Komentari

pegy.blog.hr

Dodaj komentar (49)

Marketing

  • mistress elena

    blog ti je odličan!nadam se da si u pravu u pitanju padova i uspona jer ako nije tako,kako onda živjeti dalje???......

    avatar

    21.09.2005. (20:39)    -   -   -   -  

  • amy damon

    tvoj prvi pad gotovo je isti kao moj prvi pad: skakala sam po njihivom krevetu, pala glavom na kabel od tv-a, sto je bilo sasvim dovoljno da kao dvogodisnjakinja tanane koze dobijem na celu dva-tri sava. ne vide se, niti bi me brinulo da se vide, ali su dovoljno ovdje da sam tu pricu ispricala vec gro puta. drugi fizicki pad imala sam tri godine poslije. citava sam se razbila. a zadnji je bio prije par godina. na moru. kad smo samo klinci i ja imali krastava koljena. :) emocionalnih nisam imala. nadam se da ce to sto duze trajati.

    avatar

    21.09.2005. (20:58)    -   -   -   -  

  • sišèanka

    ha, čuj, padnem, razbijem koljena, otresem prašinu, zalijepim flaster i šibam dalje

    avatar

    21.09.2005. (21:07)    -   -   -   -  

  • sišèanka

    dakako, i obrišem suze

    avatar

    21.09.2005. (21:08)    -   -   -   -  

  • Friva

    Treba željeti i htjeti! Na kraju ni emotivni padovi u smislu razočarenja u ljubav, nisu kraj svijeta. Treba nastaviti dalje...Što se tiče ovih pravih padova, možeš li zamisliti kako izgledaju koljena djeteta odraslog na kamenjaru? Svaki pad, šivanje...pozdrav!

    avatar

    21.09.2005. (21:11)    -   -   -   -  

  • blond lady

    sto nas ne unisti pravi nas samo jacim...nije strasno ako padnemo samo se trebamo opet dignuti sto je cesto jako tesko :)

    avatar

    21.09.2005. (21:12)    -   -   -   -  

  • jagode

    nadam se da ti ruka nije jako natekla, a da ćeš sanirati i te nokte... nema rasta jagoda, ako barem kiša ne padne... pozdrav:-)

    avatar

    21.09.2005. (21:18)    -   -   -   -  

  • estera

    imala sam svakakvih padova.najteži je bio onaj emotivni,koji me zamalo stajao vlastitog života. no,željela sam...dovoljno jako..:)))))))

    avatar

    21.09.2005. (21:44)    -   -   -   -  

  • armin

    padovi su moj fah. imam dovoljno iskustva s njim. mislim bar da imam. uostalom feniks je moj simbol.

    avatar

    21.09.2005. (22:01)    -   -   -   -  

  • Xantippa

    sada sam doživjela nešto kada sam slučajno otvorila tvoj blog. jednom je jedan čovjek iz očaja otvorio bibliju i pročitao prvu rečenicu koja mu je zapela za oko. to mu je vratilo raspoloženje. ja sam baš danas u totalnoj depri i ne znam kuda dalje jer u svim poljima života trenutno barem ponešto nije u redu. i otvorim tvoj blog i pročitam ovaj post...hvala ti...pomogla si mi ne znajući to...

    avatar

    21.09.2005. (22:38)    -   -   -   -  

  • Let me know...

    Jaaaaaaaako dobar post....jaaaaako....! O emotivnim padovima u ovom trenutku ne smijem... da ne bi doživjela još jedan...:))) A što se štikli tiče... prošle zime.... mislim si ja... ma neću obući štikle po ledu... i obučem ravne cipele... i naravno... svaki put kada obućem ravne ja padnem....Sada sam par puta nosila ravne cipele i dobijem upalu listova....Nisam ja za ravno.... meni trebaju štikle...:))) Pusa

    avatar

    21.09.2005. (22:46)    -   -   -   -  

  • Blokče F. Kobajaši

    Čini mi se da se sve bolje nosim sa padovima, utjecaj godina i iskustva valjda. A ti te štikle bolje nemoj više nositi, meni one djeluju preopasno. Ja sam gotovo uvijek u ravnom pa nemam tih problema...:)

    avatar

    21.09.2005. (23:07)    -   -   -   -  

  • sergejjetu

    Kako VI zene neznate kad se stiklle nose ... pa to ti je grrrrrr.U AUTOBUSU?????? grdaskom ili sve jedno???? Ma .. stikle su za koktele,party.. a ne za raju.. Ja se vozio gradom i BUMMMMM ,puke mi guma od bicikla.. nabasao u sred Beograda na otpalu zensku stikluuu?????? grrrrrrrrrrrrrrrrrrrr, posle me svi zezali... Dakle em sto sam pao, em sam pao i na jednu otpalu zensku STKLU??? e jesam lak muskarac//Pozdrav od Sergeja A o emotivnim padovim.. cu tek kad se oporavim od ovih.. uobicajenih.

