Komentari

kulerica.blog.hr

Dodaj komentar (50)

Marketing

  • Siščanka iz drevne Siscije

    ja sam se kroz godine u vlaku, u autobusu, a i nedavno u bolnici, naslušala raznoraznih priča, ljudi neznancima pričaju o sebi kao da su kod psihijatra na kauču

    avatar

    10.04.2006. (18:03)    -   -   -   -  

  • Prljavi mali praščić

    Uzalud pišeš. I sama znaš da ljudi koji imaju vremena za blog nemaju strpljenja da čitaju postove za koje treba izdvojiti bar deset minuta. To sam i ja shvatio. Oni vole samo otvarati blogove i pogledati ih. Da je drugačije onda ovo ne bi bio blog. Šteta jer solidno pišeš.

    avatar

    10.04.2006. (18:18)    -   -   -   -  

  • D.S.O.

    hahha - nije mi malo preskromno to sve skupa? :))))

    avatar

    10.04.2006. (18:20)    -   -   -   -  

  • Mašta pijanstva

    Ne znam šta da kažem na sve to?????

    avatar

    10.04.2006. (18:23)    -   -   -   -  

  • seoska idila

    moja šogorica dođe iz Danke Dojčland, pa priča minhauzenove bajke... i time davi moje prijateljice, koje me poslije pitaju kako joj je bilo na Ibizi (jer je prošlo ljeto išla "direktno" iz našeg sela, eto svratit će doma i odmah uplatiti..) ili kakav je to njezin ogroman divan stan (živi od socijalne pomoći) i sl. U principu, ja ipak pizdim, makar ne bih trebala....jer ne smijem joj sasuti istinu u lice - da sere na kvadrat!!

    avatar

    10.04.2006. (18:34)    -   -   -   -  

  • seoska idila

    evo, i sad me to sve uzrujalo...

    avatar

    10.04.2006. (18:34)    -   -   -   -  

  • john-lennon

    Nema diskusije da bi se u ovu priču mogao uklopiti i podržati te u ovim, truda danim riječima... Istina da sve više ljudi "puca" na ovaj sistem hvalisanja. Imam u tome iskustva i mogu ti reći da te osobe treba izbjegavati što je više moguće jer oni sa ovim činom hvaljenja IMAJU vrlo lošu predodžbu o slušatelju, o njegovoj "sitnoći" mozga, te žele biti: prvi, No 1!!! Pazi se jer takvih ima sve više koji se žele uzdignuti od ove krize u svijetu jer oni misle da to mogu!!!

    avatar

    10.04.2006. (18:43)    -   -   -   -  

  • Pinkeye

    heh, da, znam jednog koji laze kad zine, ali doslovno! sto je taj sve postigao u zivotu, eee, blago njemu;))

    avatar

    10.04.2006. (19:05)    -   -   -   -  

  • PLAY LIFE

    blog ti je odličan.

    avatar

    10.04.2006. (19:47)    -   -   -   -  

  • Rozan

    Inače ne volim ljude koji idu u krajnost, bilo hvalisanja bilo kukanja. Al se bar mogu zabavljati na njihov račun, tako da sam često jako usredotočena na njihovu lovačku priču, tražeći u njoj rupe i nepodudaranja. I kad ih nađem, pitam kako to, zar maloprije nisi rekao drukčije?! Zanimljivo je gledati kako se muče da umotaju svoju laž da izgleda vjerodostojno.

    avatar

    10.04.2006. (20:46)    -   -   -   -  

  • Demijan

    Zanimljivo pišeš, stavi par slika da blog bude još bolji.

    avatar

    10.04.2006. (21:30)    -   -   -   -  

  • Lovac_u_žitu

    naravno da je zasluzila...no, problem je sveopca epidemija takvih likova (vjerojatno i pandemija, no kako nemam sluzbene podatke iz Bugarske, Nepala i Argentine, necu se razbacivati rijecima)

    avatar

    10.04.2006. (21:43)    -   -   -   -  

  • Hopes

    Imala sam bliske susrete s takvim pričama, tj. izmišljotinama. Stvarno mi nije jasno zašto ljudi radije ne žive svoj život, kakav god on bio, ili ne pokušaju napraviti od njega ono što bi htjeli da bude, nego izmišljaju gluposti, pogotovo kad druga strana zna o čem se radi. Hm...

    avatar

    10.04.2006. (23:12)    -   -   -   -  

  • kulerica

    Siščanka, istina - javni prijevoz i bolnice su rasadnici takvih priča. Nevjerojatno, zar ne?

    avatar

    11.04.2006. (00:50)    -   -   -   -  

  • kulerica

    Praščiću, pišem za sebe, a ako se nađe netko tko želi i čitati, sve pet. :-)

    avatar

    11.04.2006. (00:52)    -   -   -   -  

  • kulerica

    D.S.O., nije skromno, nego realno. (Ako misliš na tekst u okviru.)

    avatar

    11.04.2006. (00:55)    -   -   -   -  

  • kulerica

    Rudarka, posve te kužim - nemoj se živcirati. :-)

    avatar

    11.04.2006. (00:56)    -   -   -   -  

  • kulerica

    Anonimus, ima nešto u tome što govoriš, ali u tome se krije i paradoks: naime, ako se hvališ osobi koju smatraš inferiornijom (naivnijom, glupljom) od sebe, koga zapravo misliš impresionirati? Zar je lažovima dovoljno istresti laž ako misle da im je publika blesava? Meni to ne bi bilo dovoljno; kad bih se već hvalila, željela bih da je moja publika inteligentna i mudra. Kaj će mi divljenje nekih jadnika?

    avatar

    11.04.2006. (00:59)    -   -   -   -  

  • kulerica

    Rozan, to sam i ja nekad znala raditi, ali mi je dosadilo. Možda opet probam, imaš pravo, zabavno je. :-)))

    avatar

    11.04.2006. (01:04)    -   -   -   -  

  • kulerica

    Hopes&Fears, vjerojatno su jako nezadovoljni svojim životom, čim donose odluku da ga ne žive, nego da o njemu pričaju bajke.

    avatar

    11.04.2006. (01:05)    -   -   -   -  

  • z.l.e.v.A.n.k.a.

