Komentari

snovidjenje.blog.hr

Dodaj komentar (20)

Marketing

  • aibreann

    novi počeci često donose i nešto lijepo, dobro... ali nemoj brisati blog. bilo bi šteta. postovi su prekrasni, odlično pišeš. :)

    avatar

    03.04.2006. (22:34)    -   -   -   -  

  • Smeđooka

    lara, ne idi. ozbiljno to mislim. jer onda neces moci vristati, cak ni u tisini.

    avatar

    03.04.2006. (23:08)    -   -   -   -  

  • Starcatcher

    Zivot je cudan,ponekad testira granice....Nikome nije dan kriz tezi no sto moze nositi...Jaka si,budi to i dalje.... Proslost je bila nekad,pljuni joj u lice...Buducnost ce tek doci,ne misli na to...Najbolje vrijeme je SADA...Ako promijenis kut gledanja,promijenila si citavu svoju stvarnost! Saljem ti veliki pozdrav i zraku sunca!

    avatar

    03.04.2006. (23:36)    -   -   -   -  

  • bobelline

    iskreno..mislim da srce i treba slušati. i da će ti jednog dana biti drago zbog toga. iako ni ja ne radim tako. i žalim kasnije. prespavaj odluku. meni bi krivo bilo da te nema više tu. i poslušaj smeđu. pametno mala zbori.

    avatar

    03.04.2006. (23:58)    -   -   -   -  

  • sjena sjete

    Snovidjenje moje najdraze, strahovi srca tako su mocni i neposlusni... nekakvi alarmi sto zvone a svaki put mozda i ne vreba opasnost... ne znam, ali znam da bila bih neizmjerno tuzna kada ostavila bi nas... pisi, pisi, uvijek pisi... grlim te beskrajno i dobro jutro zelim...

    avatar

    04.04.2006. (07:25)    -   -   -   -  

  • Dragonfly

    Draga moja, ako obrišeš sve postove, tako ću se naljutiti..Prestrašno..Vjerujem da katkad mostove treba srušiti, da potrebno je to.. Ali ne treba sve livade spaliti i šume uništiti..Jer katkad je lijepo okrenuti glavu i vidjeti polja ruža.. Na koja se vratiti možda i nećeš,ali je lijepo vidjeti crvenu boju umjesto onih spaljenih ruševina..Tko zna..Neka budu..Možda nam se vratiš jednom..Ja razumijem i ne kudim, žao mi je jer mi je tvoj blog bio oaza mira i spokoja na kojem sam voljela sanjariti..Ni sama neznaš koliko puta si me u nekim rečenicama dotaknula.Onako pravo, onako kako to rijetki uspiju.Neka ostanu riječi,nemoj brisati..Da uvijek mogu u nekim čudnim danima,vrtiti nazad one neke postove i nasmijati se..I tada će ti nešto zasvijetliti,netko te možda uštipne,možda te dijete povuče za rukav..Onda znaj da sam preko svih plavih i žutih leptira poslala ti jedan mali šapat..A on kaže..Snivaj..Živi..I ostvari snove..Ja znam da hoćeš..Sad hajde, kako Mala Ruža zna reći, zbogom, odlučio si otići, pa hajde..Nesnosno je ovako..I onda ona naivno pokaže svoja dva trna..

    avatar

    04.04.2006. (09:48)    -   -   -   -  

  • poluuspavanka

    svi su barem jednom bili blizu tog gumba. nemoj! biti ce ti zao...

    avatar

    04.04.2006. (15:06)    -   -   -   -  

  • Erchamion Naewe

    Otici a nikad ne koraknuti... Izbrisati tragove stopa... Izbrisati... I ostaviti vjetar... Onaj divni u cije lice su utisnuti... I jednog dana podignes glavu i on ti udje u oci... Njezno... I donese onaj poznati miris malih tragova... Suza... Polako tones... Tones kako ona pada... Polako... Hoce li se razbiti tamo dolje? I ne mozes ne pitati se, jesi li u njoj oni snovi... Oni sto sanjala si toliko puta... Pruzas li ruku tada? Ili se razbije negdje gdje pogled ne seze i tako tupo udari po srcu... I kad najteze postane hoces li je potraziti? Ono mjesto gdje je pala?

