jel iko stvarno vjerovao u to da cu ja sjediti čitav koncert? :)
dakle... oko 17h... okupili smo se u Podrumu jedne Optimistice, i pošteno zazelenili... ljudi kad čuju podrum obično slože upitne face... uručili smo mu par poklončića, malo popričali, slikali se... nabavljen je pravi domaći prošek, koji je izazvao nastavak stihova... "...ta neću valjda mlekom...prošekom..." na kraju su svi digli paniku oko djoleta, da ne zakasni na koncert :) ispričao je poznatu priču kako nikad koncerti ne počinju bez njega, al u malo novijoj varijanti.. naime, kad su on i aleksa išli na novosadski koncert, djole je stao da kupi nešto, a aleksa dobar i savestan kakav već je, je pitao:"a šta ako mi dođemo, a koncert već počeo?"... i tako, svašta nam je pričao... okupilo nas se svakakvih optimista... malih, velikih, nerodjenih.. al definitivno je najrazigraniji bio Grgo, zlatni retriver kad smo ispratili djoleta krenuli smo i mi polako prema gripama... zauzeli pozicije na tribinama. al vratiću se ja u prvu red, samo da znate :) mene su, onako, malo čudno gledali svi... BAŠ se pitam zašto :) naravno da ni u ludilu ne bi mogla pogoditi pjesmu kojom je počeo.... devedesete...pa neko to od gore vidi sve.pa..pa.. ne znam, tu se vec polako gubim... očekivala sam dosta od tog koncerta, dobila daleko više...ratnik paorskog srca? samo da rata ne bude?....mislim atmosfera je bila fenomenalna.. al ispričavanje..kao, neću se ja ispričavati, pa se opet ispričava... to je nešto što smo, nadam se, prošli i završili, i da više nikad neće biti ispričavanja tog tipa na koncertima... ispričavanje što nije otpjevao neku pjesmu? to još prolazi :D
i opet....koliko god je divno u prvom redu, divno je ponekad pogledati stvari i malo sastrane kad se zvezde spuste u publiku... ma, ne, one su tu... neke pjesme ih samo malo vise izvuku...ne znam... ja sam prepuna dojmova i flasheva, i ne znam ja to upakirati u reči kako treba.. ja sam tu samo da slušam, čitam il već nešto tako...provincijalku je otpjevao Provincijalki na mobilni...divno... na izlazu su mi prilazili sasvim nepoznati ljudi... jedna cura...žena...šta ja znam... je rekla:"znaš, nije ti pametno biti među ovoliko ljudi!" "znam, al da sam ovo propustila...pa sama bi se ubila!" sve to dođe na svoje... ovaj koncert... je velika đoletova pobjeda, i mala pobjeda svakog splitskoga fanatika...a čini mi se da ih ima... nešto se dogodilo ovdje :) ma ne...to samo đole tako utiče na ljude....