Komentari

pegy.blog.hr

Dodaj komentar (40)

Marketing

  • beštijica

    Ne dijelim blog na prije i poslije. I prije i poslije različitih susreta sam sama određivala koliko ću se otkriti i o čemu ću pisati. Poanta bloga je za mene opuštanje, pa dokle god služi svrsi, pisat ću ga. Kad izgubi smisao, zbogom. Vrlo jednostavno. :)

    avatar

    30.09.2005. (18:39)    -   -   -   -  

  • djuro

    znaš, često se ovo i sam pitam. čak do te mjere da bi otvorio neki drugi blog, da se ispušem. ali onda nađem neku pozitivnu stranu. naime, blog mi je misto di se želim ispucati ili podijeliti emocije s nekim jer mi to baš treba, reći ono što se možda bojim u stvarnosti, reći hvala bez razloga.... ali s druge strane blog je izvrstan za samokontrolu, jer imaš vrimena još jednom pročitati prije nego opališ onaj Pošalji. ali ja nisam ja ako dvaput razmislim i inače:-))... ono što sam skužio pišući blog je da pišem ono što mi stvarno je na pameti i što me u tom trenutku 'muči', ali naučio sam to nekako 'zamotati' da nema one gorčine, bar si utvaram :-)). ne na loš način, nego pokušavam jednostavnim riječima doći do srži i u nijednom trenutku izbaciti sebe iz posta. zasad sam zadovoljan. i blogom i ljudima koji me čitaju (iako nikoga ne znam, pa čak ni preko slike) i postovima koje ja čitam i osjećajem koji imam dok sam uz blog. dok je tako pišem. a ti ako promijeniš blog, oću na mail novu adresu :-)))

    avatar

    30.09.2005. (18:43)    -   -   -   -  

  • amy damon

    ja sam svoj stari obrisala. i bas mi je bilo zao. ali izgubio je smisao kada se doznalo tko sam. jer ja pisem o svom zivotu i o ljudima u svom zivotu i o situacijama u svom zivotu. a kad su ljudi iz mog zivota poceli citati, vise nisam mogla pisati jednako. stalno sam imala umu da bih nekoga necime mogla povrijediti. znas sto mislim, kako vidim. ja sjednem i onda ispisem ono kaj mi dodje. bez zadrske. a kad to ne mogu, onda je bad. pa sam ga obrisala. teska srca, kako rekoh. sad je zazivio novi, koji opet ima smisla dok se mene ne zna. koliko dugo, vidjet cemo.

    avatar

    30.09.2005. (18:44)    -   -   -   -  

  • GOLUB

    Lipa i smišna ti si bila dok me nisi tila, Sada ka' san te upozna kad san puno toga spozna sa' ti moran reći ja, Da mi je ža, ća san te upoznava ja. falša si ka kita falšeg cvića koje nema svoga vonja, Ali cviće bar ne ronja, Cili dan se samo pituraješ, cili dan se maškaraješ, Mene i ne obadaješ. Pa mi je ža, ća san te upoznava ja. Sa' mi je ža, ća te volin ja.

    avatar

    30.09.2005. (18:48)    -   -   -   -  

  • Simona

    znaš, razmišljala sam o ovome nakon onog vašeg blogovskog susreta. i tada sam negdje zaključila da se ipak ne želim upoznavati. ne želim prijeći tu crtu. jer meni ovo onda neće više biti isto. meni je ovo kul baš zato jer je tako kako je - anonimno. i znam da mi ne bi bilo isto da prijeđem the crtu. bio bi mi pogotovo bed da mi netko kaže da me skužio. Ja sam Simona i točka. Ovdje se mogu opustiti, otvoriti, raspravljati, učiti.... A da znam da netko poznat čita o mom seksu ili promišljanjima...ne znam bih li mogla više nastaviti. Nismo svi isti, zar ne?:)

