Komentari

magick.blog.hr

Dodaj komentar (23)

Marketing

  • Penellope

    Ne mogu vjerovati!! Kao da opisuješ mene!!!:)) Nisam još uvijek bivšem prijatelju ni njegovu ocu koji žive dvije kuće od mene ( a prošlo je nekoliko mjeseci), dala saučešće jer mi je to strašno neugodno izgovoriti, prije bi ne znam ni ja što radila nego to rekla naglas. Ne znam zašto je tako.

    avatar

    17.03.2006. (10:28)    -   -   -   -  

  • maria helena.

    Svi smo u susretu sa smrću, bilo našom ili tuđom, zbunjeni. A kako i nebi bili kad ništa neznamo o njoj, poslije nje je tajna. kmica, kraj. nema više, a tko će potrošiti devize? Sviđa mi se kako pišeš. Pozdrav.

    avatar

    17.03.2006. (10:32)    -   -   -   -  

  • Vještica...

    penellope, ja brijem da ne mogu to izgovoriti zato sto to ne mislim i ne dozivljavam tako kao i svi :), maria, nije kmica i nistavilo nakon smrti ali to je vec druga tema :)

    avatar

    17.03.2006. (10:35)    -   -   -   -  

  • thief

    i meni je bilo užasno teško da to preguram, ali uspela sam zahvaljujući (sorry for the pun) velikom broju ponavljanja.. Prvo sam mislila da je osobama koje žale gubitak potpuno svejedno da li im neko izjavljuje sućut u tom trenutku ili ne, ali posle nekog vremena, kroz razgovor uvek bi se ispostavilo da su primetili i zapamtili kad im neko ne bi to izjavio..

    avatar

    17.03.2006. (11:13)    -   -   -   -  

  • praktikum

    pa i ja imam problem s tim, jer mi je također smrt nekaj prirodno, prelazak iz jednog stanja u drugo. No, kako se približava ista ta smrtnost mojim roditeljima... ne znam.... nisu više mladi... svaka promjena u glasu me štrecne... premda znam da je to samo prelazak, ali ipak...:)))))))

    avatar

    17.03.2006. (11:25)    -   -   -   -  

  • Ratnik paorskog srca

    Znaš, proces žalovanja je normalan dio ljudskog uma, i nemaš se što čuditi što ljudi žaluju i za starcima. Ipak će im te osobe nedostajati. A ti ne žališ za svojom bakom? ili su ti svi živi?

    avatar

    17.03.2006. (12:38)    -   -   -   -  

  • Vještica...

    nisu svi, jedna je ziva i u takvom je stanju da mi ovo izgleda kao patnja. vise je zalim sada nego sto cu zaliti kada umre... ne znam, ja imam nekakav cudan pogleda na proces umiranja i svega toga...

    avatar

    17.03.2006. (12:45)    -   -   -   -  

  • Gali

    Hahahaha. Svi smo isti. Tak ti je meni umro neki susjed. Star je bio i bolestan. Pobogu očekuješ smrt. Nisam mogla izraziti sućut, jer kaj sad. Više plačem kada mi pesi uginu.....................

    avatar

    17.03.2006. (12:56)    -   -   -   -  

  • just-a-woman

    Prvo - zahvaljujem na komentaru... a što se tiče tvog posta - isti slučaj sa mnom... ali, ja ipak nekako te riječi procijedim onako preko usta kad trebam... nekako smatram da to moram reći, pa makar to bilo samo reda radi (mada tako sada ispada da sam licemjer i radim stvari rek reda radi, ali nije tako...) :))))

    avatar

    17.03.2006. (12:57)    -   -   -   -  

  • mr.dolmance

    i meni se tak dogadja..a poslije mi zao sto sam sutio.. ipak pomoglo mi je kad sam pomislio da je recimo umro neko meni vrlo blizak a da svi sute ko pizde i prave se grbavi...jer imaju neka svoja (mos mislit kak vazna) misljenja o tome kakvi ce oni to ispast ak daju saucesce.. kao da se i u tudjoj smrti radi o njima...odonda kazem sto treba i idemo dalje...

    avatar

    17.03.2006. (13:43)    -   -   -   -  

  • vrtni patuljak u ronilačkoj opremi

    uz ovo kaj si napisala, ja nemrem ljudima izgovorit ime! ne svima al velkoj večini! užas! i godinama se s tim borim :)

    avatar

    17.03.2006. (14:15)    -   -   -   -  

  • Ariston se preselio...

