22.08.2006., utorak
Nekad i sad
Ime gosp.Juričić Ljube slučajno je izabrano isključivo u praktične svrhe završetka ovog posta. Mogla se tu naći bilo koja javna osoba.
Godina 1986.
Čovjeku u gradu Zadru TREBA slika gospodina Jurčić Ljube. O "ono vrijeme" , Ljubo je bio nekakav komesar u neznam kako se tada zvala glavna skupštima Juge (pandan današnjem Hrvatskome saboru). Čovjek u Zadru - ajmo ga nazvati - Mate, ima u Zagrebu prijatelja Antu. Ante studira novinarstvo, izrezuje članke iz novina i time se hvali. Ante je Mati jedina osoba koja bi mu mogla pomoći da on dođe do te slike.
Mate dolazi do svog telefona i okreće brojčanik.
0 tk,tk,tk,tk,tk,tk,tk,tk,tk,tj
4 tk,tk,tk,tk
1 tk
5 tk,tk,tk,tk,kt
6 tk,tk,tk,tk,tk,tk
2 tk, tk
tada Mate skuži da se zajebao , stišće tipku na telefonu i kreće ispočetka
0 tk,tk,tk,tk,tk,tk,tk,tk,tk,tj
4 tk,tk,tk,tk
1 tk
5 tk,tk,tk,tk,kt
6 tk,tk,tk,tk,tk,tk
3 tk,tk,tk
itd
tuuuuu, tuuuuu, tuuuuu.
Halo - javlja se stariji ženski glas.
Dobar dan, Mate je na telefonu. Mogu li dobiti Antu?
Joj, Ante vam znate nije doma. Otišel je na Fakultet i rekel je da bu se brzo vratil. - odgovara Antina gazdarica.
Možete li mu molim vas reći da me nazove čim stigne. - pita Mate.
Budem , sinek, budem. Budem mu rekla.
Hvala , gospođo.
Sijedi Mate kraj telefona i čeka Antin poziv.
Ante se ne javlja.
Sutradan zvoni Mati telefon.
E.
E.
Triba si me.
Još jučer.Slušaj, brate. Triba mi slika od Ljube Jurčića. Imaš li je?
A, brate, iman sigurno.
Aj, tebra ono, mi ju fotokopiraj pa mi pošalji jer mi hitno triba.
Evo, stari, iden odma. Poslaću ti je buson. A što će ti?
Ne pitaj. Samo šalji.
Ante otvori svoj radni stol i počne prekopavati po novinskim izrescima. Kad je napokon pronašao Ljubu, uzima isječak i odlazi tramvajem u najbližu fotokopiraonicu , a zatim na kolodvor. Sva sreća da autobus za Zadar kreće ubrzo.
7 sati kasnije - Mate drži u ruci tamnu fotokopiju loše novinske slike Ljube Jurčića.
Vrijeme od trenutka kad mu je slika zatrebala do trenutka kad ju je dobio je 3 dana.
Godina 2006.
Mate i Ante razgovaraju preko skaypa. I u razgovoru Ante spomene Ljubu Jurčića.
Kako taj Ljubo izgleda? - pita Mate.
A tebra upiši u google - pa ćeš viti.
S druge strane mikrofona čuje se tipkanje po tipkovnici.
Aha, pa da , vidija san ga na televiziji par puta. He-he. Strava - zamisli stari - od prve pomisli da bih ja želio znati kako Ljubo Jurčić izgleda pa do trenutka dok vidim njegovih 30 slika je prošlo 10 sekundi.
Da, blagodati tehnologije.
To je puno - kaže Mate. Bilo bi još brže da nisam krivo u google upisao njegovo ime.
he he he.
A zamisli kako je to bilo prije 15 -20 godina.
Ljubo Ljurčić - di ću naći njegovu sliku. A di ću je naći. Ono imam frenda u zagrebu koji ju možda ima. Pa ga zovem ...
A ono stari telefon na navijanje - uleti Ante.
Pa ono tk, tk, tk u telefonu - nadoveže se Mate.
Pa zajebeš broj - pa ajmo ispočetka - kroz smijeh će Ante.
Pa onoga kojeg zoveš nema doma, pa ostaviš poruku da te nazove kad dođe. Pa on ne zove. A ti čekaš.
Pa ovo pa ono. Pa fotokopiranje, pa slanje pismom ili busom.
I onda ovaj dobije govno od slike na kraju.
A vidi nas sad. Kakva razlika. Nacrtam mu bradu i brkove, stavim crvene oči i kričavo zelenu irokezu u fotošopu za 3 minute i stavim na blog samo da bi se mi mogli zajebavati.
A prošlo je samo 20 godina.
P.S. ispičavamo se gosponu ministru što je on predmet naše zajebancije. So ho hoo ry!!!!!
|
- 23:19 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
|