    avatar

    30.09.2005. (18:55)    -   -   -   -  

  • trill

    Za moj blog znaju vjerojatno svi ljudi koji me poznaju. Nekima sam sam rekla, neki su me skužili, a neki su čuli od nekog. Znaju me poznanici zaustaviti na cesti i reći: "Bila sam ti na blogu, tvoj brat mi je dao adresu", Više bih voljela da to nije tako, ali ni ne smeta me nešto puno. Sve o čemu pišem se dogodilo i sve je to istinito, možda samo malo prilagođenu u smislu rječnika, ali ne bitnih stvari. Ponekad me malo koči šta me i moja djeca čitaju, tako da ne mogu baš slobodno pričati o nekim seksualnim temama npr. jer to ipak nije zgodno :))) Što se tiče blogerskog upoznavanja, meni su isto svi ti ljudi još draži nego prije. Neki i puno draži, jer ih prije susreta nisam baš čitala :)) Ali neke ljude doživljavam drugačije :)) Recimo našeg Rocka koji je uživo živahan i pun energije, nikad ne bih mislila na osnovu samo poznanstva da on piše tako studiozne postove gdje je svaka riječ na svom mjestu. Mislila bih da to piše neka smirena i samozatajna osoba koja u društvu šuti i miruje. Mi znamo da to nije tako :))) A blog dok me zabavlja, dotle ću biti na njemu. Čim postane nekakvo opterečenje, gubi svoju svrhu i razumijem i one koje ga napuštaju. Za sada uživam :)))

    avatar

    30.09.2005. (19:32)    -   -   -   -  

  • Friva

    Upoznala sam neke ljude i nije mi žao niti je to "traumatično" bilo za moje daljnje pisanje bloga. Tako je isto, kada ideš u npr.kino, ne misliš da ćeš nekoga upoznati, ali postoji mogućnost da ga upoznaš dok, recimo, čekaš red za kokice...Ne razumijem one koji kažu izričito NE upoznavanju. Opet, svatko radi kako želi i kako zna, tako je i u pisanju bloga. Neke intimne stvari ne spominjem niti ću spominjati dok neke sitne crtice svog života spomenem. Ti ne pišeš o svom svakodnevnom životu, ali otprilike znam što radiš, koliko si stara i još neke sitnice...sada nije ni važno. Za moj blog zna moja uža obitelj i samo jedna bliska prijateljica. Ne pišem one stvari o kojima ne bih govorila ni u privatnom životu. Pišem samo o onome za čim mogu stajati sa svojim imenom i prezimenom. Eto, sada ću otkriti jednu strašno intimnu stvar da sam sva brašnjava jer pečem naš omiljeni kolač i pozivam te!

    avatar

    30.09.2005. (20:33)    -   -   -   -  

  • siščanka

    ne znam kako ću pisat za godinu dana i ne znam dal me netko prepoznao, to mi ne bi baš bilo drago, al sad pišem zato što volim pisat, bez obzira na to tko će to čitat, a poslije mi je i drago gledat kako je ispalo na blogu ono što sam složila, kad bih još znala malo uredit predložak, gdje bi mi bio kraj, al' sam skromna:))) al pisat o seksu ne dolazi u obzir, ja sam ipak već u godinama kad to postaje manje važan segment u životu, sada me više zanima povijest i arheologija i slične stvari

    avatar

    30.09.2005. (20:43)    -   -   -   -  

  • jagode

    zanimljivo je ovo preispitivanje u kojem se svatko od nas može prepoznati... postavlja se pitanje podjela, a opet posjećujući hrpu blogova lijepo se vidi da je svaki blog svijet za sebe, nešto posebno... posebni pozdrav, kada već nemam poklona:-)

    avatar

    30.09.2005. (20:53)    -   -   -   -  

  • buba mara

    nije prežvakana tema, već se jako puno puta pisalo i o npr. ljubavi, nepravdi, i filmovima, tv-u, (čak i ja :))) a kad opet netko otvori tu temu nije dosadno. uvijek se nađe nešto što osvježi pogled na tu temu. mogu ti reći da me post baš razveselio i nadahnio na ogroman komentar, no skratit ću da se ne udaljim previše od glavne teme. mislim da je blog definitivno stvarno mjesto, npr. kad sam sva uplašena učila i išla u zg na ispit, nisam gledala blog, a u isto vrijeme su mi mnogi draagi ljudi a i ti :)) ostavili lijepe poruke koje me trebaju ohrabriti i očistiti me negativnih vibri... to je jako lijepo i happy sam zbog toga, ne zato što to u životu meni fali, nego zato što sam stekla dojam (čitajući komentare na mom blogu i čitajući druge blogove) kako je ljudima stalo i kako nisu hladni kako se na prvi pogled čini i kako svi mi to mislimo i često komentiramo . isto tako je dobro kad poznati ljudi čitaju blog, jer onda više sudjeluju u tvom životu i ako ih stvarno čitaju znaš da im je stalo do tebe i da si im važna! :) i da, slažem se da treba stati kad blog postane teret.... ali ne stati sa izražavanjem, nego stati s negativnim razmišljanjem o tome kako će tko reagirati kad pročita nešto na blogu .....