    avatar

    04.04.2006. (17:05)    -   -   -   -  

  • kiwi-club zadovoljstvom protiv kila

    Dolasci i odlasci su sastavni dio života, bijeg od sebe je zavaravanje, tek suočavanje sluti rješenje :)

    avatar

    04.04.2006. (18:52)    -   -   -   -  

  • sama, pa šta

    moram priznati da me iznenadilo sve ovo. nisam mislila da ćeš tako odjednom (bar se meni tako čini) razmišljati o odlasku. nedavno si mi nešto napisala i sad mogu jedino uzvratiti istim. postala si mi draga i bilo bi mi žao da odeš. poziv za kavu ostaje ako dođeš u Split bila ti na blogu ili ne. ne želim te na ništa nagovarati, napravi kako misliš da je bolje za tebe, ali ostavi blog otvoren, možda ti se želja vrati. pusa

    avatar

    04.04.2006. (20:01)    -   -   -   -  

  • Armina

    Seko....poslije svega ovoga sto se danas desilo dodojoh ovdje da te malo citam. Inace tvoje rijeci koje ovdje stoje, ne znam zasto, ali opustaju. Bar mene. Ko bi rekao ha :) Ne odustaj. Ne samo od ovoga , vec i od drugoga. Sve je ljudski. Mozda te iza nekog coska doceka sreca. Nikada se ne zna. Mozemo uvijek zajedno svrljati po tim coskovima :) Jesmo krv i familija, ali mozda nisi peh kao ja :) Ne tece nam valjda svima isto kroz vene ... Nesto kontam mozda bih i ja trebala poceti pisati. Naneses na papir, na neki nacin izbacis iz sebe ili pak da pravim Dinastiju , drugi dio :) Mozda se obogatimo ;))))) Ljubi te seka :)

    avatar

    04.04.2006. (22:30)    -   -   -   -  

  • Noir Lady ili ti googla

    prvi put sam tu i imaš prekrasne postove i..oke ti najbolje znaš zašto bi trebala i zašto želiš prekinut blog..ali mislim da bi trebala fakat prespavat i sutra ili prekosutra odlučit o tome...viš tek sam došla a već mi fališ....naime u ovom moru blogova malo je onih na kojima se osjećam ugodno...pozdrav i uživaj.....i bit će mi drago ako te ovdje nađe i sljedeći put kad naletim

    avatar

    04.04.2006. (22:49)    -   -   -   -  

  • rilady

    Da, upravo to činimo ovdje. Vrištimo da bi lakše podnosili...

    avatar

    05.04.2006. (08:35)    -   -   -   -  

  • ona

    ...draga, i mene ovo iznenadilo... i ja bi rušila neke mostove, rušim ih :) gradim nove... al znaš, mi smo ovdje postali nekako povezani (nadam se da ti to osjećaš), i stvarno al stvarno jedna bi kockica nedostajala, jedna koja nas diže u neke druge visine... i što god da se desilo, sve al baš sve je prolazno...pokazala si nam kako si jaka... digla si se kad si pala... ne znam, neću duljiti...al ako stvarno moraš...ja ti šaljem punoooo sunca, brdo osmijeha i grlim :))

    avatar

    05.04.2006. (09:27)    -   -   -   -  

  • Život je duga cesta...

    predraga moja...ako odeš, otići će i dio tvoje duše odavde. nemoj to raditi...da, čovjek uvijek treba novih početaka, ali blog zaista ne treba doživjeti, lom, pad...uništit ćeš sebe, jer ovdje si ipak pisala - samu sebe. A to nikada ne možeš izbrisati! Šaljem ti jedan veliki poljubac i nestrpljivo čekam novi post :**

    avatar

    05.04.2006. (15:08)    -   -   -   -  

  • Šjor Robinzon C.

    Napuštaš ovu dimenziju? Možda je to istina poput u pjesmi "Jure Kaštelana", da je svaki kraj ujedno i novi početak. Svatko je kovač svoje sreće i svojim odluka pokušava učinit svijet koji ga okružuje ljepšim. Bilo kako bilo, otala il' otišla, želim ti puno sreće i osmijeha. Pozdrav s Otoka!

    avatar

    05.04.2006. (20:26)    -   -   -   -  

  • :)

    nemoj slušat prijateljicu, slušaj srce. ako je ono autodestruktivno i želi riskirat da bude slomljeno ko si ti da mu to braniš? :) dobro, sad govorin gluposti, ali mislin da triba riskirat. iako neman pojma o cemu se tocno radi. zato me nemoj ni slusat. slušaj taj glasić iznutra. sritno!

    avatar

    06.04.2006. (12:19)    -   -   -   -  

  • Mo

    nemoj ić, nemoj brisat postove..

    avatar

    08.04.2006. (17:56)    -   -   -   -  

  • Woolf - male divlje ženske priče

    miki mala:) kad bi samo znala koliko je to puta meni palo na pamet, a znam da bi mi bilo krivo - pa neću. jednog ćeš dana sebi pomoći jer će ti pogled na napisano otkriti puno toga o sebi, a radi sebe sve to i pišemo, zar ne mala moja? pa ako je tako, zašto bi brisala dio sebe? a? :pusa i mir, spavaj i sutra je novi dan:

    avatar

    09.04.2006. (00:44)    -   -   -   -  

  • f

    nemoj ići... ;( ako treba, odmori se neko vrijeme, ali nam se vrati, ali mi se vrati... popravi jedra i jarbole, pa ponovno zaplovi... =0= hug!

    avatar

    09.04.2006. (18:58)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...