nedjelja, 26.11.2006.
ŠTRAJK...HM, DA...
O da, bila je to tak predivna vijest - nema škole, profesori štrajkaju... Svima se na licima odjednom pojavio osmijeh i svi smo onak osjetili olakšanje. Jedino čemu smo se nadali bilo je da to ne potraje samo jedan dan, nego barem do kraja tjedna, ono, baš bi bilo zgodno spojiti si te ''male praznike'' s vikendom. I nadali smo se, gledali vijesti, pratili kaj se događa i još se malo nadali i stvarno - imali smo jedan jako lijepi dugački vikend. Da, imali smo 5 dana raja i sad opet sve po starom...
Prva pomisao koja mi je pala na pamet kad sam čula da štrajkaju bila je to da ću se konačno uspjeti naspavati, malo odmoriti i onak napuniti malo baterije za ovo kaj mi je još ostalo da Božića. Ali, na žalost, to je bila i ostala samo misao! Niti sam se stigla odmoriti, niti sam se naspavala (il me netko stalno budio, il sam nekud išla il ne znam kaj), a kaj je i najgore nisam niš napravila. Imala sam tak prekrasan plan kaj ću sve napraviti za školu, al i to je samo ostalo na riječima. Sve kaj sam napravila kroz ovih 5 dana, može se svesti na jednu jedinu riječ - NIŠTA! Napravila sam apsolutno ništa i sad sam sama na sebe bijesna jer imam tolko posla za sutra, preksutra i ostale dane, a ne znam otkud da počnem. Gledam tu sve papire oko sebe i samo i gledam, i gledam, i gledam... i nikak da ih primim u ruke i počnem nešto s njima! Hm, mogla bi napraviti koji brodić od njih, ždrala il nešto slično... to bi mi još bilo i najpametnije!
Evo, po ko zna koji put događa mi se ista stvar - uvijek sve odgađam za zadnji tren i onda bijesnim na samu sebe kaj nisam sve lijepo polako napravila i sad bi bila mirna. Joj, kad ja to ne mogu, kolko god da se trudim i pišem kaj ja više znam kakve planove koje ću ispuniti, i prije nego ih napišem znam da niš od toga - to jednostavno nisam ja! Kažu da se iz grešaka uči... E pa ja sam očito totalno glupa kad niš ne naučim... Tak je već godinama i uvijek jedno te isto, i tupim već ne znam kolko da ću to promijeniti, al jednostavno ne ide i gotovo. A kaj je najzanimljivije, na kraju mi sve relativno ok ispadne tak da... opet ću ja po svom (ma znam ja sebe)!
Ma sad ću ja sve lijepo laganini, pa kolko stignem, stignem. Neću se previše živcirati ni zbog čega, ionak sam si sama kriva za sve... Al kaj kad je meni tak lijepo u mom neredu, kaosu i gužvi - i to nitko ne kuži! Ja da imam sve onak uredno i na vrijeme napravljeno, pa poludila bi, bila bi izgubljena u svemu tome! Valjda sam se već previše navikla na sve ovo moje spetljano!
- 18:55 -
Komentari (10) - Isprintaj - #
srijeda, 22.11.2006.
PRIJATELJSTVO
Ajde, budite iskreni, koliko vam se puta dogodilo da vas osoba za koju ste mislili da je pravi prijatelj povrijedi? Mislim da je jedini pravi odgovor na ovo pitanje – BEZBROJ, ali ni ne sjećate se više što se sve dogodilo… Netko će se vjerojatno prepoznati u ovome kad će čitati, pa će valjda nešto shvatiti.
