ponedjeljak, 29.11.2004.
jesam ja vec rekla da meni treba ukinuti misli, razmisljanja i slicno? ako nisam, sad to izricito napominjem.. ne znam koji mi je vrag bio da si juce idem citati nalaze CTa i ostalih sranja... znam ja da je u meni krizno stanje, al da je toliki raspad sistema, tome se bas i nisam nadala... i da, vecinu vremena sam jako optimisticna, i da... doktori su isto optimisticni (sad...jel su optimisticni samo da meni ulijevaju koliku-toliku nadu, il su stvarno stvarno optimisticni, ne znam...) mama je lose...mama je jaaako lose... i grozno mi je sto uz sva sranja koja mi se dogadjaju jos moram gledat nju takvu... i najbolja drugarica mi je u solidnim depresijama ovih dana... to uopce nije okruzenje za relativno normalan zivot... koja ironija... sad se pitam sta je uopce normalan zivot.... uglavnom... nije sad da navlacim crne misli svud oko sebe, al razmisljam koliko bi kome trebalo da me zaboravi... ono, bas bas zaboravi... da recimo sve ne ispadne kako treba... koliko bi trebalo ljudima da me, onako, nikad vise ni ne spomenu... vec vidim lica pred kompovima sa onim izrazom "opet sere..." al jebesga sad, razmisljala sam o tome...nisam trebala..al sta je tu je... mada, znam ja da cu vas jos poprilicno dugo gnjaviti u zivotu... mene samo Neko Od Gore solidno provocira...jer zna da mrzim kad me provociraju... al izdrzacu ja to... postoji samo par stvari koje me, onako...mogu lomiti, da, lomiti, ne znam jel me se bas moze slomiti... u svakom slucaju, bolest nije medju tim stvarima...dosta sad...
i dalje mi je osmeh light motiv... jos se ne dam, jos me ima... |