Komentari

uvod.blog.hr

Dodaj komentar (7)

Marketing

  • Bustrofedon

    Je li nužno da filozof poznaje matematiku, fiziku i ostale prirodne nauke?

    avatar

    03.04.2006. (20:55)    -   -   -   -  

  • Smorche

    Ne znam, ali znam da to nije dovoljno. (Ovo danas nije tako samorazumljivo kao što izgleda.)

    avatar

    03.04.2006. (21:11)    -   -   -   -  

  • Jazzy

    sutra pišem test iz filozofije, pa sam malo ponavljala na tvom blogu i naučila još puno korisnih stvari... hvala :)

    avatar

    03.04.2006. (21:30)    -   -   -   -  

  • davor

    .''ećejimu olz ,ejnanzogonM'' agurd a ,''iravtshigonm calanz itib arom FosoliF'' je adeJ .etupu enčerpo delgzianejivd atilkareH dok ćev omami umet ut an ,nodefortsuB@ Ja bih rekao, svako ono znanje koje organski urasta u naš život vrijedi filosofu, svako ono koje je su kao nešto za sebe , odvojeno od svega, tek je teret kojeg nosimo. Zenonovi paradoksi mogu i onima kojima nije do matematike poručiti nešto važno: naše mišljenje se odvija u diskontinuiranom mediju – riječi, brojevi, točke, slike… dok je zbilja je uglavnom kontinuirana, bez tako oštih odvajanja na kakva smo mi u mišljenju prisiljeni. Zacjeljivati takve rascjepe uvjetovane diskontinuiranošću riječi možda je jedna od glavnih zadaća filosofa. .ne ičanekčitametamen egurd egonm an i ila mokputsop mikčitametam mivononeZ i itimjop ežom se oT

    avatar

    04.04.2006. (14:56)    -   -   -   -  

  • davor

    Lacrima, drago mi je ako sam pomogao. :)

    avatar

    04.04.2006. (14:58)    -   -   -   -  

  • Mate Mišo

    http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_paradoxes
    Tu je objašnjen Zenonov, ali i mnogi drugi zanimljivi paradoksi.

    avatar

    05.05.2008. (01:55)    -   -   -   -  

  • Kontrapunkt

    Matematički rečeno, što su manji delovi na koje smo apstraktno podelili put, to je kraće vreme za koje pređemo taj deo puta pri konstantnoj brzini. To znači da, kako se približavamo cilju, dužina puta, ali i vreme za koje se pređe taj deo, teže beskonačno malom broju. Ove dve "beskonačnosti" se, da tako kažem, potiru i izračunavanjem Određenog Integrala se dolazi do konačnog broja, tj. vremena za koje smo prešli put. Zenon je ovim paradoksom pre svega ukazao na zamke u koje nas može uvesti apstraktno razmišljanje. Naime, on je kontinualnu prirodu apstrahovao na diskontinualan način (u koracima) i tu leži zamka. Paradoks u prirodi po sebi ne postoji, ona je takva kakva jeste, samo ljudski um u svojoj realnoj ograničenosti dolazi do paradoksa jer je prinuđen da barata sa apstrakcijama koje često nemaju veze sa realnim svetom.

    avatar

    19.04.2011. (15:15)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...