utorak, 24.08.2004.
|
Uvek je mirisala na Milano... Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je, možda, upravo otišla. Ne, nije... Pakovala je svoje stvari. Pogledala me preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatečena "in flagranti" sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi. Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reći, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam... Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupoko vunice ispušteno iz krila. Zadivljujuće jednostavno... -Samo sam htela da imam nešto tvoje...Zauvek... Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka. Sretan sam ja momak... Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime. Hajde konju... Reci joj... Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli. Želiš nešto moje? Zauvek? -Da li bi prezime moglo da posluži? Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari. Ali oboje smo znali da to više nije potrebno. Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritisnula mi ruku na svoje obe. -Neću da se mešam, Riđa, ali trebaće ti neka veća torba. Moraćeš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde... |
srijeda, 18.08.2004.
vreme se vuče ko teretni voz...
|
dani nasporije prolaze onda kad bi trebali proletiti... u glavi mi je jedna stvar.. ok, priznajem dvije... prva je naravno KONCERT (jebogamiš koji sam ja fanatik...) a druga vađenje krvi... hm dvi sasvim razlicite stvari...prva me pomalo brine, a druga još i više. šta ako koncert bude otkazan, još gore, šta ako sutrašnje vađenje krvi zezne stvar i ako budem morala zaboraviti na koncert :(... brinu me slutnje sulude... da problema ne bude... valjda će Neko Ko Od Gore Vidi Sve postaviti sve na svoje mesto... svako dobro, a zlo zakopati negdje duboko... valjda...
|
nedjelja, 15.08.2004.
koja rijec od mene...
|
hehe naravno, opet je djole glavni akter...
pomisljam lagano da meni za zivot trebaju jedino i iskljucivo njegove pjesme,ma kakav zrak, voda hrana... koncert!!!!!... uf... sve je pocelo na pomalo cudan nacin... proslu nedjelju sam isla u jedno mjesto na makarskoj rivijeri, udaljeno kojih 100tinjak km od splita... krenemo, samo sta smo dosli do stobreca, uleti ispred nas auto s registracijom NM, pa jos jedno, pa jos jedno... i cijelim putem samo sam uocavala te registracije. par dana poslije, prijatelj me obavijesti da je koncert 11.09. pitam gdje. On kaze Novo Mesto. Pomislih.. to je ta sudbina valjda... i naravno, sad ovih preostalih 20 i nesto sitno dana necu moc prestati misliti o koncertu :) jedva cekam!!! istina, za svaki koncert ponovo zakljucim da je split na kraju svita... al nema veze, svaki prijedjeni kilometar je isplati, o centimetrima da i ne govorimo... |
četvrtak, 05.08.2004.
Naposletku ti si dobro znala ko sam ja, otkud sad te suze moja mila Rekla si da se za tocak bršljen ne hvata, zalud izgužvana svila To je tako, ne pravi od tuge nauku, mami svetlo na sledecem bregu Okopnice moj otisak na tvom jastuku, još kako, kao jezuška u snegu Razbicu gitaru, crn je mrak ispunjava. Odavno se svoje pesme bojim Pomera u meni neke gene Dunava A ja tecem i kad stojim Ali opet da l' bi ikad bila moja ti Da sam vojnik u armiji ljudi Rekla si da baš ne umem novce brojati I da je ništa sve što nudim Naposletku ti si navek znala da sam svirac Brošic što se teško pribada Da me može oduvati najblaži nemirac Da cu u po reci stati, da se necu osvrtati nikada Redjaš po vitrini fini porculanski svet Al' ja sam figurica bez žiga Pazi, to je bajka što ti pada na pamet Fali ti baš ovaj cigan Ne dušo, tek u jesen otkriju se boje krošanja Sve su slicne u leto zeleno Naposletku ti si dobro znala ko sam ja Cemu suze lepa ženo Draga moja ti si navek znala da sam pajac Moj je šešir šatra obicna Usne tice rugalice a u oku tajac Da sam kaput sa dva lica, da sam gospon propalica obicna Naposletku ti si navek znala da sam svirac Da je nebo moja livada Da me može oduvati najblaži nemirac Da ću u po reci stati, da se necu osvrtati nikada |