Blogeru Davoru pozdrav od Antibarbarusa iz (novootvorenih, nekomercijalnih, humanističkih) Blogova Humanitas http://www.humanitas.hr/blog/ s nadom za suradnju barem na Portalu Humanitas.
30.03.2006. (13:00)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorche
Sjajna tema, ako te ne mrzi preporuči neku literaturu. Neka moj mali doprinos bude jedan citat Hane Arent:“Riječju i činom uvrštavamo se u ljudski svijet, a to je uvrštenje poput drugoga rođenja, u kojemu potvrđujemo i na sebe preuzimamo golu činjenicu naše prirodne fizičke pojavnosti. Na to uvrštenje nismo natjerani nužnošću, poput rada, i ono nije potaknuto korisnošću, poput proizvođenja. Može ga potaći prisustvo drugih kojima se možemo htjeti pridružiti, ali ono njima nije nikada uvjetovano; njegov poticaj izvire iz početka koji je stupio u svijet kada smo rođeni i kojemu odgovaramo počinjući nešto novo na svoju vlastitu inicijativu.”
02.04.2006. (17:43)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorche
Ipak bih i prokomentarisao nešto što se, čini mi se, implicitno provlači. :) A tiče se odnosa filozofije i "ljudskosti". Inicijacija se ovde pominje kao drugo rođenje čoveka kao takvog, a ne kao neka povlastica filozofa. Naravno, treba imati u vidu i razlike među ovim citatima. Hana Arent pre svega govori o praktičnom delovanju (vita activa), Sokrat s druge strane o "teorijskom delovanju". Međutim, to su ipak samo različiti vidovi onog ljudskog "punoletstva" kada se čovek uzima u sopstvene ruke. Možda je u ovom smislu tačna ona izreka, ne sećam se gde sam je čuo, a koja kaže da su svi ljudi filozofi, samo što malo njih to otkrije. (Ovo doslovno nije tačno jer nije moguće da filozof ne bude svestan da je filozof.)
02.04.2006. (18:25)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Da, to je onaj prastari imperativ ''postani ono što jesi''... Tako da različiti vidovi života nakon tog drugog rođenja odgovaraju bitnoj raznolikosti ljudi. Ali, zar nije moguće da filosof zaboravi (u Platonovom smislu, prije buđenja) da je filosof?
02.04.2006. (21:38)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorche
Pa da, u tom smislu sam i pomenuo onu izreku. Čini mi se da bi onda bilo bolje da si rekao da različiti načini življenja odgovaraju raznolikim ljudskim bitima, jer se pretpostavlja da je bit nešto po sebi, prvobitno i nezavisno od dolaženja do nje (nasuprot Hegelu). Međutim, ako esencija prethodi egzistenciji, onda je, bar na prvi pogled, sumnjiva ta raznolikost biti. Bit je jedna, večna, od svih nezavisna. Tako da postoji samo jedan pravi način života, put filozofije. A to je najbolje demonstrirano u platonizmu za narod, u hrišćanstvu. Jel se slažeš? :)
03.04.2006. (01:17)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Antibarbarus
Blogeru Davoru pozdrav od Antibarbarusa iz (novootvorenih, nekomercijalnih, humanističkih) Blogova Humanitas http://www.humanitas.hr/blog/ s nadom za suradnju barem na Portalu Humanitas.
30.03.2006. (13:00) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorche
Sjajna tema, ako te ne mrzi preporuči neku literaturu. Neka moj mali doprinos bude jedan citat Hane Arent:“Riječju i činom uvrštavamo se u ljudski svijet, a to je uvrštenje poput drugoga rođenja, u kojemu potvrđujemo i na sebe preuzimamo golu činjenicu naše prirodne fizičke pojavnosti. Na to uvrštenje nismo natjerani nužnošću, poput rada, i ono nije potaknuto korisnošću, poput proizvođenja. Može ga potaći prisustvo drugih kojima se možemo htjeti pridružiti, ali ono njima nije nikada uvjetovano; njegov poticaj izvire iz početka koji je stupio u svijet kada smo rođeni i kojemu odgovaramo počinjući nešto novo na svoju vlastitu inicijativu.”
02.04.2006. (17:43) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorche
Ipak bih i prokomentarisao nešto što se, čini mi se, implicitno provlači. :) A tiče se odnosa filozofije i "ljudskosti". Inicijacija se ovde pominje kao drugo rođenje čoveka kao takvog, a ne kao neka povlastica filozofa. Naravno, treba imati u vidu i razlike među ovim citatima. Hana Arent pre svega govori o praktičnom delovanju (vita activa), Sokrat s druge strane o "teorijskom delovanju". Međutim, to su ipak samo različiti vidovi onog ljudskog "punoletstva" kada se čovek uzima u sopstvene ruke. Možda je u ovom smislu tačna ona izreka, ne sećam se gde sam je čuo, a koja kaže da su svi ljudi filozofi, samo što malo njih to otkrije. (Ovo doslovno nije tačno jer nije moguće da filozof ne bude svestan da je filozof.)
02.04.2006. (18:25) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
davor
Da, to je onaj prastari imperativ ''postani ono što jesi''... Tako da različiti vidovi života nakon tog drugog rođenja odgovaraju bitnoj raznolikosti ljudi. Ali, zar nije moguće da filosof zaboravi (u Platonovom smislu, prije buđenja) da je filosof?
02.04.2006. (21:38) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorche
Pa da, u tom smislu sam i pomenuo onu izreku. Čini mi se da bi onda bilo bolje da si rekao da različiti načini življenja odgovaraju raznolikim ljudskim bitima, jer se pretpostavlja da je bit nešto po sebi, prvobitno i nezavisno od dolaženja do nje (nasuprot Hegelu). Međutim, ako esencija prethodi egzistenciji, onda je, bar na prvi pogled, sumnjiva ta raznolikost biti. Bit je jedna, večna, od svih nezavisna. Tako da postoji samo jedan pravi način života, put filozofije. A to je najbolje demonstrirano u platonizmu za narod, u hrišćanstvu. Jel se slažeš? :)
03.04.2006. (01:17) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
davor
Eh, vidim morat ću nešto iz Monadologije. :)
03.04.2006. (16:57) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Smorche
Ne znam šta ti to znači, ali 'ajde da sačekam Monadologiju... :) Pozdrav
03.04.2006. (21:09) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
davor
E, to mjesto na koje sam mislio nije u Monadologiji, ali znam da jest Leibniz, pa pričekaj još malo, dok se ne dočepam te knjige. :)
04.04.2006. (15:00) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...