Ovo je rad učenika šestog razreda škole na Cetinju. Pismeni zadatak je poslan i ministru obrazovanja Crne Gore i biće uskoro objavljen u crnogorskim medijima.
Jesen na Cetinju
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala medju rogove nije tako mislio. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo vec treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere da su to jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.
Ove jeseni i ja kao i mnogi drugi sam se zaljubio u istu curu. To je mala od pašenoga –Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jug. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je fatao do Špadjerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijema rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao, a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila djeda pod Špadjerski vrh. Mada bi meni bilo mržnije. Ja isto mislim da je najbolje bilo da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne mješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izjeo) šljepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Odbora pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mržniji.
Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe djed i njegovi penzioneri igraju fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa se vrati na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šaljemo kod njega jer mu je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad su mu na kocku u pećini pošle tri plate, pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa o jeseni. Još sem da je volim. I njeni plodovi nama deci daju vitamine da bi smo postali jaki.
Radenčevic Slaven VI/3
Učiteljica: Ocjena: nedovoljan (1) Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena.
08.03.2006. (14:17)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
medi
pa redosljedu objavljivanja i reakcije-na poluostrvu, ali i knjigomatu
08.03.2006. (13:15) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
BoxErDog
Ovo je rad učenika šestog razreda škole na Cetinju. Pismeni zadatak je poslan i ministru obrazovanja Crne Gore i biće uskoro objavljen u crnogorskim medijima. Jesen na Cetinju Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala medju rogove nije tako mislio. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo vec treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere da su to jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje. Ove jeseni i ja kao i mnogi drugi sam se zaljubio u istu curu. To je mala od pašenoga –Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jug. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je fatao do Špadjerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijema rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao, a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila djeda pod Špadjerski vrh. Mada bi meni bilo mržnije. Ja isto mislim da je najbolje bilo da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne mješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izjeo) šljepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Odbora pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mržniji. Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe djed i njegovi penzioneri igraju fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa se vrati na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šaljemo kod njega jer mu je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad su mu na kocku u pećini pošle tri plate, pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa o jeseni. Još sem da je volim. I njeni plodovi nama deci daju vitamine da bi smo postali jaki. Radenčevic Slaven VI/3 Učiteljica: Ocjena: nedovoljan (1) Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena.
08.03.2006. (14:17) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...