četvrtak, 26.01.2006.
kao Bane? nikad! :)
|
Pesma beše o suncokretu... Do zla boga žalosna... Upravo sam ušla u kuću... pomalo se smrzla... a sve u trajanju onih dvjestotinjak pređenih koraka... Nije da sam žurila.., zvijezde su se večeras nekako posebno posložile... zvezdani bataljon, e da... to valjda... Ugodan izlazak, u svakom slučaju... Ovih dana sam sva nesposobna bila za funkcioniranje u međuljudskim odnosima... Nije da se sad nešto popravilo, ima par ljudi za koje stvarno ne znam šta bi trebali napraviti da ne bih funkcionirala, al ovi ostali... Namćor sam, znam :) Bila je tako danas ta matematika... Ma divno nešto. To nije za ljude, majkemi :) Apstrakciju ne priznajem ni u umjetnosti tako lako, ali u znanostima ni pod razno... a matematika je samo i jedino to-apstrakcija. No dobro, mozda ja nju ipak prođem jednog lijepog dana... Hehe za 7 dana je ispit... Pa ovaj, MOŽDA :D e da, a zašto pišem o matematici, zbog poraznih rezultata, naravno :) ne volem. Osnove projiciranja 1 (jednostavnije: nacrtnu) sam dala.. Ajd bar nešto :) I dalje ostajem pri tome da mi je crtanje najdraži predmet! (opet izvlačim zaključak da sam pogriješila faks, al tako to valjda ide...) Približavaju se neki datumi, čekani (pa i ne baš) cifrani kružićem crvenim... Evo trbuh me boli na samu pomisao, i smiješna sam sama sebi. Kad ću naučiti? :) Nikad... Optimist sam po opredjeljenju, al uporno zakazujem BAŠ onih dana kad mi optimizam najviše treba... Zimski san. To mi treba. |