Komentari

lanterna.blog.hr

Dodaj komentar (9)

Marketing

  • sve je to dim

    vrijeme.. to je ono što nam je najdragocjenije, a curi nam kao piejsak između prsta. Neke stvari se ne mogu razumjeti i po proteku punovremenskom.. barem ja. Zato, živi dan za danom :-)) pozdrav ti

    avatar

    14.12.2005. (22:26)    -   -   -   -  

  • debela na dijeti

    prekrasan post, ne znam sto da ti kazem ili savjetujem jer svatko tugu i bol prozivljava na svoj nacin. mozda on ima pravo

    avatar

    14.12.2005. (22:32)    -   -   -   -  

  • Big Vern

    Draga moja lanternice, nedaj mi se, i nemoj se ubijati u pojam, kad smo mi vjerni citaoci tvoga bloga mogli zakljuciti da si ti jedna jako lijepa osoba samo na osnovu citanja tvojih postova, onda bi i ti trebala to vidjeti. Ali znam, lako je reci tako nesto, a tesko nekada prihvatiti ono sto je ocigledno svima drugima. Ma da si mi samo malo blize, sad bih te sprpala na jednu dugu kavicu, pa da se ismijemo kako treba, ali eto, nisi, tako da ti mogu ostaviti samo ovaj komentar podrske. Nedaj mi se.

    avatar

    14.12.2005. (22:39)    -   -   -   -  

  • oceana

    Nauce te situacije. Kad dotaknes dno, nemas kamo nego natrag - gore. Na dnu vise nemas kamo pasti, ne bojis se udarca, mulja, boli - jer si vec to iskusio/la, a bojimo se vecinom samo nepoznatog, zar ne? Za ostalo znamo da smo prezivjeli, da mozemo izdrzati.

    avatar

    15.12.2005. (10:19)    -   -   -   -  

  • Lady Di

    moraš naučiti najprije voljeti samu sebe, inače je put jako težak....možeš ti to, potrudi se. ljubi te didi

    avatar

    15.12.2005. (13:44)    -   -   -   -  

  • jazzie

    Ja još uvijek pokušavam mijenjati druge pa valjda još nisam zrela...

    avatar

    15.12.2005. (23:55)    -   -   -   -  

  • Kašeta

    draga moja, da si barem blizu možda bi nam objema malo bila tvornica paloma maramica...a možda bi baš bilo dobro isplakati svo to more, ne znam...baš smo slične dovraga

    avatar

    16.12.2005. (09:27)    -   -   -   -  

  • ddadd

    Evo, samo da ti kažem, iz Tedija vidim da se bojiš svojih osjećaja a upravo je taj strah ono što nas tjera da se zatvaramo u sami sebe, da pravimo zidiće u svojoj glavi... Svaki osjećaj koji doživiš dobro je došao - prouči ga, otkrij mu uzrok, proživi ga! Pusti Tedija, ako ti se plače, plači i to plači onoliko dugo koliko ti se plače, ni minute manje! Osjetiš li nakon toga ljutnju budi ljuta (ali shvati zašto se ljutiš). Ako pustiš svoje osjećaje uvidjet ćeš da oni ne ubijaju, ima ih grdih ali su naši, uvijek postoji razlog zašto ih mozak želi prikazati nama i čemu ih onda kočiti... ¨Još samo da ti kažem, ako se odlučiš tako, može potrajati, zadnji put kad je mene ćopilo bio sam hipersenzibian preko dva mjaseca...u tom slučaju moraš odrediti pred kim smiješ pustiti osjećajima na volju a pred kim ne... Drž se ti meni

    avatar

    17.12.2005. (12:25)    -   -   -   -  

  • Siboney

    Moraš se suočiti sa svojim osećanjima, upoznati ih, da bi saznala šta ih to uzrokuje. Koje je to nezadovoljstvo koje postoji u tebi, neispunjena potreba, neostvarena nadanja - šta je to što se manifestuje kroz tu tugu. Tek tada počinje pravo menjanje.

    avatar

    20.12.2005. (12:02)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...