    Znam za Vesnu, znam. Čast mi je. Spomenuh ju prijašnjih godina/postova..

    avatar

    11.04.2006. (02:01)    -   -   -   -  

  • ....Demjan

    Nasmijala si me do suza. Ima takvih ljudi posvuda i ne treba se na njih previše daha trošiti, jer svi znaju koji su to, ali sam u jednom segmentu spoznala i sebe, naime, ima trenutaka kad sam ljuta i ako nedajbože razgovaram sa nekim tko me dobro ne pozna, taj može reći da kod mene ništa ne štima ili ako sam sretna zbog nečega kod mene ispadne sve prekrasno. Kod mene je uvijek bilo što na umu to na drumu, pa je moj muž znao ispasti princ na bijelom konju kao i uprizoreni vrag, ali sve dramatičnosti radi. Bolje bi mi nekada bilo da začepim usta i doziram svoje osjećaje, jer bude zaista pogrešnih zaključaka. Lijepo mi je mama rekla da će me jezičina stajati u životu :)))

    avatar

    11.04.2006. (09:50)    -   -   -   -  

  • Čitateljica

    Iz tvog podužeg posta izdvajam rečenicu koja je po meni ključna i najdojmljivija (naravno ne umanjujem značaj ostalog teksta): “Ne uspoređujem svoje dijete ni sa čijim, kao što ne uspoređujem ni muža, posao, plaću, prijatelje, stan ili nešto deseto”. Upravo bi se tako trebalo odnositi prema sebi, prihvaćati, uzgajati, njegovati ali i trpjeti sušu u svojoj vlastitoj oazi. Rekla bih da je uzrok inflaciji likova koje navodiš u primjeru, djelomično zbog samog tijeka civilizacije, (stalno natjecanje u svemu i svačemu) a djelomično zbog kroničnog duhovnog kržljanja koje se proporcionalno povećava s osjećajem „imati“, dok jadno „biti“, ispašta transformirajući se tako do patoloških razmjera. I ja sam se ljutila na takve ljude dok sam bila mlađa uvijek gledajući jednu stranu medalje, sada s četrdeset i jednom, gledam i onu drugu stranu i nakon što uočim problem odlučujem hoću li se altruistički angažirati što ovisi koliko mi je stalo do neke osobe. Tada osobu pokušavam upozoriti na opasnost koju donosi veličanje i uzgajanje velikog EGA i s druge strane na ljepotu skromnosti koja dolazi od mudrosti, nikako od vikendice u Opatiji. Jer stupanj duhovnog razvoja neke osobe ostaje nepromjenjiv kupnjom BMW-a, dok će ispunjena i razvijena osoba uživati i u fići i svima prenositi svoje dobre vibre. Ako pak zaključim da se radi o pokondirenoj tikvi za koju samilosno (ili bez milosti) uvidim da nažalost nisam psihijatar ni po struci ni po empatiji, dižem svoje sidro i otplovim do svog otoka koji je jedinstven jednostavno zato što je to moj vlastiti otok, na kojem klima zna biti isto tako surova kao i blaga, na kojem se sol od ukusnog začina ponekad pretvara u gorčinu koju mukotrpno moram gutati (kakve knedle, knedle spadaju u desert), ali onda se nekako pojavi i žlica meda. Slatka je sol na mom otoku! I još nešto, nekako sam shvatila ako negativnosti koje mi odašilju drugi pohranim u sebi i pretvorim u bijes i bespomoćnost, tada mi se to obija o vlastitu glavu, zato imam „ugrađen“ filter za čiju količinu propusnosti odlučuje intuicija koja mi je sve više saveznik. U principu užitak mi je pred snobovima reći kako sam jako zadovoljna s korejskim autom (i jesam, premda nemam apsolutno ništa protiv dobre limuzinice, ali pokrivam se s pokrivačem koliko je dugačak i nije mi hladno). Sorry, zbog ovolikog komentara, što mogu kad me potakneš na razmišljanje (a potaknuti me može samo konstruktivno izlaganje), stoga završavam prenoseći ti dobre vibre na tvoj osobni jedinstveni otok, neka na njemu raste samo egzotično i mirisno cvijeće uz dobru klimu, ako se desi i pokoji korov, ne zaboravi da raste na tvom otoku i da ga moraš strpljivo iskorijeniti. Draga Kulerice pozdravljam te i svako dobro ti želim, naravno još jednom isprike zbog dugačkog komentara. Poštovanje!

    avatar

    11.04.2006. (10:17)    -   -   -   -  

  • Bigi

    KAd se prestanem smijati, možda uspijem napisati kakav suvisliji komentar. Dotad...ah...koliko sličnog čujem i pročitam skoro pa svakodnevno :roll: ...

    avatar

    11.04.2006. (10:40)    -   -   -   -  

  • oda jagodi

    svjetski! nego, šta je s osobama koje nisu zadovoljne veličanjem sebe pričama poput one iz okvira, pa afirmaciju ili šta već traže i u projektma izmišljenih dezinformacija u svrhu blačenja svekolike okoline oko sebe!? Trebamo li se takvih osoba čuvati ili im se diviti... mislim ne dođe ti tak često pod oko tolika količina mašte u jednoj lubanji!!!!!

    avatar

    11.04.2006. (10:41)    -   -   -   -  

učitavam...