31.03.2006., petak

GOST-POST: Sauvignon Blanc, Mali Podrum "Radovanović" Evo, došao je i taj dan. Obećao sam gost-post pre oko hiljadu godina i evo ga sad pišem. Dakle, ima jedan podrum sa čijim sam se vinom upozano pre oko 8 godina. Od tada do danas, pijem ga samo na jednom mestu. I podrum i vino koje volim sam pratio kako rastu - veoma vredno iskustvo! Ako do sada niste odustali od čitanja - veoma dobro! Ja ne verujem previše u stručnjake za vino sa razbarušenom kosom, naočarima na pola, koji mlate rukama po vazduhu i bave se trbuhozborstvom. Više nekako volim lepo i precizno o vinu, pa evo o čemu se (konačno) radi. Mali podrum je Mali Podrum "Radovanović" iz Krnjeva (selo koje se nalazi u Centralnoj Srbiji i čija se šarena crkva vidi sa autpouta Beograd-Niš, malo pre izlaza za Planu). Selo ko selo, sa sve seljacima, pitoreskim - nego kako! Sasvim nikakvo selo, osim što ima peskovito zemljište sa silikatima i sa ne toliko puno krečnjaka. Teren je brdovit, znači zemljište ocedito sa dosta južne ekspozicije. Pravi uslovi za gajenje gigantskog povrća! Šargarepe su zaista veličanstvene! Pored njih, tamo rastu i gigantske breskve ali i loza i to: Sauvignon Blanc i Chardonnay, a od skora i Cabernet Sauvignon. Za autohtone sorte nisam siguran (mada iskreno, nisam nešto posebno oduševljen našim authotonim sortama tipa Slankamenka, Tamjanika, i tako to). Mali Podrum "Radovanović" je u dičnom vlasništvu Mije Radovanovića, najvećeg krnjevskog vinara. Moje prvo iskustvo sa njegovim vinom bilo je 1998. kada sam probao njegov Sauvignon Blanc. To vino je tada bilo ne previše mineralno, lagano, bez tanina, skoro bez ličnosti i izraženim sulfitima. Uglavnom prosečno i ja sam, kao svaki dobri pesimista, izoštrenog predosećaja za svaku katastrofu, verovao da od tog vina neće biti ništa. Osim što ću ga piti po preporuci gazde kafane u kojoj sam prvi put jeo tzv. "rečni kavijar", predjelo koje mi se iz dana u dan sve više dopada i zbog koga je vredelo malo pretrpeti u pogledu vina. Ali, kako su godine prolazile, vino je bivalo sve bolje! Prvo je nestala aroma sulfita, onda su počeli da se pojavljuju minerali, a sa njima je došao i karakter. Danas, to je vino lepe svetlo zlatne boje sa zelenkastim prelivima, prijatnog mirisa koji odiše svežinom. Njegovim mineralnim karakterom dominira aroma sveže pokešene trave u prohladno jutro, mada sadrži i notu badema. Ovo za jutro, neko će da kaže "Šta sad ovaj oće, kakav je bre, ovo mumbo-jumbo. Trava u ladno jutro - ma ajte, molim vas!". Meni trava miriše sasvim drugačije u proleće i u jesen, ujutro i uveče. Ovaj miris je svež, u nozdrve prodire brzo, ali nije oštar. Hladan je, ali prijatan, i kako se vazduh koji ga nosi lagano zagreva (jal na suncu na livadi-nagalsak na "a", jal u nosu probača-manje romantično, znam, ali takav je poso, ilovača, niko je ne voli) tako se ovaj miris pretvara u meku mešavinu poljskog cveća i žitnog polja. Boce u koje se ovo vino pakuje su standardne, sa lepo dizajniranom etiketom. Kada sam počeo da ga pijem, vino nije imalo etiketu! Sada su na etiketi boje uglavnom oker, a etiketom dominira crtež devjoke koja nosi posudu sa groždjem na glavi. Dakle, dosta lepo! Nisam siguran gde ovo vino može da se kupi, mada znam da ga ima u kafanibrodrestoranu "Vodenica" kod Nebojša kule. Druga dva vina iz ovog podruma, Chardonnnay i Cabernet Sauvignon, postala su popularnija u nekoliko proteklih godina i mogu se naći u većini restorana u Beogradu. Chardonnay je dosta dobar i osvajao je nekoliko domaćih nagrada, ali pošto se ova bajka već dosta odužila, o tome neki drugi put. Zec Sesirdzija

- 18:06 - Komentari (10) - Isprintaj - #

23.03.2006., četvrtak

Prolece Primetio sam da mi se zelja za jakim, gurmanskim obrocima, otapa kao sneg ovih dana. Nema vise planiranja teskih obroka, razmisljanja o tome koji sos uz..., dileme: prziti ili peci. Iako je ovde zima i dalje poprilicno zilava (ovih dana je otoplilo, znaci samo -8 ujutru), prolece se oseca u vazduhu, a promena rezima ishrane je prvi vesnik. U zargonu moje kuhinje prolece se izgovara kao povrce. Corbice, salate, vegi-rizota, povrce u woku, improvizacije u boji i balansu; sve nagovestava otvaranje, polet, oslobadjanje (od viska zimske odece - masnih naslaga), sto je opet sustinski povezano sa dolaskom proleca. Procenat masti u pavlaci pada sa 34 na 15, rerna sa 200 stepeni (mesa) pada na 150 (riba i povrce), umesto maslaca (kada se nesto lagano przi) izbor je maslinovo ulje. Barenje postaje kljucna metoda. Izbor vina prati ovu promenu. Sa crnih, teskih, vina prelazi se na nesto lakse varijante. Sa Malbeca na Cabernet, sa Caberneta na Shiraz, sa Shiraza na Zinfandel... belo vino ce se sve cesce 'laditi u frizideru. Ponekad light pivo, uglavnom limunada i prirodni vocni sokovi. Bilo je krajnje vreme, kaze kais.

- 12:54 - Komentari (8) - Isprintaj - #

20.03.2006., ponedjeljak

Tako mi Braun blendera... Ovih dana stiglo nam je prolece pa je, valjda, red razmisljati i o naslagama koje su se natolozile na kukovima i stomacicima tokom zime. Polako razvijam strategiju predstojece bitke; za sada sam izabrao i nabavio oruzje - blender. Pocetna ideja bila je da se vecera zameni corbom od pasiranog povrca, a da se pivo i gaza zamene prirodnim sokovima. Kupio sam i veliku serpu, kako bi u nju moglo da stane svo to povrce koje nameravam da barim, pre nego sto seciva od nerdjajuceg celika koja se okrecu velikom brzinom ne pretvore sve sto je zdravo u nesto sto je zdravo i ukusno. Za sada sam serpu koristio samo jednom, naime pravio sam ekstra-ekstra-large 2,5l porciju sne-nokli. Blender je premijeru doziveo sa majonezom. Namena za sada nije ono sto mi je bila namera. Ali, to ce se promeniti, tako mi Braun blendera... apdejt: upravo sam doruckovao banana blend koji sam jutros pripremio za jedan minut od dve banane i tri deci mleka. njam, njam... zdrav zivote evo stizem!

- 11:50 - Komentari (9) - Isprintaj - #