ej. mislin da ovaj post zaslužuje malo više od upitnika. pročitala san ovo par puta, i reć ću ti nešto---previše san se puta tako osjećala prema drugima i još tragičnije-prema samoj sebi. neznan šta da ti kažem u smislu da ti nekako pomognem, jer ni sama neznam kako da to prođe, nestane, u biti ne nestane, nego da to nešto ka..preboliš valjda, i ostaviš iza sebe. a nekad se to nemože i neće dogodit jer se preveliko i preteško sranje dogodi da ga se jednostavno preboli.shvaćan te jer iman razna loša iskustva. ali nemoj sad mislit da san jedna od onih koja za svaku pizdariju misli da je kraj svijeta, oh ne, ja san jadna mala sama i ostavljena, moji problemi su ogromni, iden se sad ubit omg omg.a stvar uopće nije tako strašna.valjda uz pomoć ljudi za koje znaš da su ti pravi prijatelji moraš pomoć sama sebi, ili tako nešto.to je ono šta ja mislin. i ovim postom si me potakla da razmislim i više se prestanem sakrivat i bježat od onoga sranja koje je obilježilo par zadnjih mjeseci prošle godine...kad mi je bilo teško, radila san glupe greške koje nisan smila, i tako san još pogoršavala situaciju, ali isto tako nisan mogla samo odmahnit rukon i reć 'ma briga me'.mislin da ću se napokon suočit s tim sama sa sobom i ostavit to iza sebe. baš ću sad napisat post.
17.01.2006. (20:43)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
I'm breathing so I guess I'm still alive
woohooo, impresivnog li posta! =)
15.01.2006. (20:16) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
There's a shadow just behind me...
strašno... no comment :|
15.01.2006. (20:19) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
dora.
?
16.01.2006. (15:05) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
dora.
ej. mislin da ovaj post zaslužuje malo više od upitnika. pročitala san ovo par puta, i reć ću ti nešto---previše san se puta tako osjećala prema drugima i još tragičnije-prema samoj sebi. neznan šta da ti kažem u smislu da ti nekako pomognem, jer ni sama neznam kako da to prođe, nestane, u biti ne nestane, nego da to nešto ka..preboliš valjda, i ostaviš iza sebe. a nekad se to nemože i neće dogodit jer se preveliko i preteško sranje dogodi da ga se jednostavno preboli.shvaćan te jer iman razna loša iskustva. ali nemoj sad mislit da san jedna od onih koja za svaku pizdariju misli da je kraj svijeta, oh ne, ja san jadna mala sama i ostavljena, moji problemi su ogromni, iden se sad ubit omg omg.a stvar uopće nije tako strašna.valjda uz pomoć ljudi za koje znaš da su ti pravi prijatelji moraš pomoć sama sebi, ili tako nešto.to je ono šta ja mislin. i ovim postom si me potakla da razmislim i više se prestanem sakrivat i bježat od onoga sranja koje je obilježilo par zadnjih mjeseci prošle godine...kad mi je bilo teško, radila san glupe greške koje nisan smila, i tako san još pogoršavala situaciju, ali isto tako nisan mogla samo odmahnit rukon i reć 'ma briga me'.mislin da ću se napokon suočit s tim sama sa sobom i ostavit to iza sebe. baš ću sad napisat post.
17.01.2006. (20:43) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...