Dakle, kaj napraviti kad vam netko nakon nekoliko godine prijateljstva (tj. ''prijateljstva'') jednostavno kaže da se više ne osjeća dobro u vašem društvu i da to nije to? Ok, ljudi se mijenjaju i sve je to normalno, ali ne možeš se toliko promijeniti da te osoba za koju si mislio da ti je pravi prijatelj tak jednostavno odje***! Ja pod pravim prijateljem smatram osobu koja će mene voljeti i prihvatiti takvu kakva jesam, kojoj neće smetati moje nekad glupo ponašanje, neke glupe upadice i moji loši dani… ili će joj smetati, pa će mi to reći i ja ću se potruditi biti što manje takva. Isto tako, pravim prijateljem smatram osobu koja može prihvatiti moje mišljenje – ne mora isto misliti, nego samo da jednostavno poštuje ono što ja mislim. Pravom prijatelju ne bi trebalo smetati kad mu kažeš neku stvar koja te smeta kod njega… pa to je normalno, ne postoji osoba na ovom svijetu koja te u nečemu ne živcira, koja ti je skroz savršena…
Postoji dosta ljudi koje stvarno obožavam, ali opet postoje stvari koje me užasno živciraju kod njih jednako kao što postoje i stvari koje obožavam – i to je najnormalnije, bilo bi čudno da je sve divno i krasno. Ali te njihove, ajmo reć ''mane'', jednostavo naučiš na neki način prihvatiti i pređeš preko toga jer mislim da nema smisla uništiti prijateljstvo zbog nekih glupih sitnica i situacija koje te ponekad živciraju. Dakle, za mene je pravi prijatelj onaj koji će se moći nositi sa mnom, tj. koji će moći prihvatiti mene, moje gluposti i moju ''dugu jezičinu'' i koje će me i zbog toga voljeti! Ja sam užasno zbunjena, totalna flegma i volim reći ljudima kaj mislim (prije ili kasnije), ne volim se svađati i u principu sam uvijek dobre volje, al kad imam loš dan (ili dane) volim se jednostavno od svih i svega isključiti, pa kad prođe ta faza pričati o tome kaj je bilo, ne volim ljude baš previše zamarati sa svojim problemima, nekad se obožavam praviti pametna, nekad ne doživljavam kaj mi ljudi govore i ne slušam ih jer sam u nekom svom svijetu, nekad znam imati užasno glupe komentare i vjerojatno nekoga s tim povrijedim, a i puno puta stvari koje ja smatram glupiranjem i zezancijom netko shvati ozbiljno, milijun puta ću radije nešto prešutiti i pregristi jezik samo da izbjegnem svađu, tip sam osobe koji onak sve dugo skuplja u sebi, pa onda nakon nekog vremena na neku glupost pukne i to je onda katastrofa (jel da, Aida?) i tak ima još puno toga…. Al ja sam takva i ne želim se mijenjati – to sam ja i gotovo! Mogu neke stvari malo promijeniti, tj. malo se prilagoditi, ali ne može sad netko od mene očekivati da planem na svaku sitnicu kad to jednostavno nisam ja! Znam da imam hrpetinu mana, postoji milijun i jedna stvar koja ljude totalno iritira kod mene, al opet vjerujem i da postoji isto toliko stvari koje ljudi vole kod mene. Isto to vrijedi i za sve moje frendove i ljude koje znam! Ko me može prihvatiti takvu kakva jesam, svaka čast – znam da nije lako, i takve ljude ja nazivam svojim PRAVIM PRIJATELJIMA, a onaj koji ne može… A žao mi je, ali nitko ne zaslužuje da ja zbog njega izgubim svoje ''ja''. Nitko ne zaslužuje da se mijenjam zbog njega… Jedna od važnijih stvari u životu je biti takav kakav jesi, prihvatiti sebe i biti svjestan svojih mana i vrlina – ja mislim da sam ja to uspjela, ili nisam još do kraja, ali na pravom sam putu i kome ne odgovara Kika kakva je, nek produži dalje… Naići će netko kome će odgovarati!
- 10:50 -
Komentari (27) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 20.11.2006.
HELLO!
O da, još uvijek sam živa i nisam odustala od ovog svog škrabanja... Užasno mi je žao kaj sam sve ovo tak malo (malo više!) zapostavila, al ne znam - ja jednostavno nikak da se malo organiziram, pa da imam barem malo vremena. Al sad sam odlučila da ću nešto napisati barem par puta tjedno - ono, kad ulovim malo vremena. I užasno mi fale vaši postovi - fakat zadnjih mjesec, dva uopće nisam ni dolazila na blog, nisam praktički ni bila na netu, tak da... Uglavnom, samo sam vam se htjela malo javiti i tak da znate da uskoro se vraćam u velikom stilu (ili ne - to ćete vi procijeniti) i nastavljam tam di sam stala. Eto,velika pusa svima i čitamo se!
- 11:39 -