    avatar

    21.09.2005. (23:48)    -   -   -   -  

  • maja

    svakim padom, tj. dizanjem postajemo sve jači, i potpuno su u pravu da je Bog uvijek s nama i sluša nas i razumije... evo ja se još uvijek povjeravam svojoj mami a čak i tati i zahvalna sam Bogu na takvom odnosu s njima...pozdrav..

    avatar

    22.09.2005. (04:23)    -   -   -   -  

  • beštijica

    Pa da, padovi su sastavni dio života. Uzlazne putanje isto. Uostalom, naše životno kretanje je sinusoidno. Bitnije od uspona i padova, meni je ići naprijed, dalje...

    avatar

    22.09.2005. (08:34)    -   -   -   -  

  • KOKI

    nekad sam se puno lakše dizala...sve češće mi se čini ko da me nekaj vuče natrag dolje....tješim se da su to kile, a ne nekaj drugo..:):):):)

    avatar

    22.09.2005. (09:05)    -   -   -   -  

  • Katarina_S

    Emotivni padovi jesu jedini kojih se sjecam,valjda oni iz najranijeg djetinjstva nisu bili dovoljno bolni...dizem se ja,ne ne slutis s koliko modrica i lomova,ali uvijek se ponovno izdignem. I curo draga,cuvaj nokte,glava Ti je dovoljno tvrda!;)) Voli Tebe Katya:*

    avatar

    22.09.2005. (09:10)    -   -   -   -  

  • Goldeneye

    Hvala Bogu da sam pao i to grozno, bolno, destruktivno. Kad otreseš, tek onda vidiš gdje si i gdje si bio. Znao sam ustati i sada se penjem koliko mogu u nadi da nikad više tako nisko ne padnem.

    avatar

    22.09.2005. (09:13)    -   -   -   -  

  • djuro

    sitila si me jedne meditativnog teksta, ne znam oću ga dobro citirati, ali pokušat ću: 'ako se otvoriš ljubavi, riskiraš da ćeš biti povrijeđen. ali ako se ne otvoriš, onda nisi ni živio'. možda će zvučati ružno, ali nikad nikome ne bi poželio život bez padova. bolni su oni, mislim padovi, ali su znak da si živio život punim plućima. dobro, netko to nije znao cijeniti, ali naći će se i neko ko oće.

    avatar

    22.09.2005. (09:38)    -   -   -   -  

  • Šatro Cosmo girl

    Pazi moj prvi pad kojeg se sjećam, kakve li koincidecije, vezan je za hod u štiklama. Maminim. Niz stepenice. Sa nekakvih 3-4 godine. Uključuje pad cca 10 stepenica prije kraja istih... Očito mi je karma da sve vrste padova u životu prođem na štiklama...;)

    avatar

    22.09.2005. (09:59)    -   -   -   -  

  • Viktor

    kolko meni iskustvo govori, kad sam emotivno skršen najbolji lijek je fizički se satrati. već drugi dan kad me sve boli osjećam da mi se emocije polako slažu na svoje mjesto

    avatar

    22.09.2005. (10:42)    -   -   -   -  

  • sama, pa šta

    užasno se bojim pada i to onog fizičkog. toliko pazim kako hodam da sam ponekad ljuta na samu sebe. to objašnjavam svojom fobijom od boli. šta se tiče emotivne boli, nekako sam srasla sa udarcima svako malo da sam se skoro i navikla na nju.

    avatar

    22.09.2005. (10:52)    -   -   -   -  

  • trill

    Kad bi barem sve ostalo na takvim, fizičkim padovima. Puno lakše se preobole, nego oni drugi. Ali, baš kao što i kažeš, najvažnije je poslije svakog pada se ustati i nastaviti dalje :)))

    avatar

    22.09.2005. (10:57)    -   -   -   -  

  • mala riznica misli

    svi mi padamo i dižemo se, samo što neki lakše se dižu je imaju nekog da im pruži ruku dok neki nemaju....

    avatar

    22.09.2005. (11:04)    -   -   -   -  

  • Rock Roll

    Ja bih se zadžao na onoj prvoj skupini padova. Ovako, lani sam dva puta teško aterirao na pod. Jedno sam, moš' mislit, skakao s metar visokog zidića, zapeo za njega nogom, izgubio ravnotežu i svom težinom pao na asvalt na koljeno. Mislim da sam oko tri tjedna šepao i još sam jako dobro prošao. Drugi put je bio kad sam trčao nekim neobičnim dugim stepenicama, falio jednu i ponovno aterirao na koljeno. Tog puta su ozlijede bile nešto lakše (samo tjedan šepanja), ali sam iskidao nenadomjestive hlače od odjela u petrolej boji. Eto, događa se i najboljima pa kako ne bi i meni. :-))

    avatar

    22.09.2005. (11:33)    -   -   -   -  

učitavam...