    Ja se smijem na sprovodima. Bez obzira na čijem. Ne mogu si pomoći. Opsjednut sam :(

    avatar

    17.03.2006. (14:18)    -   -   -   -  

  • SilovaniJazavac

    nisam se još suočio sa tako nekim gubitkom koji bi mi bliži. jednom je jedan moj frend igubio mamu i nisam mu izrazio saučešće. kasnije sam na to već zaboravio dok me ti sad nisi podjsetila. a iskreno neznam kako bi reagirao u takvoj situaciji..

    avatar

    17.03.2006. (15:51)    -   -   -   -  

  • pliva patka preko save

    kako vidim ima dosta ljudi koji imaju isti "problem". ni ja nisam izuzetak. volim se šaliti ,zezati i društven sam tip, ali sve neke tužbalice nisu moja domena. ponašam se kao slon u staklarskoj radnji,a pogotovo nakon smrti oca prošle godine još više "bježim" od takvih događanja ma koliko to bilo ono zadnje što možeš kao čovjek učiniti za nekoga.

    avatar

    17.03.2006. (16:32)    -   -   -   -  

  • miris zabave

    super blog!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

    avatar

    17.03.2006. (17:00)    -   -   -   -  

  • TRUE ABOUT ME AND MYSELF

    si ti stvarno vjestica,ili? sala-mala pozzz

    avatar

    17.03.2006. (18:39)    -   -   -   -  

  • Finalfantasy

    ima nas izgleda više nego što sam se nadala koji isto misle.

    avatar

    17.03.2006. (18:43)    -   -   -   -  

  • Ljubičasti cirkus

    Cesto mi je i samoj tako. jednostavno mi je nekako neugodno davati saucesce... ne znam u cemu je problem, ali mrzim to.

    avatar

    17.03.2006. (19:28)    -   -   -   -  

  • catwoman4

    Cool blog !!!!!!!!!!!!!!!!! Bogač

    avatar

    17.03.2006. (21:37)    -   -   -   -  

  • lolli

    a ko ce ga znat stara moja. slazem se s tobom. ja to ipak izgovorim iako ne mislim ni jednu izgovorenu rijec. naravno da mi je zao ljudi koji su izgubili dragu osobu, al eb ga, starci od 80 ili 90... aj..vec im je vreme... i tak sam ti ja nedavno bila na sprovodu, i trebam ljudima rec zao mi je, primite moju sucut.... i nakon njih... (cek, brojim...), hm...pa ziher 10 (!!!,???) ja pred kraj izlanem tipu...zao mi...bla bla..nesto. cao..kak si? onak Loli - wtf?? zemljo otvori se i progutaj me...sad!... gadno...

    avatar

    17.03.2006. (22:58)    -   -   -   -  

  • Mariel

    uf meditacija. neću ulaziti u to. big kiss i ovako i onako:))

    avatar

    18.03.2006. (17:39)    -   -   -   -  

  • Dan poslije Beltanea

    Joj, ful znam kak je to. Najgore mi je kad je u jesen preminula baka mog decka(93. godina zivota)...i trebala sam njegovom ocu izraziti sucut...10 minuta sam ukipljeno stajala na ulazu u njegovu radnu sobu u panici kak cu se na to natjerat..jer je to iz obaveze a ne da osjecam potrebu da mu to kazem. I ja dozivljavam smrt kao nesto normalno, makar razumijem kako te moze slomiti kad nekog izgubis. al i da ja nekog izubim ne bih htjela da mi svaka osoba ide izrazavat sucut..sam jer se tak radi. Jedino kad bi to po meni bilo ok da ak me neko vidi da sam slomljena od tog pa da me proba utjesiti i izrazi sucut,a ne da stojim ispred kolone ljudi koji kao roboti odradjuju svoju obavezu.

    avatar

    18.03.2006. (18:22)    -   -   -   -  

  • ureus udjata

    meni je na sprovodima neugodno:( smijem se i ne mogu se suzdržati bez obzira koliko mi je žao čovjeka u grobu:(

    avatar

    19.03.2006. (17:23)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...