa nevidljivi :-))))

    avatar

    19.01.2010. (20:42)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...