|
|
ej..ljudeki..
kaj da velim...
ovaj blogec je kak i saki drugi....
puno mi komajte...
ajda..
bok..
pusek....
ovo sam jaa:
| < | ožujak, 2009 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
by Vekyca
pozz...ljudeki
ja sam Kika..
volim sve kaj volim..
mrzim sve kaj mrzim..
treniram cheerleading i odbojku..
ak vas još kaj zanima imam msn pa pitajte...
kika.the.sweet@hotmail.com
pusek.....
sašš.
leonchy.
sašškikaleonchy.
baršy.
viki.
mema & petricha.
povek
kirby
niki
zverko
mawa slatka dizajn
PITAM SE JEDAN DAN ZAŠTO MI JE BOG DAO ŽIVOT…
I ONDA… BUM…
ODJEDNOM SHVATIM….
TO JE BILO ZBOG NAŠE LJUBAVI…LJUBAVI JEDNE I TO JAKO VRIJEDNE…
DA NEBI BILO TEBE MOJ BI SE ŽIVOT PRETVORIO U JEDNU RUŠEVINU… BEZ LJUBAVI,SRCA I ŽIVOTA….
SVE BI POSTALO BESMISLENO… NEBI IMALA RAZLOGA ZA ŽIVOT….
ALI SADA KADA MALO BOLJE RAZMISLIM…KADA SHVATIM ŠTO SMO SVE ZAJEDNO PROŠLE…
VOLJELA BIH DA ZAUVIJEK OSTANEMO ZAJEDNO… DA SVE DANE, SATI, MINUTE PA ĆAK I SEKUNDE PROVEDEMO ZAJEDNO…
DA SE NIKAD NE RASTANEMO…
NO GLEDAMO LI REALNO MOJI SNOVI SE NIKADA NEĆE OSTVARITI…
NO PRAZNO MJESTO U MOJEM SRCU ČEKA SAMO TEBE… DAN KADA ĆEMO SE RASTATI… ALI SAMO TIJELOM… DUŠE ĆE NAM ZAUVIJEK BITI SPOJENE…
LOVE YOU
KADA UMREM SVE ŠTO ĆE OSTATI IZA MENI OSTAJE VAMA,
MOJIM SEKICAMA….
NE PRONALAZIM RAZLOG ZAŠTO SAM BAŠ JA O SVIH LJUDI NA SVIJETU DOBILA TAKO PAMETNE, LIJEPE, OSJEĆAJNE…ITD…SEKICE
NEZNAM KAKO BIH ŽIVJELA DA VAS NEMA…
DA VAS NEMA TU POKRAJ MENE KADA VAS NAJVIŠE TREBAM…
KADA MI DAJETE SNAGU DA I DALJE ŽIVIM….
IAKO U ŽIVOTU IMA TAKO PUNO PROBLEMA DA FAKAT NEZNAM KOLKO BI MI STRANICA TREBALO DA IH SVE NAPIŠEM…
POČEVŠI OD LJUBAVI…
KADA SAM BILA U DEPRI UVIJEK STE BILE KRAJ MENE….
ZNAJTE DA ĆETE ZAUVIJEK OSTATI U MOJEM SRCU BEZ OBZIRA KAKO NAS SUDBINA I ŽIVOT ODNJELE…
VOLIM VAS NAJVIŠE NA SVIJETU…
MWA MWA MWA…
LOVE YOU
ej...dugo se nismo čuli... evo malo depre...
Večer, i vlak u daljini probija zrak
Misli mi lete, lete daleko u prošlost, jer budućnosti nema
Nasukala se i zadnja lađa potonula je i zadnja nada.
Tišina i posljedne svijetlo u daljini, gasi se.
Sve se ugasilo, ostala je samo hrabrost umirućeg ratnika,
no i on zna da izlaza nema, čeka svoj siguran kraj.
Kraj je sustigao i mene, nisam ga vidio, jer nada je gorjela.
Ali sada otvaram oči, a ispred mene... ništa.
Strah siječe dublje od mačeva...
da napišem ovo pomogel mi malo net...hehhe...
komajte mi puno...
mwa mwa mwa...
love you...