    avatar

    30.09.2005. (21:35)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    I sama sam razmišljala o tome...o razlozima zbog kojih sam uopć počela pisati postove na blogu. I koliko je uopće moguće biti (i ostati) anoniman. No, nisam donijela nikakve konačne zaključke. Ono što doista jest dobro - to je ova razmjena mišljenja, sagledavanje tema,pitanja,problema...s raznih strana. Čitanje različitih mišljenja. Na taj način mnogo toga naučim i saznam, a to je dobro.

    avatar

    30.09.2005. (21:57)    -   -   -   -  

  • strijelac

    ajde mi reci (ako ti nije bed!!!), u koju grupu blogera ja spadam????? po tvojoj slobodnoj i objektivnoj procjeni jer me ne poznaješ u live izdanju... ;) teme o kojima inače ja pišem se mijenjaju kako se i ja mijenjam... bilo bi glupo da budu uvijek i stalno iste!

    avatar

    30.09.2005. (22:19)    -   -   -   -  

  • estera

    nakon godine dana postojanja mog bloga,sve mi je lakše otkriti se. još uvijek mi pruža veliko zadovoljstvo:)) i nakon što sam upoznala mnogo ljudi,nisam se još ni jednom razočarala...i uvijek želim još. nadam se da ću ovako trajati i dalje,bez obzira hoću li promijeniti stil pisanja ili ne. ja sam uvijek ja...pusa draga Pegy:)

    avatar

    30.09.2005. (22:23)    -   -   -   -  

  • espadrila

    Stvari koje sam govorila anonimno govorim i sada kada me dosta ljudi koji me citaju poznaje. Ono malo sto ne govorim ne bi govorila ni u jednom izdanju, jer ponesto mora ostati samo za mene, ili eventualno meni najblize.pozdrav:)

    avatar

    30.09.2005. (22:37)    -   -   -   -  

  • DR. Pici

    Pozdrav...ja nemam svoj blog, mada sam razmišljala o njemu. I na kraju mislim da ga neću ni imati jer: a) uvijek te netko može otkriti, b) ne bih htjela da znaju za njega ljudi o kojima bih vjerojatno pisala (npr. dečko) a vrlo teško bih to skrivala, c) blog je svojevrstan dnevnik i ja bih u njega unosila ono što me muči, čini sretnom, itd. a osjećala bih istovremeno grižnju savjesti što svoje (i još nečije) intimne stvari iznosim na mjestu gdje ih može pročitati milijun ljudi. Bez obzira što ne bih pisala kojekakve detalje, ipak ne bih mogla potpuno isključiti iz bloga svoj život izvan neta. To je sve isprepleteno. Naravno, ovisi od osobe do osobe. Ja ovako mislim jer poznajem sebe. I znam što bi meni dnevnik predstavljao. Zato ću radije zadržati onaj dnevnik u svojoj glavi koji može puno toga zabilježiti bez opasnosti da to itko sazna.:) Što se tiče toga da te netko skužio, mislim da ta osoba nema nikakvih skrivenih ili loših namjera, jednostavno joj je to simpatično.:)))

    avatar

    30.09.2005. (23:05)    -   -   -   -  

  • DR. Pici

    .

    avatar

    30.09.2005. (23:27)    -   -   -   -  

  • Born* to* be* crazy

    fora blog...slažem se sa tobom...posjeti me i ostavi komentar...ako hoćeš...ako nećeš nemoraš...mislim,mogla biš...kiss

    avatar

    30.09.2005. (23:50)    -   -   -   -  

  • Mamina svakodnevnica

    pišem ono što proživim taj dan kad imam inspiraciju za pisanje bloga. uostalom, to je moja svakodnevnica pa ko god me zna, zna kako je to ustvari samo prenošenje doživljaja na tipkovnicu i blog. ali i ne zna baš puno ljudi iz stvarnog života za moj blog. evo ne zna ni zakoniti. ustvari zna, ali ne kuži šta ja to radim :-) i moj blog je dječji blog tako da neke intimne stvari tu ni ne spadaju.

    avatar

    30.09.2005. (23:52)    -   -   -   -  

  • galerije, priroda, kretanje...

