Prije 45 minuta bio sam u totalnoj bedari. Sad sam oduševljen. Ali ajmo od početka.
Zabuvario sam ko Huljić u Novim fosilima u 80-ima. Frizura mi je katastofa. Ko zadnji seljo beljo. Onaj obrasli zidar na baušteli. Eto tako sam izgledao. Zadnja dva tjedna nikako uhvatiti vremena da se odem ošišati. No u Ljubljanu sam stigao ko suljo. Majke mi, neugodno mi je našto sličim.
Izlazim iz hotela u namjeri da se ošišam. Svraćam u McDrek po žderu i pitam tetu di ima frizer. Nezna. Pa pita ostalo McDonalds bigbut osoblje. Nemaju pojma. Aj dobro. Izlazim vani i za 20 metara naletim na frizerski salon.
Pa jebem li vam majku nezainteresiranu. Svaki dan idu na posao i prolaze kraj toga salona i pojma nemaju di je salon. Grrrrrrrrr.
Uđem unutra.
Dobra večer. Može šišanje?
Može, izvolite. - kaže šefica šišajući ili što ja znam što radeći nekoj babi.
Sidnem na stolicu, a neko dijete počne trčati oko mene. Pa šugaman na ramena, pa neki specijalni ogrtač, pa onaj papir oko vrata, pa onda nešto što još nikad nisam vidio. Neka teška guma koju stave oko vrata koja služi neznam čemu. Ma super, mislim ja. Viš ti Evropu. Beskorisne novotarije.
Kako ćete? - Pita mala koja je tek izašla iz srednje škole.
Napravi kako hoćeš samo da liči na nešto.
Počne ona, a ja gledam i nevjerujem. Hvata kosu među prstima i ništa nemože uhvatiti. Reže po pola milimetra one grive na mojoj glavi. Muči se ona, mučim se ja. Pa rec s jedne strane, pa rec s druge strane. Pa uzme onu makinetu pa nezna što će s njom. Pa me čupa, pa me lupa škarama u glavu. Nemogu vjerovati što se događa. Šefica ju gleda preko oka bez riječi rezajući babu.
Ajde stani. - govorim ja njoj.
Ne trudiš se dovoljno. Napravi mi takvu frizuru da kad bi me vidjela na cesti s takvom zurkom, odma bi htjela ići samnom na kavu. Takvu frizuru oću!
Šefica kimne glavom. E, pa takvu frizuru mu napravi.
Krene mala dalje i nastavlja sakaćenje moje glave. Kao da zidaru daš da te šiša. Bez ikakvog reda i pravila, a rupe na mojoj glavi se produbljuju
Gledam ja te bušotine nevjerujem što se to događa.
što da napravim? Da li da joj kažem da stane pa da me dovrši šefica koja više gleda moju glavu nego babinu. Da li da se dignem i pobjegnem ili da joj prospem zube. Što? Što?
Ajde stani. Skini mi ovo oko vrata. I ogrtač i papir i šugaman. Jesam li što dužan? - izgovaraju usta unakažene glave. Mala molećljivo gleda u šeficu, a ova odmahuje glavom.
Zbogom.
Izlazim van ko strašilo. Lud, ljut i bijesan spuštam se na, ja mislim Prešernov trg, zaustavljam dvi cure i pitam di ima kakav frizerski salon. Ove me gledaju, umiru od simha i šalju me tamo negdi. Krenem tamo negdi i nakon 200 metara vidim piše "Mali" - frizerski salon. Ulazim unutra.
Može šišanje. - Ma može. - odgovara frajer.
- Ma vidi što su mi od glave napravili.
- Ma ko? što?
Krene razgovor.
Frajer je zakon. Umire od smiha.
- Pa di to? - pita u čudu
- Evo tu 200 metara.
- Nemogu vjerovati! Kako češ?
Ma nemam pojma. Samo nemoj da ovakav sutra moram hodati jednom Europskom metropolom.
Smije se frajer. SJEDNE u stolicu i počne letiti oko moje glave.
Odakle si, što radiš u Ljubljani, do kad ostaješ? -pita on.
Di se ide vani, što je in u Ljubljani? - pitam ja.
Drž nedaj, skužimo da imamo zajedničke poznanike.
Pa malo ovoga pa onoga. Uglavnom, zajebavali smo se cilo vrime.
Frajer mi je složio jebeno, jebenu frizuru. Do jaja. Baš sam "tuuuu sexy".
Evo ti broj od ovog zajdničkog frenda. Ako ti što treba u Ljubljani samo mi se javi. Ja znam sve. - kaže frajer.
Ma stari zakon si.
Ajde Bog.
Bog stari, hvala ti.
Nazovem netom dobijeni broj i dogovorim cugu.
A sada reklame.
Ako ikada zatrebate vrhunsku frizuru u genijalno sređenom frizerskom salonu u centru Ljubljane od frajera kojeg bi ja, da sam treba, odmah i bez razmišljanja potrošio, dođite na moj blog. Tu ćete naći ovu adresu. Frizerski salon Mali. Tražite Sašu!
Ja idem na cugu.
|
