četvrtak, 30.12.2004.
...ako ovo djubre od dvehiljadečetvrte prođe, sve će loše godine proći... :)
a ni peta neće bogznakako početi.. u biti ako formalno uzmem februar za početak, možda i bude ok :) još jedan početak ostatka života :)... a zaredali se koncerti... tješim se da će izać taj dvd rijeke..pa ću bar odgledati :) a sava centar... baš sam dobila informaciju da je neke koji su bili u ST pozdravio "tamo"...:)
moji Neki slave veceras treću godišnjicu.. :) a njihova bajka je počela na (ne)normalnoj svirci uz prve taktove Slovenske... Sve Bajke imaju hepi end? ajd.. :) u utorak očekujem detaljan izvještaj o sc...ako se ne predomislim :)... jao sutra me opet čeka ona francuska i majoneza i sve to... ajd, zadnja u ovoj godini :) pokusavam smisliti sta si sve zelim u iducoj godini.. Sve? ma zelim samo jednu jedinu stvar :) da taj januar prodje sto prije :) onako,da proleti... sluzbeno ga mrzim vec neko vrijeme :) Ne volim januar ni bele zimske vragove. U svakom snegu vidim iste tragove, tragove malih stopa, broj trideset i ko zna, kako polako odlaze. Više ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita gde je to. Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka nikad ja nisam brojao. Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio. Tvoju sam ljubav gazio, svemu smišljao broj. Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati ni ostati. Šta će od mene postati, mali andjele moj? Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih, dosta je suza i rastanaka nesretnih. Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima, tako se lako rasplaču. Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio. Tvoju sam ljubav gazio, svemu smišljao broj. Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati ni ostati. Šta će od mene postati, mali andjele moj? Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu... Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš. Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica. Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu... |