    Tema stara koliko i sam blog:) Na mom blogu nema intimnih stvari, ali zato identitet nije uopće tajna. Dapače, više od 100ljudi su došli na moj blog tako da sam ih iz stvarnosti dovukao u ovu virtualnu stvarnost. Inače tvoj blog je dobar jer nije isključiv, a zauzima mnogo stavova o temi i stvarima koje se dotiču naslovljene teme.

    avatar

    01.10.2005. (00:29)    -   -   -   -  

  • Hajdučica.blog

    a meni je žao što neke ljude ne mogu upoznati, mislim da bi u pravom životu mogli biti prijatelji - iako sam jako teška na tome... i sada kod sebe nemam niti jednu (blisku) prijateljicu :-(

    avatar

    01.10.2005. (00:29)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    Pišem što hoću i sad i prije, malo sam ipak postala opreznija ili čak ne toliko oprezna koliko pazim način na koji ću se izraziti. Zašto to, pitaš se. Pa moj dragi u razgovoru sa svojim frendovima koji su ko rakova djeca razasuti po čitavom svijetu, obično kao referencu za slike blizanaca, dobiju adresu mog bloga. Kad sam to saznala, dobila sam plikove. Tako da si sad dvaput razmislim prije svakog teksta, osim ako nisam u napadajima bjesnila ili sličnim čudnim stanjima ;)))

    avatar

    01.10.2005. (00:34)    -   -   -   -  

  • Petra 23-10

    Ne da mi se ponovo(peti puta)pisati kometar,a bio je poduži.Upoznala sam hrpu ljudi s bloga i super mi je što sam tako dobila dvoje novih prijatelja, onako za ozbač obiteljskih i uvijek sam ZA blog i ne dijelim ga na prije i poslije....Pusa!P.S.Ovo je zadnji put da se trudim ostaviti komentar:((((

    avatar

    01.10.2005. (00:42)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    Pa sam puno otvorenija i normalnija u komentarima nego na svom blogu :))

    avatar

    01.10.2005. (00:44)    -   -   -   -  

  • tammie

    Kada sam počela pisati, čitala me samo sestra...ona je ipak osoba koja zna sve o meni tako da sam mogla napisati bilo šta...znala sam da će razumijeti...a sada...pomalo gubim tu neku slobodu...možda najviše zbog njega...nije da mu skrivam nešto...ali...ma ne znam to objasniti...

    avatar

    01.10.2005. (08:19)    -   -   -   -  

  • uspomena

    Vrlo zanimljiv i lijepo sročen post. Meni osobno blog je mjesto ne kojem ispisujem svoje misli, a njegova je prednost u tome što (za razliku od ispisivanja 'u prazno') ovdje dobijem i reakcije na te misli, tuđa mišljenja o onome o čemu sam sama razmišljala. Najčešće pišem zato da bih i samoj sebi razjasnila neka svoja stanja - dok pišem, ona mi postaju jasnija jer sam ih oblikovala u rečenice i artikulirala. Iako za moj blog zna nekoliko dragih prijatelja, svijest o tome da će me oni čitati ne mijenja ništa u sadržaju mojih postova. Posve sam sigurna da bih pisala isto i da me neće čitati nitko koga poznajem. No kod mene je to jednostavno, jer kad pišem ne mogu izbjeći taj svoj vječni respekt prema pisanoj riječi i tu notu ozbiljnosti koju u živom razgovoru nemam. Pisanje je za mene način izražavanja koji podrazumijeva neko više stanje svijesti koje ima odmak od stvarnosti. Katkad me zabavljaju upravo predodžbe o ljudima koje steknem čitajući njihove postove, jer znam da su one vjerojatno prilično daleko od njihove stvarne prirode. Zabavljaju me i tuđe predodžbe o meni samoj jer pretpostavljam da je zbog mog stila pisanja o meni lako steći neku drukčiju sliku. I u tome ima čarolije. Zato i ja mislim da je 'mogućnost pisanja i izražavanja svojih misli na blogu svojevrsan dar'. A kad smo već dobili taj dar na dar, što nam drugo preostaje nego pisati, pisati i pisati... pa i miješati pravu stvarnost s ovom virtualnom upoznavajući blogere koji su nam dragi, ako nam se baš hoće. Evo, ti recimo spadaš u 'kategoriju' blogera koje bih rado upoznala. Pusa.

    avatar

    01.10.2005. (09:55)    -   -   -   -  

učitavam...